Kod koga postoji rizik od iznenadne smrti?

Iznenadna srčana smrt je jedna od najčešćih, a u svakom slučaju najteža posledica ishemičnog oboljenja srca. Ovaj tragičan ishod obuhvata sve slučajeve iznenadnog prestanka srčanog rada do koga dolazi bez prethodnih znakova, pre pregleda lekara i bilo kakve medicinske intervencije.

Iznenadna srčana smrt je veoma česta. Prema podacima izvrsno informisane zdravstvene službe u SAD, takav je ishod ishemičnog oboljenja srca kod oko 400.000 osoba godišnje. Otprilike isto toliki broj strada svake godine od infarkta. Statistički podaci iz drugih zemalja takođe pokazuju da se oko 50% smrtnih slučajeva od ishemičnog oboljenja srca zbiva iznenada bez ikakvih prethodnih znakova i tako brzo da je nemoguće sprovesti bilo kakvu medicinsku intervenciju.

Iznenadna srčana smrt pogađa u mnogo slučajeva već ozbiljno bolesne osobe. Dosta često do tragičnog ishoda dolazi i kod osoba koje se pre toga nisu žalile ni na kakve tegobe, nisu bile medicinski ispitane i nisu uzimale nikakve lekove. Ne treba, naravno, smatrati da se u takvim slučajevima radi o zdravim osobama. Uzrok iznenadne srčane smrti uvek je progresivna ateroskleroza koronarnih arterija koja je dotle bila dobro podnošena pa osoba ili nije osećala posebne tegobe, ili im nije pridavala dovoljan značaj i nije se zbog njih obraćala lekaru.

Poseban značaj ima činjenica da iznenadna srčana smrt veoma često pogađa osobe u srednjim, čak i u mlađim godinama, u dobu pune životne i radne aktivnosti. Stoga, pravilno sprovedene preventivne mere imaju veliki značaj za produženje čovekovog života.

Iznenadna srčana smrt može nastati na dva načina:

Kod većeg broja osoba u koronarnim arterijama se, nakon smrtnog ishoda, ne može naći tromb koji je doveo do začepljenja arterije, a u srčanom mišiću nema znakova infarkta. U takvim slučajevima smrt je posledica najtežeg poremećaja električne aktivnosti srca. Dolazi do poremećaja srčanog ritma koji se zove fibrilacija komora. Kod ovog poremećaja ritma Inišlcha-v'laknalcomora srca ne kontrahuju se pravilno, nego potpuno haotično i nesinhrono. Takav nepravilan rad srčanog mišića nije u stanju da omogući levoj komori dovoljno snage da bi izbacila u periferiju količinu krvi koja bi bila neophodna svim organima i tkivima.

Zbog fibrilacije srca nastupa potpuni prekid krvotoka. Kod unesrećenog dolazi do trenutnog gubitka svesti i smrtnog ishoda u roku od najviše nekoliko minuta. U osnovi svih slučajeva koji su doživeli fibrilaciju komora nalazi se ateroskleroza i suženje koronarnih arterija. Usled toga u srčanom mišiću vladaju uslovi ishemije, nedovoljne količine kiseonika, što prouzrokuje značajno smanjenje praga za fibrilaciju komora.

Kod jednog broja osoba iznenadna srčana smrt je direktna posledica infarkta. U takvim slučajevima posle smrtnog ishoda može se utvrditi začepljenje jedne od većih koronarnih arterija trombom, a u srčanom mišiću prisutan je infarkt većih dimenzija. Veoma masivni infarkt, koji se često nalazi u takvim slučajevima, objašnjava zbog čega se ne javljaju uobičajeni simptomi bolesti, nego naglo dolazi do smrtnog ishoda.

Neophodno je istaći, pre svega, one kategorije osoba kod kojih postoji posebna opasnost od iznenadne srčane smrti. Takve osobe, koje su izložene visokom riziku, moraju shvatiti svu ozbiljnost situacije i stoga treba da preduzmu neophodne preventivne mere.

Koga može zadesiti iznenadna srčana smrt:

Sve bolesnike koji su pretrpeli infarkt. Oko 10 % takvih bolesnika umire već u prvoj godini nakon infarkta, a u toku sledećih godina smrtnost iznosi 3—4%. Većina ovih smrtnih slučajeva je iznenadna. Ovakav ishod posle infarkta može se objasniti oštećenjem većeg područja miokarda koje je oštećeno u infarktu, zatim trajnom ishemijom u drugim delovima srčanog mišića, što sve utiče na povećanje električne nestabilnosti srca i posebnu sklonost ka smrtonosnoj fibrilaciji. Naročito visok rizik od iznenadne smrti postoji kod bolesnika koji su preležali infarkt i imaju česte poremećaje srčanog ritma i poremećaje sprovođenja električnih impulsa u srčanom mišiću. Tu spadaju, pre svega, tzv. »blokovi grane« koji se karakterišu usporenjem sprovođenja impulsa kroz levu i desnu granu tzv. Hisovog snopa, koje omogućuju inervaciju leve i desne komore srca.

Sve bolesnike sa anginom pektoris takođe može da zadesi iznenadna smrt. To važi i za osobe sa izraženom aterosklerozom koronarnih arterija, koje se ne žale na tipične tegobe. Osobe kod kojih postoji izražena ateroskleroza sve tri glavne koronarne arterije imaju četiri puta veću šansu da ih zadesi iznenadna smrt od osoba sa aterosklerozom dve arterije i šest puta veće šanse od osoba sa suženjem svega jedne arterije.

Bolesnici sa ishemičnim oboljenjem srca kod kojih postoje razni poremećaji srčanog ritma. Posebno su ugrožene osobe sa komorskim ekstrasistolama, prevremenim kontrakcijama koje nastaju u komorama. Kod njih uvek postoji rizik od nastanka komorske tahikardije, poremećaja srčanog ritma koji nastaje u komorama i karakteriše se izvanredno brzom frekvencom od 150—300 udara u minutu. Iz komorske tahikardije uvek može nastati smrtonosna fibrilacija. U mnogo slučajeva fibrilacija nastupa iznenada bez prethodne pojave komorske tahikardije. Mogućnost nastanka fibrilacije komora sa smrtonosnim ishodom postoji i u drugim slučajevima kada su prisutne komorske ekstrasistole koje nisu prouzrokovane aterosklerozom koronarnih arterija.

To su osobe sa nekim drugim oboljenjima i oštećenjima srca, npr. one koje su preležale zapaljenje srčanog mišića, ili kod kojih postoji poremećaj funkcionisanja valvularnog aparata, poremećaj koji se naziva »prolaps mitralne valvule«. Bolesnici sa oslabljenom funkcijom leve komore srca u toku ishemič nog oboljenja srca takođe imaju sklonost ka nastanku fibrilacije i iznenadne smrti. Naučnici su izračunali da poseban rizik postoji kod osoba kod kojih tzv. ejekciona frakcija, koja se može izračunati putem kateterizacije srca i neinvazivnim postupcima kao što su nuklearna angiografija i ehokardiografija, iznosi manje od 40%.

Osobe sa izraženom aterosklerozom bez posebnih simptoma, koje imaju hipertenziju, izrazito povišen holesterol u krvi i naročito ekstremni pušači, takođe su kandidati za fibrilaciju komora i iznenadnu smrt. U jednoj studiji u SAD, zvanoj »projekat koronarne terapije« (1974), utvrđeno je da je smrtnost kod pušača, koji su posle infarkta nastavili da puše, za 50% veća u trogodišnjem periodu u odnosu na bolesnike koji su prestali da puše.