Simptomi bolesti – Neprijatelji ili saveznici?

SIMPTOMI BOLESTI su znaci koje čovek oseća ili uočava, a koji ukazuju da se u organizmu dešava nešto neuobičajeno, nešto što nije normalno. Prema vrsti simptoma, njihovom trajanju, javljanju i intenzitetu lekari postavljaju dijagnozu bolesti. Prema tome simptome bolesti možemo odrediti kao grupu znakova karakteristicnu za pojedinu bolest. Na žalost, mnoga oboljenja imaju slične simptome, pa je za postavljanje tačne dijagnoze potreban još niz pažljivih kliničkih i laboratorijskih pregleda.

Simptomi bolesti smetaju bolesniku i on želi da ih se na bilo koji način reši, jer ga ometaju u svakodnevnom životu. Lekar se nikada ne sme zadovoljiti samo uočavanjem simptoma bolesti i njihovim ublaživanjem, već pre svega treba da traga za njihovim uzrocima i leči bolest. U skladu sa ovim saznanjem treba odgovoriti na sledeća pitanja: Koliko treba biti uporan i odlučan u lečenju simptoma? Da li su simptomi bolesti naši saveznici ili neprijatelji?

Temperatura

Značaj simptoma bolesti razmotrićemo u nekoliko primera. Temperatura je vrlo čest simptom raznih bolesti. Najčešće se radi o raznim infekcijama, međutim, može se javiti i u nekim drugim bolestima npr. autoimunih ili malignih oboljenja. Temperatura je posledica delovanja nekih spojeva (prostaglandina) koji se oslobađaju u ljudskom organizmu u toku borbe između mikroorganizama i ljudskog odbrambenog sistema na hipotalamus smešten u ljudskom mozgu. Hipotalamus ima funkciju termostata.

Izgled temperaturne krivulje karatkerističan je za pojedine bolesti, pa se njenim uočavanjem olakšava postavljanje dijagnoze. Na žalost, mnogi pacijenti nemaju dovoljno strpljenja i nastoje da primenom određenih lekova (antipiretika) snize povišenu temperaturu. Na taj način maskiraju temperaturnu krivulju i zavaravaju se mišlju da im je bolje i da su ozdravili, a bolest i dalje može podmuklo da napreduje.

Osim što temperatura upozorava na patološka zbivanja u ljudskom telu i pomaže u određivanju bolesti, povišene vrednosti do 38.5 °C potpomažu u odbrani od infekcija, jer je efikasnost odbrambenih snaga (ćelija) organizma veća. Antipiretike treba primenjivati tek kada temperatura pređe navedenu granicu. Od ovog pravila treba odstupiti kod dece koja su imala febrilne konvulzije, grčeve prouzrokovane prekomernim povišenjem temperature. U njih febrilnost treba odmah suzbijati. Uz antipiretike u tim slučajevima dobro je primeniti i antikonvulzivne lekove (fenobarbiton). U izboru antipiretika prednost treba dati manje toksičnim lekovima koji se mogu nabaviti u slobodnoj prodaji. Od tih lekova preporučio bih paracetamol koji stupa u najmanje sporednih reakcija.

Acetilsalicilnu kiselinu (aspirin, andol) ne bi trebalo primenjivati u lečenju dece zbog opasnosti od nastanka tzv. Rejovog sindroma koji se karakteriše oštećenjem jetre i mozga. Pored toga iz upotrebe bi potpuno trebalo izbaciti tzv. kombinovane preparate koji sadrže nekoliko antipiretika od kojih su neki kao npr. metamizol ili aminopirin vrlo toksični. Ne treba zaboraviti ni na fizikalne mere za skidanje temperature kao što je oblaganje tela hladnim oblozima ili tuširanje mlakom vodom. Trljanje alkoholom se ne preporučuje zbog moguće iritacije i potencijalne apsorpcije alkohola preko kože što naročito kod male dece može predstavljati opasnost.

Bol

Drugi simptom s kojim se čovek često susreće je bol. On nastaje iritiranjem nervnih završetaka raznim agensima i često predstavlja prvi znak da sa funkcionisanjem organizma nešto nije u redu. Odstranjivanje bola po svaku cenu može takođe da zavara pacijenta i da ga dovede do pogrešnog ubeđenja da je na putu ozdravljenja, dok bolest nesmetano napreduje.

