Polenska kijavica

Polenska kijavica je vrlo neprijatna anafilaksna reakcija, izazvana polenima trava i cveća. Reakcija se, zbog mesta unošenja alergena, javlja na sluznicama vežnjača oka, nosa i organa za disanje. Polenska kijavica javlja se skoro uvek između početka meseca maja i kraja juna. Kod nekih osoba polensku kijavicu izaziva i med. Napad polenske kijavice ispoljava se bolovima i crvenilom vežnjača, obilnim suzenjem, velikim lučenjem sluzi iz nosa i učestalim kijanjem, svrabom i grebenjem u grlu, a vrlo često i znacima bronhitisa, ili bronhijalne astme. U krvi bolesnika, kao i u drugim anafilaksnim reakcijama, povećani su IgE kao i eozinofilni ganulociti, koje privlače neki od oslobođenih sastojaka bazofiinih granulocita.

Bronhijalna astma kod velikog broja obolelih izazvana je, takođe, anafilaksnom reakcijom. Kao i u urtikariji, i u slučaju bronhijalne astme napade mogu da izazovu i spoljni i unutrašnji alergeni. Od spoljašnjih su najčešći oni koji se udišu (poleni, kućna prašina, posteljina, dlake i dr.), a ređi alergeni hrane (jagode, jaja i dr.), ili fizički činioci (hadnoća, vlaga i dr.). Astma izazvana imunim reakcijama poznata je kao alergijska astma a, astma izazvana infektivnim uzročnicima kao infektivna astma. Alergijska astma javlja se već u ranom životnom dobu (već posle četvrte godine života) i to u nasledno opterećenih osoba (atopične osobe). Nju odlikuju napadi koji se javljaju obično noću. Bolesnik se probudi s tegobama u grudima, uglavnom u vidu otežanog disanja, odnosno izdisanja vazduha.

Zbog toga bolesnik sedi u krevetu i zauzima položaj koji mu olakšava izdisanje vazduha. Disanje je usporeno, a grudni koš bolesnika je proširen. Pri udisanju, a naročito pri izdisanju vazduha, čuje se karakterističan piskav zvuk. Faza otežanog disanja traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Kada napad popušta, bolesnik iskašljava sluzav i lepljiv ispljuvak. Najteža od sviii anafilaksnih reakcija je anafilaksni šok koji se kod atopičnih osoba javlja kada se u venu ili mišić daju lekovi (penicilin, imuni serumi i dr.), ponekad posle uzimanja hrane (autor članka imao je bolesnika kod kojeg je anafilaksni šok izazivao jedenje goveđe supe), a ponekad i posle uboda pčele ili zolje. Anafilaksni šok nastaje vrlo naglo — nekoliko minuta posle unošenja alergena. Bolesnik izgleda vrlo uplašeno, žali se na bolove u grudima, otežano diše, krvni pritisak mu naglo pada, mokrenje prestaje, a u najtežim slučajevima dolazi do gubljenja svesti i smrti zbog prestanka disanja. Kada anafilaksni šok nije tako težak, posle bledila javlja se crvenilo kože, praćeno koprivnjačom i otežanim disanjem, kao kod astme, a vrlo često bolovima u trbuhu i prolivom.

Lečenje anafilaksnih reakcija je dvojako: lečenje reakcije kada ona već izbije i preventivno lečenje. Lekar mora najhitnije sprovesti lečenje u anafilaksnom šoku. Neophodno je davanje epinefrina (adrenalina), hormona srži nadbubrežnih žlezda, bilo u vidu potkožnih injekcija (blaži oblici), bilo u venu, kada je anafilaksni šok vrlo izražen. U slučaju kad adrenalin ne deluje, znaci ugušenja se uklanjaju davanjem kiseonika preko katetera, kroz nos, a u još težim slučajevima mora se pribeći i hirurškom otvaranju dušnika i stavljanju, u njega, cevi za disanje. Najvažnije je, radi izbegavanja novog anafilaksnog šoka, ili samo anafilaksne reakcije, izbeći ponovno davanje leka, hrane, ili ma kog drugog sredstva, koja su izazvala prvi anafilaksni šok, ili reakciju. Kod tih osoba treba uvek kada je potrebno da prime lek koji je poznat kao anafilaksnogeni činilac, izvršiti najpre kožnu probu s tim lekom.

Ako je proba pozitivna, lek se ne sme ni u kom slučaju dati. Lečenje urtikarije, kada je ona već izbila, najbolje se sprovodi davanjem sredstava koja deluju protiv histamina, jednog od glavnih medijatora anafilaksnih reakcija. U te lekove spadaju Sinopen, Fenergan i dr. Dati u vidu injekcija, ovi lekovi brzo uklanjaju urtikariju i druge anafilaksne reakcije. Vrlo često se daju i injekcije kalcijumovih soli radi uklanjanja urtikarije i drugih anafilaksnih reakcija na koži. Delovanje kalcijuma mnogo je slabije od antihistaminskih lekova. U preventivnoj borbi upotrebljavaju se i terapijske metode koje treba da spreče anafilaksne reakcije pri unošenju odgovarajućih antigena. Ta preventivna borba je dvojaka, specifična i nespecifična. Prva je u vidu specifične hiposenzibilizacije, tj. u pokušaju da osoba, osetljiva na neki antigen, postane na njega mnogo manje osetljiva, davanjem, postepeno, sve većih doza tog antigena (polena, kućne prašine i dr.) u vidu potkožnih injekcija. Time se u obolelom organizmu postiže stvaranje određenih količina IgG protiv tog antigena, koji sprečavaju da se za njih vežu IgE koji bi izazivali anafilaksnu reakciju.

Ovom metodom mogu se kod skoro svih bolesnika sprečiti anafilaksne reakcije na polene i kućnu prašinu, dok je s drugim alergenima uspeh mnogo slabiji. Nespecifična preventivna borba protiv anafilaksnih reakcija vrši se sredstvima koja deluju protiv celokupnog imunološkog sistema. To su razna hemijska jedinjenja koja sprečavaju deobu ćelija (citostatici), pa i limfocita, antilimfocitni serum u kojem se nalaze antitela protiv ljudskih limfocita, pa i hirurško uklanjanje timusa. Ovakvim preventivnim metodama treba lečiti samo teške anafilaksne reakcije, otporne na ranije opisano lečenje.

Tags:alergija, lečenje, polenska kijevica, preventiva, simptomi, terapija