Belančevine su važan sastojak u ishrani

Belančevine koje postoje u raznim namirnicama predstavljaju neophodni sastavni deo naše ishrane. Belančevine sadrže aminokiseline, kojih ima oko 20 do 25 razlimitih vrsta. Svaka vrsta belančevina ima svoj tipični sastav ami- nokiselina i po tome se pojedinačno razlikuju. Za vreme varenja belančevine se razlažu na aminokiseline i organizam ih ugrađuje u svoje tipične oelančevine. Jednu grupu aminokiselina koje su potrebne za izgradnju tkiva može da proizvede i sam organizam.

Osam (kod dece devet) vrsta aminokiselina moramo bezuslovno uneti svojom ishranom. Ove aminokiseline nazivaju se esencijalnim ili neophodnim. Vrednost ovih belančevina koje potiču iz ishrane meri se prema sadržaju aminokiselina kao i prema količinskom odnosu koji imaju jedna prema drugoj. Ukoliko je belančevina koja potiče iz hrane sličnija belančevinama od kojih su izgrađena naša tkiva, utoliko je sličniji i sastav aminokiselina i utoliko lakše njihovo pretvaranje. Dakle, ukoliko sastav aminokiselina belančevina iz hrane više odgovara belančevinama našega tela, utoliko bolje mogu biti iskorišćene u našem organizmu.

BELANČEVINE MORAMO SLAGATI

Našem organizmu svakodnevno je potrebna određena količina neophodnih aminokiselina za izgradnju telesnih belančevina. Od velikog je značaja da se sve neophodne aminokiseline moraju istovremeno pružiti telu, jer samo u takvim uslovima ono može da izgradi svoje belančevine. U slučaju da belančevini iz jedne namirnice nedostaje samo jedna aminokiselina ili se u njoj sadrži samo u tragovima, tada se njena vrednost u procesu izgradnje drugih belančevina veoma smanjuje. To se može uskladiti kada se istovremeno uzme druga vrsta belančevina, koja u dovoljnoj količini sadrži aminokiseline koje nedostaju. Tako na primer belančevine iz žitarica sadrže male količine esencijalne aminokiseline koja se naziva lizin. Pošto se lizin u dovoljnoj količini nalazi u mleku, belančevine iz žitarica povećavaju svoju vrednost, jer se njihov nedostatak u kombinaciji sa mlekom, uspešno nadoknađuje. Poznati primer za ovu izuzetnu kombinaciju su Birherovi recepti.

Belančevine životinjskog porekla imaju visoko vredni sastav aminokiselina. Međutim, mesna ishrana opterećuje organizam holesterolom. Ovo pre svega važi za meso i jaja. Meso pored holesterola sadrži dosta sakrivene masti i purinskih kiselina, i zbog toga njegova upotreba u većim količinama nije poželjna. Jaja treba veoma štedljivo koristiti (najviše dva do tri komada sedmično).

Mesne ishrane čovek se može sasvim odreći. Potrebe za belančevinama iz ove vrste hrane mogu se na drugi način nadoknaditi. Mleko i mlečni proizvodi predstavljaju dragocene izvore belančevina životinjskog porekla.

Belančevine se takođe nalaze i u namirnicama biljnog porekla. Međutim, u biljnim belančevinama aminokiseline su često neravnomerno raspoređene. Zato je potrebno pažljivo izvršiti dopunjavanje pomoću drugih biljnih ili životinjskih belančevina, da bi se dobio potreban sastav belančevina. Daćemo u daljem tekstu nekoliko korisnih kombinacija. Pri tome treba voditi računa da namirnica koju treba dopuniti i njena dopuna budu sastojci istog obroka. Evo tih kombinacija:

mleko, mlečni proizvodi sa hlebom, žitaricama, kukuruzom, krompirom, mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo, soja) ili orasi.

jaja sa krompirom ili mahunarkama.
hleb, žitarice sa mlekom, mlečnim proizvodima, mahunarkama ili orasima.
kukuruz sa mlekom, mlečnim proizvodima ili mahunarkama.
krompir sa mlekom, mlečnim proizvodima ili jajima.
mahunarke sa mlekom, mlečnim proizvodima, jajima, hlebom, žitaricama, kukuruzom ili orasima.
orasi sa mlekom, mlečnim proizvodima, hlebom, žitaricama ili mahunarkama.

Ako se pomenutim sastavima pokloni malo više pažnje i ako svoju ishranu učinimo što raznovrsnijom, ona će vrlo lako i sigurno obezbediti snabdevanje našeg organizma najkvalitetnijim belančevinama. Odraslom čoveku dnevno je potrebno otprilike 0,8 grama belančevina na kilogram telesne težine. Povećanu potrebu za belančevinama imaju deca i mladi, trudnice i žene koje doje, zatim teški fizički radnici i sportisti. Ljudi koji pripadaju ovim grupama moraju da vode računa o najboljem i za njih najkorisnijem unošenju i iskorišćavanju belančevina u svom organizmu.