Hranljive vrednosti soje i hemijski sastav

Sadržaj belančevina u soji

Po visokom sadržaju belančevina (36 – 40%) i u poređenju sa drugim izvorima belančevina iz biljnog sveta, soja stoji na prvom mestu.

Poređena sa drugom hranom soja sadrži:
jedan i po put više belančevina od sira, graška, pasulja, dva puta više belančevina od mesa, rižote, tri puta više belančevina od jaja i integralnog
pšeničnog brašna, jedanaest puta više belančevina od mleka.
Jedan kilogram sojinog brašna, sa malim sadržajem masti, po sadržaju belančevina odgovara količni od:
2, 265 kg mesa bez kostiju,
70 jaja,
16 l mleka,
1, 800 kg sira.

Sojine belančevine su punovredne, ali ne sadrže purine koji se nalaze u belančevinama životinjskog porekla, pa zato ne podstiču stvaranje mokraćne kiseline koja dovodi do pojave degenerativnih oboljenja zglobova i kostiju.
Bolesti civilizacije visok krvni pritisak, angina pektoris, arterioskleroza, reuma, kožne i bubrežne bolesti isključuju upotrebu belančevina životinjskog porekla, zbog sadržaja holesterola, pa se soja u ovim slučajevima preporučuje kao izvor belančevina, jer ne sadrži holesterol.

Sadržaj ugljenih hidrata u soji
Soja sadrži oko 20 – 26% ugljenih hidrata, što iznosi samo polovinu u odnosu prema drugim mahunarkama koje ih sadrže oko 50%, i to najčešće u obliku skroba. Pošto sadrži samo oko 12%, a zelena oko 6% skroba, soja se upotrebljava u dijeti dijabetičara i ishrani sa ograničenim unošenjem skroba. Samo 5 – 6% ugljenih hidrata iz soje pretvara se u šećer, i zbog toga ulazi u ishranu dijabetičara. Većina ovih ugljenih hidrata takvog su kvaliteta i vrste da ih organizam može dobro iskoristiti.

Minerali i vitamini u soji
Soja sadrži sledeće minerale: kalcijum (200 mg) , magnezijum (235 mg) i gvožđe (8 – 12 mg). Sadrži malo natrijuma (65mg) i hlora (24 mg). Minerali u soji deluju pretežno alkalno. Mali sadržaj natrijuma i hlora važan je za one koji moraju da se pridržavaju ishrane sa malo soli. Da vidimo značaj nekih od ovih minerala za ljudski organizam.

Magnezijum u soji
Dnevna potreba za magnezijumom procenjena je na 6 mg po kilogramu telesne težine. Ove potrebe su dvostruko veće za trudnice i dojilje, a trostruko veće za decu i starije.

Usled nedostatka magnezijuma osećaju se teškoće u mišićnoj kontrakciji, pojavljuju se trnci, grčevi, grčenje usana i mišića lica, otežano disanje kao u astmatičara. Kod velikog nedostatka magnezijuma pojavljuju se neurovegetativni poremećaji koji se ogledaju u prevelikoj emotivnosti, zabrinutosti, nesanici, umoru. To se pokazuje u izmorenom glasu, osećanju stezanja i čvora u grlu, pritisku u grudima, drhtanju, glavobolji, vrtoglavici, nesanici, slabosti. Zapaženo je da se rak ređe javlja u krajevima u kojima je koncentracija magnezijuma u zemljištu i vodi velika. Osim toga, zubi, nokti i kosa postaju lomljivi. Hronični prolivi, žgaravica, alkoholizam i preterano znojenje izazivaju velike gubitke magnezijuma.

Gvožđe u soji
Smatra se mineralom u tragovima, jer se u organizmu zdrave osobe nalazi u količini koja iznosi samo 4, 5 mg. Neophodno je u procesu stvaranja hemoglobina. Ako nema dovoljno gvožđa, koštana srž ne može da stvara hemoglobin, supstancu koja raznosi kiseonik do najudaljenijih ćelija organizma. Karakteristično je bledilo takvih osoba, što govori o anemičnosti. Da bi koštana srž stvorila crvene krvne ćelije, potrebno je ne samo gvožđe, već i određene količine belančevina, bakra, vitamina C, Bb, i B12. Osobe koje pate od nedostatka gvožđa osećaju nedostatak energije, brzo se zamaraju i nedostaje im dah. Zbog toga mora da se utvrdi razlog nedostatka gvožđa. Razlozi tog nedostatka nalaze se često u upotrebi veštačkih napitaka, primeni dijete za mršavljenje, jednoličnoj ishrani siromašnoj voćem i povrćem, a i ozbiljniji razlozi, kao što je recimo pojava leukemije.

Među faktorima koji utiču na apsorbovanje gvožđa je i hlorovodonična kiselina iz želuca i vitamin C.

