Brza hrana – brza bolest

Da li je ova pogodnost dobar razlog da oštetite svoje zdravlje za ceo život? Filmski reditelj Morgan Sparlok, snimio je 2004. godine dokumentarni film »Zireg 5'ie Me« (»Jausuper izdanju«), o visokoj ceni severnoameričke opčinjenosti brzom hranom u pravnom, finansijskom i zdravstvenom smislu. On je sa svojom filmskom opremom obišao 20 gradova i intervjuisao desetine eksperata, koji su mu izložili naučne podatke, uz svoja razmišljanja i stavove o narastajućem problemu gojaznosti.

Za vremejednomesečneture, Sparlok je jeo isključivo u restoranima, pridržavajući se tri jednostavna pravila:

1) Jeo je samo ono što je nuđeno svima

2) Ukoliko je to ponuđeno, moraoje da poveća veličinu obroka

3) U toku tog meseca morao je da proba SVE što je bilo ponuđeno.

Rezultat?

Njegovo zdravlje, koje je bilo odlično, naglo se pogoršalo. Doživeo je bolove u grudima i imao teškoće sa disanjem. Počeo je da pati od depresije, nesanice i drhtavice. Njegova jetra počela je da se buni toliko da ga je njegov lekar nakon 20 dana, zamolio da prekine svoj eksperiment. Međutim, on je nastavio i na kraju meseca, bioje12,5 kg teži, nego na početku ovog eksperimenta.

Sa tako negativnim posledicama. zašto se toliko mnogo ljudi ipak odlučuje za brzu hranu?

Za mnoge, primarni motiv je pogodnost. »Moram da se vratim na posao«, kaže Džon, »jedino za šta imam vremena je dupli hamburger sa sirom, pomfrit i gazirano piće.

Za samo nekoliko minuta, Džon je pojeo taman toliko da se oseti zadovoljnim.

Na nesreću, Džon nije svestan ogromne količine kalorija, koje je uneo u svoj organizam za tako kratko vreme. Svojim tako brzim obrokom, Džon je počinio nekoliko prestupa u ishrani,od kojih svaki vodi u gojaznost:

Da li brza hrana vodi u gojaznost?

Utvrđeno je da je u 1978. godini, u Americi bilo 14 % gojaznih među odraslima. Do 2000. godine, broj gojaznih se više nego udvostručio i dostigao broj od 31 %. Činjenica, koja još više uznemirava jeste da je 37 % američke dece i adolescenata ili gojazno ili ima prekomernu težinu. Ipak, svake godine u Sjedinjenim Državama se otvori 1000 novih restorna sa brzom hranom.

Da podrobnije ispitamo ovaj problem.

Visok sadržaj kalorija. Brza hrana sadrži oko 50 %više kalorija nego mediteranska, a čak 150 % više nego afrička. Istovremeno, brza hrana je po težini i zapremini manja. Prema tome, osećaj ispunjenosti stomaka brzom hranom je manji nego što bi to bilo sa većom težinom i zapreminom unesene hrane i stoga kasni u odašiljanju signala da je uneo dovoljnu količinu. Rezultat toga je: do momenta dok osoba oseti da je sita, unela je previše kalorija.

Istraživanja su pokazala da je energetska vrednost hrane (proporcija između unesenog broja kalorija i težine), važan činilac, koji reguliše količinu hrane koju ljudi uzimaju. Hrana, koja ima visoku energetsku vrednost, stvara kod ljudi potrebu da uzmu više karorija nego što im je potrebno, a da toga uopšte nisu svesni. Dakle,veći unos kalorija, donosi veći rizik od gojaznosti pogotovo onda kada je kombinovan sa sedelačkim načinom života.

