Krastavac
Drevni narodi sa padina Himalaja poznavali su divlji krastavac i koristili ga u ishrani još pre 5000 godina. Stari Egipćani i Indijci počeli su da ga gaje pre 4000 godina. U Grčkoj se pojavlju- je oko 600 pr. n. e. a nedugo zatim upoznali su ga i Rimljani, koji su prvi počeli da ga konzerviraju u slanoj vodi. Srednja Evropa je zakasnila sa kultivisanjem krastavca. U Engleskoj je počeo da se gaji tek krajem 16. veka.
Krastavac ima najmanju ener- getsku vrednost od sveg povrća. 100 g krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 sa1. Sadrži 0,6% belančevina, 3,2% ugljenohidrata, 0,1% masti i 95,7% vode.
Ukupna količina mineralnih sastojaka iznosi oko 400mg. Od toga sadrži 160 mg kalijuma. Ostali minerali su kalcijuma, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod. Visoki sadržaj kalijuma i mali sadržaj natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorne diuretične kvalitete. Da bi se oni sačuvali, krastavac se ne sme soliti; na taj način krastavac bi izgubio jedan od svojih najvrednijih sastojka.
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11mg), a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima.
Mnogi ljudi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je slučaj kod većine povrća. Nezreli krastavci su te- že svarljivi od zrelih, pa ako se i uz to još i osole, i ako se čovek posle toga napije vode, može doći do grčeva u crevima i zatvora. Krastavac je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja) oguliti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je kao salata. Jednostavno se oguli, naseče na tanke kolutove, pomeša sa kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda seckani peršun, mirođija i beli luk. Salatu od krastavaca uvek treba pripremiti neposredno pre jela, jer se na taj način najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti.
Zbog znatne količine kalijuma krastavac se preporučuje kod otežanog mokrenja, za bolesti srca i bubrega, a i protiv reume. Kra- stavac rastvara mokraćnu kiselinu i zato je koristan osobama sa kamencima u bubrezima i bešici, a zbog toga što podstiče izlučivanje vode, podstiče i izlučivanje otrovnih sastojaka iz organizma. Sirovi krastavac reguliše rad creva. Snižava nivo šećera u krvi pa se preporučuje dijabetičarima, a naročito kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. □