Krvna slika – analiza i tumačenje
Analiza krvne slike služi za dobijanje nalaza koji će ukazati ako u organizmu postoje neke važne promene u fiziološkim funkcijama i procesima.
Krvna slika koja se dobija laboratorijskim ispitivanjem krvi, sadrži dve vrste analiza: prva se odnosi na vrste, broj, odnos i izgled ćelijskih krvnih elemenata (krvna slika, hematološki parametri) a drugom se proverava biohemijski sastav krvi čime se dijagnostifikuje funkcionisanje i stanje odredjenih organa i tkiva.
Kompletna krvna slika
Čitanje rezultata kompletne krvne slike služi da se proceni opšte zdravstveno stanje kao i da se eventualno otkriju raznovrsni poremećaji – bakterijska infekcija, anemija, stanje uhranjenosti organizma i izloženost otrovnim materijama.
Kompletna krvna slika prikazuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit koje se mogu uporediti u odnosu na dozvoljene vrednosti.
Eritrociti su crvena krva zrnca i to su najzastupljenije ćelije. Njihova uloga odnosi se na transport kiseonika koji je vezan za hemoglobin od pluća do ostalih tkiva. Uobičajene vrednosti su od 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l kod žena i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l kod muškaraca).
Tumačenje sniženih vrednosti tromboita ukazuje najčešće na anemiju ili gubitka krvi zbog krvarenja. Povišene vrednosti ukazuju na stanja hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih osoba.
Hemoglobin je sastojak crvenih krvnih zrnaca. Prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva vraća nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i upravo uz pomoć hemoglobina šalje ga do tkiva i organa. Normalna koncentracija je 110-180 g/L. Koncentracija hemoglobina je snižena u stanju anemije a povećan je u stanju hemokoncentracije organizma i kod policitemija.
Hematokrit je zapravo volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Uobičajene vrednosti kod žena su 0.356 – 0.470 l/l a za muškarce 0.41 – 0.53 l/l. U slučaju akutnog krvarenja hematokrit može biti normalan, dok se u fazi oporavka smanjuje. U slučaju anemije zbog nedostatka gvožđa hematokrit biva smanjen, pošto eritrociti imaju manju zapreminu iako broj eritrocita ne mora nužno biti smanjen.
Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se takodje u kako starimo, zatim u slučaju anemije, leukemije, kada štitasta žlezda ima pojačan rad, ako je u pitanju ciroza jetre, ili ako su prisutne neke infekcije i opekotine. Hematokrit će biti povećan ako je pacijent u stanju šoka ili je dehidriran.
Eritrocitne konstante se dobijaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i pružaju podatke o kvalitetu eritrocita.
MCV je prosečni volumen eritrocita na osnovu koga se vidi veličina eritrocita. Normalne vrednosti su 81 – 99 fl.
MCH je prosečna količina hemoglobina u eritrocitu a uobičajene vrednosti su 29-32.9 pg.
MCHC predstavlja prosečnu koncentraciju hemoglobina u litru eritrocita. Referentne vrednosti su od 310 – 350 g/l.
RDW je mera koja pokazuje promene u veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 11,5-16,5 odsto. Ovaj činilac pokazuje da li postoji jedna ili nekoliko populacija eritrocita što je karakteristika nekih hematoloških bolesti eritrocitne loze, a takođe je i bitan prognostički pokazatelj efikasnosti lečenja i dobar podatak o anizocitozi koja se primećuje u krvnom razmazu.
Promene vrednosti kod eritrocitnih konstanti, posebno kod MCV parametra, ukazuju da li postoji neki faktor rizika i značajne su za dijagnozu i klasifikaciju odredjenih vrsta anemija. Ti rezultati se tumače u odnosu sa dobijenim vrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.
Pojačane vrednosti eritrocitnog indeksa tipične su za pacijente koji imaju težak oblik dehidratacije, a povećane vrednosti mogu da se nadju kod megaloblastne anemije, zatim kod osoba koje imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća (kod upale pluća, kod onih koji imaju hronični opstruktivni bronhitis i emfizem), zatim kod osoba sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde, sa oboljenjem jetre i kod teških alkoholičara.
Leukociti su bela krvna zrnca koja nastaju u koštanoj srži i štite organizam od opasnsti infekcija. Važni su za imuni sistem. Ima 5 vrsta belih krvnih zrnaca. Normalne vrednosti su 3.9 – 10×109/l. U slučaju da je njihov broj uvećan, to stanje pokazuje da organizam proizvodi veći broj ovih ćelija, i da je telo napadnuto, na primer bakterijama. U slučaju da je njihov broj manji, povećava se rizik od infekcija.
Kada se dešava nekontrolisana produkcija belih ćelija (leukemija) to znači da se dešava kancerozna mutacija mijelogenih ili limfogenih ćelija. Leukopenija kao umanjenje broja belih krvnih zrnaca, česta je kod virusnih infekcija, u stresnim situacijama, kod opšte slabosti organizma, kao i kod pacijenata koji su na radioterapiji. Pojedini lekovi mogu da izazovu smanjenje broja belih krvnih zrnaca.