 

Veličina ovoga problema može se videti na primeru s kojim se na žalost češće susrećem. Mnogi bolesnici s gnojnim meningitisima gubili su vreme uzimanjem analgetika i antipiretika, protiv glavobolje i povišene temperature, smatrajući da se radi o prolaznim simptomima. Kada su u pitanju ove bolesti svaki izgubljeni sat drastično smanjuje šanse za oporavak. Svaki bol koji se češće ponavlja upućuje na oboljenje pojedinog organa. Najopasnije su one bolesti koje mesecima ne izazivaju bol kao što su na primer neoplazme raznih organa. Kada se bol javi obično su šanse za ozdravljenje male. Značaj bola vidi se na vrlo drastičnom primeru gube.

Ti bolesnici gube osećaj za bol što dovodi do mnogostrukih trauma, amputacije pojedinih delova tela. Osećaj bola snižen je takođe i u dijabetičara pa se na primer bol u predelu srca zbog koronarne bolesti kod njih javlja kasnije, kada je bolest daleko uznapredovala. Prema tome kada se pojavi bol nepoznatog porekla nerazumno je uzimati analgetike bez prethodne dijagnostičke obrade. I ovde je važan izbor analgetika čija je zloupotreba kod nas dosta izražena.

Povraćanje

Povraćanje je takođe jedan od simptoma s kojima se čovek često susreće. Ono može biti znak mnogih bolesti (tumora i infekcija mozga, infekcija probavnog trakta, ulkusne bolesti, bolesti kretanja itd). U slučajevima kada sumnjamo na infekciju probavnog trakta treba znati da se povraćanjem organizam brani od ulaska stranih agenasa i na taj način potpomaže njihovu eliminaciju.

Zaustavljanje povraćanja lekovima najčešće neće dovesti do bitnih poboljšanja, a može izazvati niz nuzpojava i usporiti ozdravljenje. U slučajevima povraćanja osnovno je nadoknaditi gubitak tečnosti i soli i ispraviti promene nastale u kiselosti krvi. Lekove treba primenjivati samo u bolesnika s poznatom dijagnozom i bolestima za koje nema specifičnog leka (npr. kod trudnica, morske bolesti, neoplazmi probavnog sistema). Svi treba da znamo pre nego što posegnemo za lekovima, od kojih se neki kod nas mogu nabaviti u slobodnoj prodaji, da je u mnogim slučajevima povraćanje korisna odbrana organizma.

Proliv

Proliv je češći simptom raznih bolesti, naročito u našim krajevima. Najčešće je znak infekcija probavnog sistema. Učestalim stolicama uzročnici infekcije izbacuju se iz organizma. Na žalost nerazumna je česta upotreba antidijaroika u našoj zemlji. Neki od njih koji su na bazi morfijumskih preparata mogu toliko usporiti pokretanje creva da može nastupiti pojačano razmnožavanje bakterija, stvaranje gasova, prodiranje bakterija u zid creva i nastanak takozvanog toksičnog megakolona koji se često završava hirurškim zahvatom i smrću.

Zaboravlja se da je u lečenju bolesti sa učestalim stolicama osnovno nadoknađivati tečnost i soli uzimanjem velikih količina tečnosti sa npr. nelitom, praškom koji sadrži razne soli. Vrlo često upotrebljavaju se i lekovi koji bi trebalo da normalizuju crevnu floru (npr. baktisubtil, flonivin itd).

Iz opisa ovih nekoliko simptoma svako može lako zaključiti da nije dobro po svaku cenu stišavati simptome bolesti, a zapostaviti precizno postavljanje dijagnoze.

Simptome valja osluškivati i razjašnjavati, pustiti da nas vode prema ispravnoj dijagnozi i pravilnom lečenju. Zapamtimo da su ovi znakovi upozorenja u stvari saveznici u hiljadugodišnjoj borbi s bolešću. Terapija simptoma ima svoje značajno mesto i ulogu tek posle postavljanja precizne dijagnoze i započinjanja, ako postoji, specifičnog, ciljanog lečenja.