Visoki sadržaj masti. Brza hrana ima viši sadržaj masti nego hrana koja je spramana u kući. Visok sadržaj masnoće čini brzu hranu ukusnijom, ali isto tako i hranom koja mnogo goji. Zbog njenih nevegeterijanskih izvora (posebno meso i sir), brza hrana sadrži veću količinu zasićenih masnoća. Zasićene masnoće služe kao energetska rezerva u telu, pripremljena za one trenutke kad osetite glad ili nedostatakhrane. Ali ako se to ne dogodi, rezerve zasićenih masnoća rastu i izazivaju gojaznost.

Visok sadržaj šećera. Mnogi nutricionisti tvrde da u naporu da izbegnemo gojaznost, moramo da smanjimo količinu šećera, koju svaki dan unosimo u organizam, posebno beli i rafinisani šećer. Za zdravu ishranu, odnos kalorija, koje unosimo preko šećera ne sme da prekorači 10 % od ukupne kalorijske vrednosti namirnica koje dnevno koristimo, što bi bilo oko 50 grama šećera. Ipak, uobičejena bezalkoholna pića, koja su često deo brzog obroka, mogu da premaše ovu količinu.

Saharoza ili stoni šećer je jednostavni ugljeni hidrat, koji se u tankom crevu brzo razlaže na glukozu i fruktozu. U nevegeterijanskoj ishrani, koja je tipična za brzu hranu, ovi šećeri brzo prolaze kroz tanko crevo u krvotok izazivajući tako brzi rast glukoze (neka fruktoza se takođe pretvara u glukozu).

Povećani nivo glukoze pokreće pankreas da oslobodi više insulina, što doprinosi stvaranju naslaga masti, posebno kada ne primenjujemo fizičke vežbe.

Ako unosimo mnogo šećera, a manje aktivno vežbamo, višećemo se gojiti.

Pored svega što smo spomenuli, osim pospešivanja gojaznosti brza hrana povećava unošenje četiri materije, koje su veliki neprijatelji srca i arterija:

1. Zasićene masti,

2. Višaksoli,

3. Rafinisani šećer,

4. Meso.

Izgleda da se rizik od oboljenja srca povećava u neposrednoj proporciji sa upotrebljenom količinom brze hrane.

Drugim rečima, slobodno možemo reći: »Brza hrana, brza bolest.

Sledeći saveti pomoći će vam da dobro jedete, a da pri tome ne dobijate

suvišne kilograme:

Šta jesti?

Jedite sveže voće najmanje pet puta dnevno. Sveže voće ne pospešuje gojaznost, kako neki ljudi pogrešno veruju. Naprotiv, zbog niske energetske vrednosti (malo kalorija u velikoj težini), voće nas snabdeva vitaminima i biljnim vlaknima, koja sprečavaju gojaznost.

Svakog dana pojedite tanjir salate od svežeg povrća.

Smanjite ili u potpunosti izbacite tipičnu brzu hranu: hamburgere, viršle i druge vrste kobasica, pitu i slatkiše.

Svakog dana pijte dovoljno vode, tako će vaš urin biti bistar, bezbojan i bez mirisa. Dokazano je da uzimanje velikih količina vode, a malih količina soli, predstavlja jednostavan način za izbegavanje povećanja telesne težine.

Gde jesti?

Što je češće moguće, primenjujte tradicionalni običaj okupljanja cele porodice oko trpeze u vreme obroka.

Nikako ne jedite u autobusu, kolima, dok šetate ili dok razgovarate telefonom. Ove aktivnosti odvraćaju vaše misli, nagoneći vas da jedete više, odlažući tako osećaj sitosti.

Kako jesti?

Jedite polako, tako da možete da osetite ukus hrane, i žvaćite dobro svaki zalogaj. Ovo će poboljšati probavu i pomoći vam da mnogo manje jedete, nego što biste pojeli kad biste hranu brzo gutali.

Kada jesti?

Jedite u određeno vreme, izbegavajući grickanje između obroka.

Odvojite dovoljno vremena za svaki obrok, posebno za doručak, koji u toku dana mora da vam bude najvažniji obrok.