Kalcijum u soji
Kalcijum je veoma važan za dobro funkcionisanje organizma i zdravlje našeg skeleta. Nedostatak ovog minerala kod dece dovodi do rahitisa, a kod odraslih do osteoporoze. Dnevna potreba zdravog organizma za ovim sastojkom iznosi 1 gram. Važno je znati da se sa povećanjem količine belančevina u ishrani povećava i količina kalcijuma u mokraći. Ovo je utvrđeno ogledima izvršenim na Univerzitetu Viskonsin. Za vreme ogleda sadržaj belančevina u ishrani iznosio je 47 g, 95 g i 142 g, dok je svaka od ovih grupa imala u ishrani uvek 500 mg kalcijuma. Sa ishranom koja je imala 95 i 142 g belančevina, ljudi su gubili više kalciJuma nego što su unosili, čak i onda kada su hrani dodate i velike količine voća i povrća. Smanjivanje kalcijuma u organizmu dovodi do osteoporoze, oboljenja tzv. stanjivanje kostiju i stvaranja rupa u njima«, tako da i pri najmanjem padu ili jačem udaru dolazi do preloma. U najtežoj fazi kostur više nije u stanju da nosi mišićnu masu. Dokazano je, međutim, da osteoporozi više podležu osooe koje se hrane mešanom hranom u kojoj ima dosta mesa, namirnice koja stvara mokraćnu kiselinu, nego vegetarijanci. Soja sa svojim visokim sadržajem kalcijuma predstavlja idealnu namirnicu za očuvanje kostiju.

Vitamini u soji
Kao što ćemo videti iz tabele koja prikazuje podatke do kojih je došao prof. Dr V. Halden, soja je veoma bogata vitaminima.

Vitamin F je u stvari grupa posebnih masnih sastojaka poznatih kao nezasićene masne kiseline. Sojino ulje je jedno od najkoncentrovanijih izvora ovih masnih kiselina.

Kao što ste primetili soja ne sadrži vitamin B12 koji se, kako nam je poznato, nalazi samo u proizvodima životinjskog porekla.

Međutim, savremena istraživanja su potvrdila da ljudski organizam sam proizvodi ovaj vitamin, najpre u ustima, a zatim i u crevima. U ustima se, kako tvrde mnogi naučnici, uništava modernim sredstvima za održavanje higijene usne duplje i zuba. Osim toga posmatranje nekih urođeničkih plemena na polinežanskim ostrvima koja se hrane isključivo biljem i korenjem ide u prilog ovoj tvrdnji.

Postoji i pretpostavka da veći sadržaj vlakana u vegetarijanskoj ishrani pokreće određenu bakte – rijsku proizvodnju vitamina B12 u intestinalnom traktu koja može da zadovolji sve potrebe, pa se tu i apsorbuje.

Pored toga, moguće je da biljna hrana sadrži vitamin B12 koji prava sredina može da promeni u aktivni oblik, kao što se karotin pretvara u vitamin A. U prilog ovoj pretpostavci može se upotrebiti primer naroda Hunza i šerpasa koji se isključivo hrane vegetarijanskom hranom. Prvi dugo žive u potpunom zdravlju, neznajući za bolesti civilizacije, a drugi su poznati po svojoj
velikoj izdržljivosti koju pokazuju kao nosači planinara koji se upuštaju u osvajanja Mont Everesta.

Masti, odnosno ulje u soji
Suva soja sadrži 18 – 22% ulja, tako da ima: za polovinu više masti od sira, badema ili kikirikija jedan put više od prosečnog mesa dva puta više od jaja pet puta više od mleka deset puta više od integralnog pšeničnog brašna.

Razlika u mastima je ogromna. Dok. Masti životinjskog porekla predstavljaju jedan od uzroka taloženja holesterola u unutrašnjim slojevima krvnih sudova i time ometaju dobru cirkulaciju krvi, dotle sojino ulje zbog sadržaja vitamina E i nezasićenih masnih kiselina doprinosi elastičnosti zidova krvnih sudova. Ako je tačna izreka da smo mladi koliko su naši krvni sudovi mladi i elastični, onda soja predstavlja pravi eliksir mladosti.

Lecitin u soji
Lecitin je supstanca rastvorljiva u mastima i veoma važna za normalno obavljanje funkcija ljudskog organizma. Saznanje o lecitinu nije novo otkriće. Prvobitno je izdvajan iz žumanca, ali u toku poslednjih decenija soja je postala glavni izvor lecitina. Upotrebljava se u mešenju hleba, spravljanju slatkiša, sladoleda, sa ciljem da se spreči pojava užegnutosti, jer deluje kao emulgator, što znači da razbija čestice masti i ulja i ravnomerno ih raspoređuje u prehrambenom proizvodu.

Istraživanja koja su vršena na Univerzitetima u Njujorku i Čikagu, ukazuju na to da lecitin doprinosi uklanjanju naslaga masnih materija i holesterola u nekim vitalnim organima. Pojedini istraživači smatraju da ima važnu ulogu u apsorbovanju, transportu i iskorišćavanju masnih supstanci u ljudskom organizmu. Takođe se zna da se on nalazi i u ovojnicama mozga i nervnih ćelija.
Mnogi lekari preporučuju lecitin za lečenje kožnih i nervnih oboljenja, zakrečenja arterija i u dijetama za jačanje otpornosti organizma.