Značaj belančevina u ishrani
Ove hranljive materije dobile su ime po belancetu iz jajeta. Dele se na jednostavne belančevine (proteine) i složene (proteide). Po njihovim poreklu belančevine delimo na životinjske i biljne.
Namirnice bogate belačevinama
Životinjske belančevine unosimo hranom životinjskog porekla (meso, jaja, mleko, sir i kajmak).
Belančevine biljnog porekla unosimo pšeničnim brašnom, pirinčom, krompirom itd.
Dnevna potreba za belančevinama
Računa se da je dnevno potrebno belančevina u hrani 1 gram na 1 kg telesne težine kod odraslog čoveka, dok se računa da je kod dece koja rastu potrebno 3 g belančevine na 1 kg telesne težine.
Prednosti belenčevina životinjskog porekla u odnosu na biljne
Idealno bi bilo kada bi čovek dnevno unosio s hranom oko 100 grama belančevina. Između belančevina biljnog i životinjskog porekla postoji velika razlika, jer su belančevine životinjskog porekla bolje i imaju veću prednost od belančevina biljnog porekla. Do tih zaključaka došao je čovek u svom svakidašnjem iskustvu; on radije jede životinjske nego biljne belančevine. Svako od nas će radije poželeti dobar sir i ćevap nego krompir i kašu. Ali i nauka je potvrdila to do čega je čovek došao iskustvom.
Ustanovljeno je da se belančevine, kada uđu u creva, razgrađuju na osnovne delove. Od tih osnovnih delova organizam docnije sam izgrađuje vlastite belančevine. Organizam, dakle, radi kao i fabrika kojoj je potrebno gvožđe za proizvodnju. Gvozdena ruda smeštena sa mnogim drugim mineralima ne može odmah da se koristi. Ona treba da prođe kroz peći gde će da se topi, čisti i kalupi, pa tek onda da se podvrgne obrađivanju i da se upotrebi u radu i industriji.
Kroz slične faze prolaze i belančevine dok ih organizam ne osposobi za svoju upotrebu. I baš pri tom čovekov organizam brže i bolje prerađuje životinjske belančevine od biljnih, a to stoga što su životinjske belančevine sličnije belančevinama ljudskog organizma. Prema tome, opravdana je težnja čovekova da troši hranu u kojoj ima više životinjskih belančevina nego biljnih, tj. da radije jede mesa, kajmaka, mleka i sira nego krompira i brašna. Ljudi obično troše one namirnice koje najviše proizvode.
Potrošnja belančevina u različitim zemljama sveta
Na primer, na Islandu se za ishranu stanovništva najviše troši riba, i dnevna potrošnja belančevina životinjskog porekla je ovde 86 g po glavi. U Australiji, Novom Zelandu i SAD, gde je stočarstvo razvijeno i gde stočni fond nije pretrpeo toliko štete kao u evropskim zemljama, a osobito kod nas, ljudi dnevno troše 60 g belančevina životinjskog porekla. To bi iznosilo, kada bi se pretvorilo u meso, 360 g čistog goveđeg mesa dnevno. Kod nas se još uvek troše više biljne nego životinjske belančevine.
Računa se da kod nas narod troši dnevno oko 20 g životinjskih belančevina. Izuzetak čine naši ribari, koji, zahvaljujući obilnoj potrošnji ribe, pokazuju bolju hranjenost belančevinama od ostalih stanovnika naše zemlje. Vredi napomenuti da uvođenje ribe u ishranu predstavlja važan faktor ne samo za ishranu već i za povećanje vrednosti krvi. Uvođenjem i gajenjem ribe u krajevima gde je to moguće, a naročito u krajevima gde je stočni fond pretrpeo pustošenje u tokuj rata, nadoknadio bi se potpuno nedostatak belančevina životinjskog porekla. Treba naglasiti da belančevine ne utiču samo na vrednost i sastav krvi već su iz njih isključivo sastavljeni mnogi aktivni i korisni sastojci organizma i krvi, koji utiču na odbranu organizma od bolesti i zaraza.
Posledice na organizam kod nedostatka belančvina
U slučaju smanjenog unošenja belančevina organizam nastoji da zadrži što duže svoje belančevine. Ako nastupi neka promena u organizmu gde je unošenje belančevina poremećeno, nastupiće promene u nizu organa. Česte promene na koži u vidu ekcema, malokrvnost, oboljenje jetre, smanjena otpornost prema infekcijama, sve su to posledice nedostataka belančevina. Sve te bolesti današnja medicina leči unošenjem belančevina u organizam. Smatra se da je čoveku koji radi srednje težak rad potrebno oko 60 g belančevina dnevno. I kada bi se to izrazilo u hrani životinjskog porekla trebalo bi da troši 300g mesa dnevno.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
