Značaj fizičke aktivnosti za zdravo telo

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, pod fizičkim vežbanjem podrazumeva se kontinuirana fizička aktivnost u trajanju od 30 mmuta, najmanje tri puta nedeljno, intenzitetom koji je, zavisno od uzrasta, 25-30% viši od pulsa mirovanja.

Stara kineska poslovica kaže: »Svaki čovek ima dva lekara: levu i desnu nogu.
Kretanje zajedno sa praktičnim vežbama predstavlja preduslov za očuvanje našeg zdravlja. Ne samo trčanje, već i druge jednostavne vežbe mogu doprineti da se osećamo zdravima. Neaktivnost dovodi do štetnih posledica u celom mišićnom sistemu i uzrokuje izvesna oboljenja. Fizička aktivnost podstiče cirkulaciju krvi u organizmu. U stanju neaktivnosti, krv ne cirkuliše pravilno i ne dolazi do razmene materija toliko potrebnih za život i zdravlje, tada koža ne vrši svoju ulogu kako treba. Nagomilani otrovi i štetni produkti metabolizma ne izlučuju se kao što bi to bio slučaj kada bi se, zahvaljujući fizičkoj aktivnosti, ubrzao krvotok, koža odražavala u zdravom stanju, a pluća hranila čistim i svežim vazduhom.

Pamćenje i druge intelektualne funkcije poboljšavaju se upravo kretanjem. Smanjuju se zabrinutost i depresija. Otuda, kada se osetimo zabrinutim i neraspoloženim, takvo stanje lako ćemo rešiti brzim hodom na svežem vazduhu.

Fiziolozi su takođe utvrdili da kod Ijudi koji vežbaju koštana srž brže proizvodi crvena krvna zrnca. To je važno zato što crvena krvna zrnca prenose kiseonik do mozga i ostalih tkiva. Ubrzavanje protoka limfe, koja otklanja otpadne materije, druga je pozitivna stvar kada je u pitanju kretanje. Ono ne samo što podstiče opšte zadovoljstvo nego i znatno ubrzava cirkulaciju krvi, olakšava kontrolu telesne težine, pospešuje rad srca i doprinosj zdravom i dobrom izgledu.

Potpomažući rad probavmh organa, kretanje naročito koristi dispeptičanma (onima koji pate od lošeg varenja), Suviše naporan rad, bilo umni iii fizički, otpočet neposredno posle jela, ometa proces varenja. Međutim, umerena aktivnost i kratko pešačenje posle jela predstavljaju veliku blagodat.
Oni koji svoj posao obavljaju sedeći trebalo bi, kad god im to prilike dopuštaju, da se kreću i rade lakše vežbe na otvorenom prostoru, kako leti tako i zimi. Pešačenje je delotvorno iz razloga što aktivira sve mišiće te!a. Kretanjem i vežbama možemo da očuvamo zdravlje i da sprečimo mnoge bolesti.

Istraživanja su pokazala da Ijudi koji redovno praktikuju telesne vežbe ređe obolevaju u odnosu na one koji se neredovno ili pak uopšte njima ne bave. Telesne vežbe povećavaju otpornost organizma u odnosu na infektivna oboljenja, jer se vežbanjem potpomaže stvaranje odbrambenih tela u krvi. Neko je rekao: Što rad oduzme telu – vežbanje mu vrati. Vežbanje uklanja mlečnu kiselinu iz mišića koja se usled rada nagomilava u njima, izazivajući bol i umor. Vežbanje se izvodi na čistom vazduhu; u suprotnom, u organizam unosimo dodatne otrove.

Izveštaj jednog lekara o tome zadivljujući je i vredan naše pažnje. Kod njega je jednog dana došla žena koja je patila od teških depresija. Skoro da nije bilo dana kada nije bila očajna. Sve je pokušala, ali bez uspeha. Pre nego što mu se ta žena obratila, lekar je pročitao u nekom medicinskom časopisu da nedostatak kiseomka može da bude uzrok depresije. Porazgovarao je sa ženom i upitao je: »Kada bih vas sada poslao u apoteku da uzmete tablete protiv deprestje, da li biste ih kupili i upotrebtli znajući da će vam pomoći?«
»Naravnol«, odgovorila je žena.

»Kada bih vam prepisao neko lekovito sredstvo koje ne možete naći ni u jednoj apoteci i koje ne košta ništa verovatno ne biste poslušali moj savet.
O, da! Svakako bih ga primenila, uveravala ga je žena.
Dobro. U tom slučaju preporučujem vam brzu šetnju dva puta dnevno, pri čemu ćete morati duboko da dišete. Vidno razočarana, pacijentkmja je otišla.

Nekoliko dana kasnije vratila se lekaru i prosto uletela u ordinaciju. (uspelo je! Šetnja zaista pomaže! Prema tome, budete li izabrali da trčite, hodate ili da se bavite nekim sportom, sami ćete se uveriti da Vam ta aktivnost pruža izvanredno zadovoljstvo, zdravlje i sreću.