Krvni pritisak i hipertenzija

Krvni pritisak je jedan od medicinskih pojmova o kome se najviše govori u svakodnevnom životu i koji izaziva pažnju i interes svake osobe koja vodi računa o svom zdravlju. Zanimljivo je da, i pored izuzetne važnosti ovog pojma koji je neprestano tema razgovora, postoje još uvek mnogobrojna potpuno netačna shvatanja o krvnom pritisku i hipertenziji. Počev od odgovora na osnovno pitanje: šta je u stvari krvni pritisak?

Naziv krvni pritisak označava mehanički pritisak koji krv vrši na unutrašnju površinu zida krvnog suda. Snaga kojom krv vrši pritisak na krvni sud može se kvantitativno odrediti i on se izražava u milimetrima živinog stuba. Od 1981. primenjuje se, po novom međunarodnom sistemu mernih jedinica SI, nova jedinica za merenje krvnog pritiska kilopaskal (kPa).

Pri pomenu krvnog pritiska najčešće se misli na arterijski pritisak, od koga treba razlikovati pritisak u drugim vrstama krvnih sudova, kao što su venski i kapilarni pritisak.

Veličina krvnog pritiska u arterijama zavisi od nekoliko faktora. To su, pre svega, minutni volumen (količina krvi u litrima koju srce ispumpa za jedan minut i koja zavisi od snage srčane kontrakcije) i periferni otpor toku krvi koji postoji u većim i manjim arterijama i koji se povećava kada nastupi suženje ili spazam (grč) arterije. Na visinu krvnog pritiska mogu još uticati zapremina krvi koja cirkuliše kroz arterije i viskozitet krvi.

Razlikuju se tri osnovne vrste krvnog pritiska od kojih se u svakodnevnom životu najčešće pominju prve dve:

Sistolni pritisak je vrednost krvnog pritiska koja nastaje u arterijama u trenutku sistole. To je faza srčanog rada kada se otvaraju polumesečasti zalisci aorte i leva komora kroz otvoreno ušće aorte pumpa krv u cirkulaciju. Ovaj pritisak odgovara brojki u milimetrima živinog stuba (ili kilopaskalima) pri kojoj se pojavljuje prvi ton nad brahijalnom (nadlakatnom arterijom) prilikom merenja krvnog pritiska.

Dijastolni pritisak označava krvni pritisak u arterijama u trenutku dijastole. To je faza srčanog rada kada se krv ne pumpa u cirkulaciju jer su polumesečasti zalisci aorte zatvoreni, a leva komora se puni krvlju kroz otvoreno mitralno ušće iz leve pretkomore. Vrednost ovog pritiska odgovara brojki u milimetrima živinog stuba pri kojoj iščezavaju tonovi nad brahijalnom arterijom prilikom merenja krvnog pritiska.

Srednji arterijski pritisak se ne meri uobičajenim načinom, iako se može izraziti na osnovu vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska. Obično se meri invezivnim načinom, preko katetera uvedenog u arteriju, kod bolesnika sa infarktom i drugih težih srčanih bolesnika. Tada je merenje ovog pritiska veo ma značajno jer on odražava perfuzioni pritisak pod kojim teče krv kroz koronarne arterije i snabdeva miokard dovoljnim količinama kiseonika.

Prema kriterijumima WHO, normalne vrednosti sistolnog pritiska ne prelaZe 140 mm (18,7 kPa), a dijastolnog su do 90 mm (12,0 kPa). Neophodno je voditi računa o tome da postoje mnogobrojne varijacije krvnog pritiska koje zavise od raznih fizioloških stanja.

