Kelj pupčar

Kelj pupčar opisan je prvi put 1821. godine. On je najmlađi član veoma raznovrsne familije kupusa čije stablo dostiže visinu od 60 – 80 centimetara. Prvo se pojavljuju pupoljci, koji posle narastu i postanu čvrste glavice.

Velika prednost pupčastog kelja ogleda se u tome što njegova proizvodnja ne zavisi od klime i tla, pa se zbog toga vrlo često gaji. Bogati prinosi postižu se obilnim zalivanjem. Tada se brže i češće mogu brati zrele glavice, jer naknadni rast daje dobru žetvu.

Biljku ne treba saditi prekasno, a ni previše gusto. Takođe se ne preporučuje branje listova za ishranu domaćih životinja. Listovi u vreme kasnog branja, otprilike u januaru ili februaru služe da zaštite glavice od mraza. Odbir sorti vrši se prema željenoj berbi. Postoje sorte koje daju bolje rezultate kada se plodovi beru u jesen, a druge u zimu.

U kasnu jesen i zimi pupčasti kelj stiže na tržište. Zato je veoma omiljena i korisna namirnica. On se ubraja ne samo u najbolje vrste povrća, već je neophodan u ishrani, jer se lako gaji i odlikuje se bogatim sadržajem dragocenih materija. On sadrži oko 5% veoma vrednih biljnih belančevina, malo natrijuma, ali mnogo kalijuma, mnogo gvožđa, vitamina B1 i mnogo vitamina C ( 102 mg), dakle hranljive materije koje su nam naročito potrebne zimi.

Kao i običan kelj i pupčasti kelj može dosta da podnese delovanje mraza. Tkivo ćelija postaje mekše, a povećavanjem sadržaja šećera jak miris gotovo se izgubi. Jači mraz smanjuje sadržaj vitamina C. Delovanje mraza kome su se ranije izlagali plodovi pupčas- tog kelja pre berbe s ciljem da se skrob pretvori u šećer, danas se na nove sorte više ne primenjuje. Posle berbe glavice treba brzo upotrebljavati.

Zbog velike vrednosti pupčasti kelj treba što češće iznositi na sto počevši od pozne jeseni i zime. Treba ga što više upotrebljavati i u svežem stanju, a ne samo kao lep ukras.

Pupčasti kelj se sastoji od kočanja na kome se nalaze gusti grozdovi glavica raznih veličina. Postoje razne sorte pupčastog kelja čak i jedna sa crvenim glavicama koja se često ne sreće. Prilikom kupovine birajte čvrste, zelene glavice, a izbegavajte one od kojih se širi jak miris.

Prilikom pripreme od pupčastog kelja gotovo da nema otpadaka, jer ako je potrebno treba otkloniti samo spoljašnje listiće. Plodovi ove biljke mogu se od- lično očuvati u zamrzivaču, naročito ako potiču od neke rane sorte.

Tags:Kelj pupčar, Kelj pupčar uzgoj, kelj pupčar zdravlje, zdrava hrana