By April 19, 2013

Alergija (simptomi, uzroci, lečenje)

Često se postavlja pitanje da li su alergijska oboljenja u porastu. Nema sumnje da je alergija jedna od bolesti koje su u porastu. Grupa lekara je pratila 110.000 ljudi u razdoblju od 1974-1979. godine i došla do zaključka da je broj onih koji boluju od alergije bio statistički značajno veći na kraju posmatranog razdoblja. Među posmatranim osobama bilo je znatno više osoba ženskog pola Kod žena se češće javljao ekcem i urtikarija i alergija na lekove a kod muškaraca alergijski rinitis i astma. Na kraju petogodišnjeg razdoblja praćenja 1/3 žena obratila se lekaru zbog neke alergijske bolesti.

Sve veće aerozagađenje, veća količina toksičnih čestica u vazduhu, hrana zasićena hemijskim aditivima itd., sve to utiče da se reaktivnost organizma promeni. Uz nasleđe, značaj ekoloških činilaca može da bude takav da još u prenatalnom razdoblju (period rasta ploda u materici) dođe do senzibil izacije, pa će se alergija pokazati već u prvoj godini života. Stoga s prevencijom valja započeti još u tom razdoblju života deteta Ta prevencija odnosi se na pravilan izbor hrane koju majka koristi, način života u toku trudnoće, kao i mikro i makro uslove sredine u kojoj majka živi.

Alergija simptomi, uzroci, lecenje

Napomenuli smo ranije da se alergijska reakcija može pokazati na svakom organu. Međutim, alergijska oboljenja kože spadaju u najčešća Alergijska oboljenja kože kod deteta često su prvi znak sklonosti organizma ka alergijskom reagovanju, i pojave alergijskog oboljenja na drugom organu u kasnijem životu.

Ako dete oboli od ekcema u toku prvih šest meseci života, ono je nasledilo sklonost za kožnu preosetljivost. Nakon prvog kontakta s alergenima iz hrane (belančevine mleka ili jaja), ili s prašinom, dolazi do razvoja ekcema najčešće u pregibima i na zglobovima, na licu i temenu.

Kod starije dece i odraslih javlja se alergijska reakcija kože kao posledica dužeg kontakta sa spoljnim iritansima biljnog, životinjskog ili mineralng porekla (kontaktni dermatitis). Tu spadaju biljke, sapuni, deterdženti, boje, hemikalije, dezodoransi, kreme, kozmetika i neki lekovi.

Među kožnim alergijama najčešća je koprivnjača (urtikarija). Lokalno ili na većoj površini kože javljaju se bledi otoci (urtika) a oko njih crvenilo (eritem). Ako se ovakva promena održava duže od tri meseca, reč je o hroničnoj urtikariji.

Urtikarija je najčešće prolazna, ali teža hronična urtikarija može dovesti do težih onesposobljavanja. Urtikarija je uvek praćena svrabom. Nove promene nastaju dok se stare povlače.

Najčešći uzročnici urtikarije su alergeni iz hrane, inhalacioni alergeni i neki lekovi.

Značajno je da i neki fizikalni činioci mogu izazvati koprivnjaču. Na primer, hladna ili topla voda, izrazito niske temperature u zimskom razdoblju, ili izlaganje Suncu.

Urtikarija može da se pojavi i prilikom hronične upale (upale sinusa, upale krajnika, mokraćnih puteva) ili pak malignog procesa.

Za postavljanje dijagnoze najvažniji su podaci koje sam pacijent daje i zapažanja o trenutku pojave promena.

Kožni testovi i druge laboratorijske analize koriste se za potvrdu dijagnoze. Ako se radi o alergiji na hranu, uzročnik alergije utvrđuje se tzv. eliminacionom dijetom.

Najefikasniji lek u lečenju urtikarije je izbegavanje onog alergena na koji je osoba alergična. Ako to nije moguće, ili se uzročnik ne zna, daju se odgovarajući lekovi.

Otoci i crvenilo praćeni svrabom javljaju se i posle uboda ose, pčele, stršljena, mrava. Ove promene javljaju se kao posledica alergijske reakcije na sekret, otrov, koji biva ubrizgan u kožu prilikom uboda.

Prema podacima iz SAD-a 0,4% stanovnika alergično je na ubod insekta. Nije mali broj onih koji umiru od posledica burnih alergijskih reakcija.

Posle uboda u 98% slučajeva javlja se neposredna, rana, reakcija. Jačina te reakcije varira od blage urtikarije do alergijskog (anafilačtičkog) šoka i smrti. Jačina reakcije ne zavisi od intenziteta prethodne reakcije ali verovatno zavisi od količine ubrizganog otrova.

Teže alergijske reakcije javljaju se u osoba koje su prethodno već bile u kontaktu sa otrovom, pa se kod njih razvila osetljivost. Uz ranu može se javiti i kasna reakcija, i to u vremenskom rasponu od 24 sata do 10 dana posle uboda.

Karakteristični simptomi koji se javljaju jesu svrab, otok (urtika) i crvenilo (eritem) na mestu uboda. U težim slučajevima može doći do oticanja čitavog ekstremiteta (ruka, noga) ili lica, zavisno od mesta uboda. Ukoliko se razvije alergijski šok, pojavljuju se teškoće s disanjem, gutanjem, oticanjem jezika, suva su usta, konfuzija, pad krvnog pritiska, nemogućnost zadržavanja mokraće i stolice i nesvestica.

Ispitivanje sastava otrova pokazalo je da se u njemu uz belančevine i enzime nalaze i supstance koje se inače oslobađaju u toku alergijske reakcije, i to histamin, acetilholin, serotonin i dr. Enzimi olakšavaju prodor otrova u tkivo pa se stoga alergijska reakcija odvija tako brzo.

Postavljanje dijagnoze je jednostavno. Najvažniji su podaci
o karakteru promena kod prethodnih uboda. Testovi koji se primenjuju u 95% ispitivanih daju pouzdan odgovor.

Većinom je reakcija na ubod insekta blaga i prolazi bez primeneterapije. Svrab i crvenilo može se ublažiti stavljanjem hladnih obloga. Ukoliko se otoci proširuju i jave se i najmanji znaci otežanog disanja ili gutanja, neophodno je potražiti lekarsku pomoć.

Poslednjih godina primenjuje se s dosta uspeha imunoterapija. U toku jeseni i zime pacijenti jednom nedeljno u vidu potkožne injekcije primaju rastuće doze i koncentracije otrova insekata. Time se organizam podstiče na stvaranje tolerancije prema njegovom otrovu.



Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
Posted in: Alergije

Comments are closed.

shared on wplocker.com