• Krvni pritisak na nogama je za 15—40 mm (2,0—5,3 kPa) veći nego na rukama.
• Sistolni pritisak je na desnoj ruci obično za 10 mm (1,3 kPa) veći nego na levoj, a dijastolni pritisak je veći za oko 5 mm (0,7 kPa). Moguće je da postoje i veće razlike, a nekada uopšte i ne može da se izmeri krvni pritisak na jednoj ruci. To se događa kod oboljenja koje se naziva Takajaša bolest gde postoji teško suženje ili potpuno začepljenje potključne arterije. Zbog toga talas krvi i ne dopire do nadlakatne arterije, pa nije moguće izmeriti krvni pritisak.
• Psihički i emocionalni uticaji, strah, radost, žalost, napetost i dr., dovode do povišenja krvnog pritiska, pre svega sistolnog.
• Prilikom fizičkog napora redovno poraste sistolni pritisak.
• Neposredno posle obroka dolazi do lakog
• U toku seksualnog odnosa, u trenutku nastupanja orgazma, dolazi do znatnog povišenja krvnog pritiska koje za sistolni pritisak može iznositi 40—100 mm (5,3—13,3 kPa), a za dijastolni 20—50 mm (2,7—6,7 kPa). Ovo povećanje je obično kratkotrajno.
• Kod žena u fertilnom dobu, krvni pritisak je najčešće niži u drugoj polovini menstrualnog ciklusa, dok je u toku menstruacije nešto viši.
• Postoje i dnevne varijacije krvnog pritiska. Tokom noći dolazi do sniženja i za 20%, što je regulisano posebnim nervnim mehanizmom koji upravlja i snom. Najniže vrednosti krvnog pritiska su oko 3 h ujutro, a oko 5 h počinju postepeno da rastu. Najviše vrednosti u toku dana su oko 9 h i po podne između 17—19 sati. Sniženje pritiska za vreme sna ipak ne mora biti pravilo. U slučaju nemirnih snova može doći i do skoka sistolnog i dijastolnog pritiska. Ovakva nagla povišenja su odgovorna za znatan broj moždanih udara koji se događaju za vreme spavanja.

Prema već navedenim kriterijumima WHO, osobe koje imaju sistolni pritisak preko 160 mm (21,3 kPa), a dijastolni preko 95 mm (12,7 kPa) boluju od stabilne arterijske hipertenzije. Vrednosti krvnog pritiska koje se nalaze između normalnih i onih koje označavaju hipertenziju, dakle za sistolni između 141—159 mm (18,8—21,2 kPa), a za dijastolni između 90—94 mm (12,0—12,5 kPa) izdvajaju se kao posebna kategorija u labilnu (graničnu) hipertenziju.

Ovakva podela ima svoje opravdanje. Kod većeg broja osoba koje imaju labilnu hipertenziju, bolest postepeno napreduje ka stabilnoj hipertenziji, ali to niie baš uvek slučaj. Kod jednog broja osoba sa ovim oblikom hipertenzije, povišenje krvnog pritiska kraće traje, prolazno je i bez ikakvih oštećenja arterijskog sistema.

Hipertenzija je jedno od najmasovnijih oboljenja u većini zemalja na svetu. U našoj zemlji je to najmasovniji faktor rizika koji utiče na pojavu ishemičnog oboljenja srca i na visoku učestalost moždanog udara. To su posebno pokazale epidemiološke studije karaiovaskularnih oboljenja koje su u toku poslednje dve decenije sprovedene kod nas. Posebno visoka učestalost hipertenzije utvrđena je u »Jugoslovenskoj prospektivnoj epidemiološkoj studiji kardiovaskularnih oboljenja«, koja se u Tuzli i Remetinecu sprovodi neprekidno već punih 20 godina. Pri prvom pregledu stopa za hipertenziju se kretala od 19 u najmlađoj grupi do 284 u naj^tarijoj grupi na 1000 stanovnika. Nakon 10 godina stopa je u svim grupacijama bila znatno viša.

U toku epidemiološke studije, koja je sprovedena u gradskom i seoskom području Beograda, utvrđena je štopa hipertenzije od 326, na 1000 stanovnika. Dakle, u populaciji odraslih osoba svaki treći ili četvrti stanovnik glavnog grada boluje od hipertenzije.

Veoma visoka zastupljenost ove bolesti utvrđena je i u »Opštejugoslovenskoj studiji boraca NOR-a« koja je obuhvatila preko 15000 ispitanika. Stopa hipertenzije je bila, na 1000 stanovnika, 235 za muškarce i 316 za žene.

Tags:arterijski pritisak, dijastolni pritisak, hipertenzija, krvni pritisak, sistolni pritisak