Zašto su korisne pšenične klice u ishrani ljudi?

Vekovima se pšenica mlela, a od svežeg brašna pripremala ukusna lepinja ili kaša. Međutim, postalo je sve neizvesnije živeti samo od sveže samlevenog žita pa se razvilo skladištenje. Uskoro posle toga pojavljuju se tzv. civilizacijske bolesti: poremećaj sna, nervoza, oboljenja desni, teškoće sa varenjem.

Danas se poznaje razlog ovih poremećaja: klica žitarica koja sadrži ulja brzo užegne i zato klica mora da se odstrani. Prema tome čoveku sada ostaje malovredno belo brašno oslobođeno klice, koju dajemo životinjama zajedno sa punovrednim slojevima omotača.

Životinje napreduju, a ljudi stanjem svoga zdravlja pokazuju sve znake deficitarne ishrane. Pšenična klica je najvažniji snabdevač životno važnim vitaminom E i B.

Vitamin E nije poznat samo kao “vitamin plodnosti”, već i kao značajan činilac u procesu razmene kiseonika u ćelijama.

Isto tako važan zadatak ima “vitamin za živce”, vitamin B1.On nije samo neophodna pomoć u varenju žitarica, jer bez vitamina B, koji se nalazi u klici, ne bismo mogli potpuno iskoristiti delotvorne materije iz zrna. Ovaj vitamin potreban je u procesu održavanja dobrog zdravlja naših živaca. Čovek koji se stalno nalazi pod stresom, koji je stalno napet, danas je više nego ikada upućen na praiskonske, prirodne delotvorne materije iz celog pšeničnog zrna.

Klicu, koja bez razloga nije označena kao izvor života, treba mudro iskoristiti kao skupoceni dar prirode. To znači: jesti crni hleb (u crnom hlebu sadržaj vitamina B, sedam do deset puta je veći nego u belom pecivu). U pripremanju hrane upotrebljavajte ulje od raznih klica i vratite u svoju svakodnevnu ishranu pšenične klice.

Međutim, veoma je važno da klice budu sveže, jer ako dugo stoje u nekom skladištu, užegnu se i mogu da izazovu nevolje sa probavom.

Najdragocenije i najvažnije materije za održavanje zdravlja ne dolaze iz retore one su dar prirode. Ukojško napreduje tehnički razvoj, ukoliko više čovek je primoran da živi protivno prirodi i zato mora da bude pažljiv prema prirodnom blagu. Mnoge dragocene darove priroda drži spremne za čovekovo dobro zdravlje, izgled i raspoloženje.