Reuma – sprečite je uz adekvatnu ishranu i redovno vežbanje
Svaka druga žena i svaki šesti muškarac na planeti ima neki oblik reume! Koliko je bolest rasprostranjena govori i podatak da polovina reumatičara ide prevremeno u penziju.
Reuma je bolest koja ima čak 200 oblika oboljenja koja se vrlo razlikuju prema uzrocima i načinu nastanka, kliničkoj slici, dijagnozi i lečenju.
Zajednički osnovni simptomi svih vidova reume su: bol u zglobovima, kostima (u vratu, ramenu, rukama, kolenima…), mišićima ili kičmenom stubu uz moguću pojavu otoka, deformacija ili pojavu poremećaja funkcije odredjenog dela tela.
Podela reuma
U odnosu na to gde se kriju uzroci obolevanja od reume, ove bolesti možemo deliti na: zapaljenske, metaboličke, vanzglobne i degenerativne reumatske bolesti. Navedene vrste reuma se neretko poklapaju pa postoji mogućnost da jedan pacijent pati od više vrsta bolesti koje su udružene.
Zapaljenske reumatske bolesti su najozbiljnije. Kod pacijenata , upale zglobova izazvane su autoimunskim procesom kada imuni sistem napada sopstvenoa tkivo pa tako i zglobove. Ovaj tip reume najčešći je kod ljudi srednjeg i mlađeg životnog doba, ali i kod dece.
Faktori kao što su stres, infekcije i promene u hormonskom balansu dovode do ovakve bolesti kod osoba kod kojih je indikovana genetska predispozicija.
Za takve pacijente, najbolniji su zglobovi, a karakteristična je i ukočenosti u leđima i kičmenom stubu. Ovi simptomi su najizraženiji u mirovanju – tokom noći na primer i ttegobe smanjuju tokom dana i nakon kretanja. U zapaljenske reumatske bolesti ubraja se i giht. Kod gihta, upala zglobova posledica je nataloženih kristala soli mokraćne kiseline usled poremećenog metabolizma ili zbog toga je što se preferira neuravnotežena ishrana uz povećane količine alkohola. U tom slučaju, pacijentima se uz konvencionalno lečenje uuz terapiju savetuje i odredjena dijeta.
Metaboličke reumatske bolesti su posledica promenjenog metabolizma koštanog tkiva zbog različitih uzroka. U ovu grupu spadaju osteoporoza, osteomalacija i Pagetova bolest. Kod ovakvih pacijenata stalno vreba opasnost od prelomima kostiju, čak i nakon najmanje traume.
Vanzglobne reumatske bolesti su zapravo upalni procesi struktura pored zglobova – tetiva i njihovih omotača, burzi, fasicija i često predstavljaju posledicu nedovoljnog ili preteranog korišćenja pojedinih zglobova i mišića.
U degenerativne reumatske bolesti spadaju osteoartroza, spondiloza i diskartroza i one su su najčešće posledica degenerativnih promena, odnosno oštećenja hrskavica u zglobovima i diskusima između pršljenova.
Faktori rizika
Zapaljenske reumatske bolesti su autoimunskog porekla i nedovoljno je razjašnjen njihov pravi uzrok. Ove bolesti su češće kod žena u dobu od 20. i 60. godine.
Kao faktor rizika ubraja se i nedostatak vitamina D i kalcijuma, rana menopauza kod žena, starenje, neke druge bolesti i lekovi koji utiču na koštano tkivo.
Kod degenerativnih reumatskih bolesti koje su karakteristične za starije osobe, faktor rizika je gojaznost, preterano, nedovoljno ili neadekvatno opterećenje zglobova i kičmenog stuba tokom života i rada.
Dijagnoza
Ako bolovi sa ili bez otoka u zglobu traju duže od mesec dana, i imaju veću jačinu, to je jasan znak reumatskog oboljenja. U tom slučaju treba se odmah javiti lekaru – reumatologu. Simptomi reume mogu biti i povišena telesna temperatura, anemija ili uvećana štitna žlezda,oslabljen vid, nagomilavanje vode u plućnoj maramici ili komplikacije na srcu i mozgu.
Kako bi se lekovima zaustavio ili makar usporio proces razaranja zglobova, potrebna je pravovremena dijagnoza lekara. Reumatske bolesti, ako se ne leče na vreme i na pravi način, najteže posledice ostavljaju tokom prve dve godine. Rana dijagnoza je takodje važna da bi se sprečio i smanjio rizik od preloma kostiju.
Preventiva
Zapaljenske reumatske bolesti se ne mogu sprečiti, ali rana dijagnoza i adekvatna pravovremena terapija mogu blagotvorno uticati na tok bolesti – umanjiti intenzitet bolova i oštećenja.
Metaboličke reaumatske bolesti se mogu prevenirati i držati pod kontrolom adekvatnim unosom vitamina D i kalcijuma, naročito u detinjstvu, adolescentskom dobu i postmenopauzi, kao i odgovarajućom fizičkom aktivnošču. Važan je i prekid pušenja duvana, preteran unos kofeinskih napitaka, smanjenje unosa gaziranih i alkoholnih pića i korišćenje hrane bez purina.
Degenerativne reumatske bolesti mogu se zauzdati ako se upražnjava redovna fizička aktivnost i ako se vodi računa o ishrani kako ne bi došlo do gojaznosti. Preporučuje se što više svežeg voća, povrća, sokova, ribe i barenog, živinskog mesa.
Kod pacijenata srednjeg i starijeg doba, masno tkivo metabolički deluje pogubno na hrskavicu pa je prekomerna telesna težina posebno štetna za noseće delove kičmenog stuba, kukove, kolena i skočne zglobove. Ljudsko telo i nije predviđenio da svojim skeletom nosi težinu veću od 90 kilograma!
Žene u menopauzi, pogotovu ranoj treba da se jave reumatologu radi procene rizika od osteoporoze i da bi se, ako postoji potreba, izmerila mineralna koštana gustina.
Napomena: Bolovi u zglobovima, nogama i kolenima u trudnoći su uglavnom normalna pojava posebno u poslednjem trimestru zbog povećane telesne mase. Ipak, ako bolovi dugo traju i jača im se intenzitet, javite se lkaru kako biste isključili mogućnost dapatite od reume.
Lečenje
Reuma zapaljenskog tipa leči se imunosupresivnom terapijom za šta se primenjuju kortikosteroidi, neselektivni imunosupresivi i selektivna biološka terapija usmerena ka molekulima koji učestvuju u nastanku bolesti. Metabolička reuma se leči unosom vitamina D i kalcijuma, uz lekove koji smanjuju razgradnju koštanog tkiva i jačaju regeneraciju. Fizikalna terapija nekada može dati bolje i dugotrajnije pozitivne efekte od lekova za smanjenje bolova. Pacijenti sa gihtom se moraju pridržavati određenog režima ishrane. Kod degenerativnog reumatizma najvažniji su umerena fizička aktivnost i održavanje telesne težine.
Terapija može da uključuje analgetike i antibiotike, uz nekada, , banjsko lečenje i specijalne vežbe. Od pomoći za lečenje reume mogu biti i kreme koje se blagim pokretima utrljavaju na bolna mesta ali po preporuci lekara.
Prirodni lekovi za reumu
Ulja od kantariona, ruzmarina i lavande, tinkture od koprive, hajdučke trave i rastavića, koje možete koristiti za obloge, kao i kupke od ruzmarina, bosiljka, nane i majčine dušice, imaju lekovito dejstvo na mišiće i zglobove. Ove lekovite biljke jačaju odbrambenu moć organizma i ublažavaju tegobe koje reuma donosi.