Neutrofilni granulociti (NEU) su najzastupljeniji fagocitni leukociti. To su zrele ćelije koje napadaju i unštavaju bakterije i viruse. Uobičajene vrednosti su 40-70%.
Monociti (MONO) su nezrele ćelije koje imaju malu sposobnost borbe ali kada uđu u tkivo, počinju da bubre i pretvaraju se u makrofage sa odličnim sposobnostima odbrane od infekcija.
Normalne vrednosti su 1-10 posto.
Eozinofilni granulociti (EOS) takodje imaju ulogu u obrani organizma od alergijskih agenasa i infekcija. Referentne vrednosti su 0 – 6%
Limfociti (LYM) su populacija leukocita koja sadrži dve subpopulacije: T limfocite, koji su važni za imunitet i B limfocite koji se pretvaraju u plazma ćelije koje prave antitela i isto učestvuju u imunitetu. Normalne vrednosti su od 20 – 50 odsto.
Bazofilni granulociti (BASO) su najmalobrojnija populacija leukocita koja ima ulogu u alergijskom odgovoru tela. Normalne vrednosti su od 0 do 1%.
Trombociti (PLT) su ćelije važne u procesu koagulacije krvi. Uobičajene vrednosti su 140-450 x 109/l.
Manjak trombocita znači da je osoba sklona krvarenju, a trombociti su sniženi i kod hemioterapija, kod tumora, malignih oboljenja, hepatitisa C, dok njihov višak uzrokuje jače zgrušavanje krvi i može da uzazove krvni ugrušak u kardiovaskularnom sistemu. Kod mononukleoze, kod 50 posto obolelih, broj trombocita je smanjen.
Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Brzina taloženja reaguje na povrede i bolesti poput leukocitoze ili groznice. Normalna brzina sedimentacije medjutim ne isključuje mogućnost da neka bolest postoji dok je ubrzana sedimentacija pokazatelj das u potrebna dalja ispitivanja. Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.
Sedimentacija je ubrzana u slučaju upala, kod razaranja ćelija, kod masivnih trovanja, u trudnoći i nakon porođaja, kod reumatskih bolesti kao što je reumatska groznica i reumatoidni artritis, potom u slučaju akutnog infarkta miokarda, kod nefroze, prilikom stanja šoka, u postoperativnih stanjima,kod prisutnosti tumora, kod oboljenja jetre, dok se u periodu menstruacije beleži neznatno ubrzanje. Sedimentacija je sporija kod novorođenčeta, policitemije, u slučaju kongestivne srčane insuficijencije, kod alergijskih stanja i nekih vrsta anemija.
Krvna slika kod osobe zaražene hivom
Pošto rana HIV-infekcija uglavnom ne daje simptome, testiranjem krvi može se odrediti prisutnost protivtela usmerena protiv virusa. HIV-antitela obično ne dosižu značajne vrednosti u okviru prva 3 meseca posle infekcije, a nekad je neophodno čak pola godine da bi se stvorila dovoljna količina antitela koja se mogu otkriti standardnim pretragama krvi. Broj T4-ćelija može ukazivati na slabljenje imunološkog sustava (u slučaju AIDS-a apsolutni broj T4-limfocita je manji od 200).
Diferencijalna krvna slika može pokazivati abnormalnosti a prisutan je i p24-antigen.
Holesterol
Holesterol nastaje u jetri i njegova koncentracija u krvi govori o metabolizmu masti u organizmu, i zavisi od načina ishrane, genetske predispozicije, rada hormona i funkcije jetre i bubrega. Normalne vrednosti u krvi su od 3,10 – 5,5 mmol/l.
Povišen je kod ishrane bogate masnim materijama, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu, lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti.
Holesterol je snižen kod hiperfunkcije tiroideje, kod ciroze i hepatitis, u slučaju anemije, pothranjensti ali i zbog dejstva nekih lekova.
Gvožđe
Gvožđe je sastavni deo hemoglobina. Normalne vrednosti: 8,9-30 umol/L.
Smanjena koncentracija gvožđa je posledica malnutricije, malapsorpcije, infekcija, autoimunih bolesti… Povećano gvoždje beleži se kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, kod anemija, hemohromatoze i virusne upale jetre, i kod trovanja olovom.
Kalcijum
Nivo kalcijuma u organizmu zavisi od rada žlezda od unosa namirnica i stanja bubrega.
Povišen je kod visoke koncentracije nivoa hormona paraštitaste žlezde, kod nekih tumora i metastaza tumora u kostima, a snižen je kod hipoparatireoidizma, manjka vitamina D, insuficijencije bubrega, bolesti varenja, smanjenja količine belančevinai kada je pankreas upaljen.