Tableta – lek ili droga

Vreme u kome zivimo je doba sve ubrzanijeg tempa zivota, i sve vecih covekovih napora da se prilagodi promenama koje namece savremeno drustvo. U trci za vremenom covek kao da posustaje, Tehnicki napredak ocigledno cesto ide ispred prirodnih mogucnosti coveka. Mogucnost uspeha u zivotu imaju pre svega, osecajno zrele i drustveno prilagodljive licnosti, sposobne da resavaju svoje sukobe i probleme bez vecih potresa.

Nasuprot njima su nesigurne i osecajno nestabilne licnosti, cije su sposobnosti prilagodjavanja male. One mogu da deluju samo pod izrazito povoljnim uslovima. Cim se uslovi sredine izmene ili postanu tezi, ovakve licnosti obicno “zakazuju“ i to kako na profesionalnom, tako ina licnom podrucju. Nesposobne da se suoce sa stvarnoscu, traze izlaz na taj nacin sto beze u bolest, odnosno postaju neuroticari. Ove osobe, nesposobne da uoce pravu prirodu svojih tegoba i strahovanja, traze olaksanje irazresenje svojih aktuelnih u alkoholu, drogi i razno raznim medikamentima. Ovaka vrsta samolecenja danas postaje sve popularnija, ina ruku joj ide i farmaceutska industrija koja reklamira carobne tablete koje unete u organizam otklanjaju fizicki bol, oslobadjaju od straha, ublazavaju potistenost popravljaju raspolozenje i poticu intelektualne sposobnosti.

Zar postoji covek koji pati, a koji nece pokusati da otkloni svoje neprijatne simptome na tako lak i jednostavan nacin? Svedoci smo da veliki broj ljudi “veoma dobro“poznaje mnoge lekove ali da ih uzima nekontrolisano. Na taj nacin se mnogi postepeno sve vise vezuju za lekove, koji im tokom vremena postaju neka vrsta psiholoske pomoci. Osnovni problem nijedne licnosti nemoze se resiti putem leka, tako da do izlecenja ne dolazi pa to stvara stalnu potrbu za lekom. Lek se nosi na posao, godisnji odmor, izlet.Pacijenr navikne na tablete i ukoliko ih slucajno nemoze nabaviti, moze da zapadne u panican strah i pri tome deluje kao ozbiljan bolesnik.Cim dodje do svojih tableta,kao po pravilu sve teskobe nestaju, ili postaju blaze ipre nego sto ih popije, sto govori o piholoskoj pozadini ovakvih tegoba. Ponekad je dovoljno da ovakva osoba samo napipa tablete u dzepu, pa da dozivi smirenje. Medjutim, aktuelni problem, ono sto je izazvalo tegobe ostaje. Kada se radi o jednoj masovnoj pojavi kao sto je tabletomanija, tj. bolest koja se ogleda u prevelikom i nepotrebnom uzimanju lekova, vazno je da tablete samo ublazavaju simptome psihickog poremecaja, ali i ne lece i sam poremecaj. Po prestanku uzimanja tableta, simptomi se vracaju, pa se javlja potreba za ponovnim uzimanjem tableta. Da bi obezbedio koliko toliko normalno psihicko stanje, pacijent je prinudjen da stalno uzima tablete i na taj nacin postaje tabletoman. Kako se u takvom slucaju moze sustinski resiti problem?

Razna bolna stanja ili dusevne patnje imaju svoje uzroke duboko u licnosti coveka. Lek moze samo da ublazi patnju i bol, ali ne da ih i odstrani. Svrha lekova sa psihofarmakoloskim dejstvom koje lekar koje lekar prepisuje takvim pacijentima je da kroz olaksanje potistenosti i bola ucine coveka spremnijim da se suoci sa pravim prirodom svojih tegoba i potrazi stvarna i konacna resenja za svoje zivotne probleme.Tek kada postigne takav uvid u poreklo i znacaj svojih teskoba i preduzme mere da ih otkloni, simptomi spontano nestaju i nastupa ozdravljenje. Prema tome, lek ima svrhu samo da smiri pacijenta i pripremi ga za psiho-terapiju i kao i ostale vidove lecenja psihickih poremec poremecaja uz pomoc psihijatra.

Postoji jos jedna mogucnost da covek postane tabletoman. Skoro nijedna poseta lekaru nemoze da se zavrsi bez dobijenog recepta. To vam je kao kruna medicinskog znanja, to je pravo lecenje, to je lek.Covek koji ima neke zdravstvene probleme, odlazi kod lekara s jednom jedinom namerom: da bi dobio lek, iako to nije uvek neophodno. Lekar koji odbija da prepise lek po „narudzbini pacijenta“ postaje nepopularan.

Ljudi u belom savetiju, da i pacijenti, kada primete moguce lose dejstvo nekog preparata, sami upozore lekara, jer je organizam labaratorija koja ne trpi apoteku u stomaku. Jos ako pacijent, zbog nekog podrobnijeg ispitivanja ide kod nekoliko specijalista i svaki mu prepise lekove, a odbaci sve one prethodno propisane, pacijent postaje zatrpan gomilom lekova.

Razume se da u svemu tome kumuje pacijent. On razmislja kakav je to lekar koji mi nije prepisao nikakav lek nego me posavetovao da pijem kamilicu, da se uvece prosetam i pred spavanje istusiram mlakom vodom. I zato je osnovna greska kada sami sebi olako odredjujemo ne samo dozu vec i lek. Pijemo i sto lekar prepise i sto sami mislimo da je dobro, i to cesto dovodi do nezeljenih posledica. Vecina medikamenata, pored korisnog, mogu ispoljiti i nezeljena dejstva. Od svih lekova koji se danas upotrebljavaju samo je neznatan broj potpuno ne skodljiv za coveka, a kod nekih preparata su priblizno jednaki korisni i stetni ucinci.

Narocito mesto u lecenju zauzimaju hipohondari -ljudi koji veruju da su bolesni ili da ce oboleti- i shodno stepenu svoje uplasenosti gutaju na desetine tableta koje im“spasavaju „ zivot.Bez tih tableta hipohondar se oseca ugrozenim. To dovodi do teske fizicke napetosti, do fiksiranja samo sopstvene bolesti, gubitka volje za rad,,za radost… U takvim slucajevima covek hipohondar, sve cini da dodje do leka. Pojedinci stvaraju male kucne apoteke.

Kada ljudi govore o bolestima, to cine krajnje ozbiljnog lica. Medjutim,kada kazete nekome da upotrebljava previse lekova – on se smeska A zbog cestog uzimanja lekova ,sve je vise vitalno ugrozenih ljudi. To bas i nije za smesak.