Da li je bezbedna upotreba lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta?

Kupovina lekova bez recepta

Često se događa da građani kupuju lekove u apoteci bez recepta i lekarskog pregleda, bilo što ne mogu brzo da dođu do lekara ili što smatraju da im u konkretnom slučaju lekarski pregled nije potreban. To su mahom lekovi koje građani znaju da upotrebljavaju ili su ih već jednom upotrebljavali prema lekarskom receptu, i koje oni i prema zakonskim propisima mogu kupovati bez lekarskog recepta u tzv. ručnoj prodaji.

Međutim, dosta često naši građani ne znaju sve što je potrebno o tim lekovima. Mada su to lekovi koji se mogu upotrebljavati bez ikakve opasnosti nasi gradjani o njima I njihovoj upotrebi treba, ipak, da imaju neka bar osnovna znanja. Jer, upotreba ovih lekova bez osnovnih pojmova o dozvoljenoj i efikasnoj količini svakog od njih, o njihovom dejstvu, kao i o slučajevima u kojima se koji od njih može i treba da upotrebi, ako i ne dovodi obavezno do nekih neprijatnosti, vrlo često smanjuje njihovu efikasnost. Kod nekih lekova, naročito kod onih koji se upotrebljavaju za umirenje nerava i protiv nesanice, može da dođe, ako se duže upotrebljavaju, do navikavanja.

Naša farmaceutska industrija proizvodi ili spravlja za prodaju većinu efikasnih lekova, potrebnih za lečenje svake bolesti ili oboljenja čije je lečenje danas mogućno. Međutim, u našem narodu se ipak, već po tradiciji, još upotrebljava i razno lekovito bilje, ali se to vrlo često upotrebljava bez dovoljnog znanja o tome kako se ono bere, suši i čuva, koji se njegov deo i za šta upotrebljava, kako se sprema za upotrebu i koliko se upotrebljava.

Zato je potrebno da damo neke opšte pojmove i uputstva o lekovima koji se mogu nabavljati bez lekarskog recepta, zatim, izvesne pojmove i uputstva o nekim vrstama lekovitog bilja i lekovitih čajeva, sa napomenom protiv koje se bolesti upotrebljavaju, kako se beru, suše i čuvaju, koji se njihov deo upotrebljava, kako se za upotrebu spravljaju I kako se upotrebljavaju. Naposletku,pomenucemo, radi opste orjentacije, najvaznije gotove lekove koji se mogu nabaviti samo po receptu lekara.

Trebalo bi da opšta znanja naših građana i u ovoj oblasti budu na nivou njihove opstine prosvećenosti.

Lekovi se mogu uzimatiti kao praškovi, tablete, granule (zrnca) dražeje, emulzije, miksture, tinkture, ulja, pekmezi, kapljice, čajevi itd. Zatim, kao masti linimenta (za mazanje ili trljanje), flasteri, kapljice (za oči, za uvo) itd., u obliku pare za udisanje (inhalacija), u vidu injekcija (ubrizgavanja), kao i putem klizme ili čepića u čmar, itd.

Kod svakog leka mora da se zna količina koja se može uzeti, kao i količina koja se mora uzeti da bi lek pomogao. Zatim i količina koja se sme odjedanput, za jedan dan ili za više dana uzeti. Prilikom nabavke lekova treba svaki put tražiti tačno uputstvo o upotrebi leka.

Bilo iz sopstvene proizvodnje bilo iz uvoza, naša zemlja se snabdeva poznatim efikasnim lekovima, potrebnim za lečenje svake bolesti ili oboljenja čije je lečenje danas mogućno.
Pokažu li se pri upotrebi lekova bilo kakve neprijatnosti, na primer, nadražaj na povraćanje, nesvestca, proliv ili kakva sporedna dejstva kao što je osip na koži i dr., mora se odmah obustaviti upotreba leka i zatražiti savet od lekara.

NAJOBIČNIJE MERE KOJE SE KORISTE PRI DAVANJU ILI SPREMANJU LEKOVA

1 mala (kafena) kašika, što iznosi oko 5 g. tečnosti ili 2, 5―1 g suve materije.
1 dečja kašika, što iznosi oko 10 g. tečnosti.
1 velika (supena) kašika, što iznosi oko 15 g.tečnosti ili 10-15 g.suve materije.
20 kapi, što iznosi oko 1 g. vodenog rastvora odnosno oko 0,5 g alkoholnog rastvora.
1 rakijska čašica, što iznosi 10―15 g. tečnosti.
1 vinska čaša, što iznosi oko 100g. tečnosti.
1 čaša za vodu, što iznosi oko 150―200 g.tečnosti.
1 šoljica za crnu kafu, što iznosi oko 30―50 g. tečnosti.
1 šolja za čaj, što iznosi oko 150 g. tečnosti.
1 vrh noža, što iznosi oko 0,50―2 g. suve materije.
1 zahvat sa tri prsta, što iznosi oko 3―5 g. suvog čaja.
1 šaka, zahvat celom rukom, što iznosi 10―15g.s uvog čaja.