Sve što niste znali o laži

Larus ovako određuje reč laž: »Tvrdnja suprotna istini«. Međutim, kada se radi o deci da li se može dati tako jednostavno objašnjenje za ovaj pojam? Iako ne želimo da ovom prilikom držimo moralne pridike ili vršimo analize morala u svetu moramo reći da se savremeni čovek doslovno kupa u laži. Novine, razni izveštaji, brza razmena informacija sve više nas opterećuju i kao da nas guraju u laž da bismo se od svega toga zaštitili ili nekako udaljili. Laž ne znači samo izopačiti istinu nego je i prećutati.

Iako ne želimo da zapadnemo u raspravu o tome šta je laž, ipak moramo proniknuti u suštinu toga pojma da bismo mogli shvatiti njenu pojavu u životu dece. Većina roditelja suočila se s detetom koje laže, i zato treba znati o čemu je reč.

Do pete godine dete živi u svom čarobnom svetu u kome reči mogu imati sasvim drukčije značenje. Petar je, na primer, uveren da svira na pravom bubnju dok dvema palicama udara po kartonskoj kutiji, Jelena se preobražava u vilu ili u vešticu, Ana se igra u društvu sa zamišljenom prijateljicom…

Kroz ovaj čarobni svet treba proći. Međutim, kada naiđu ozbiljni problemi dete vrlo dobro zna da razluči stvarnost od onoga o čemu mašta. Zato je veoma pogrešno grubo ga izbavljati iz onoga što za odrasle predstavlja zabludu. Dete ne traži i ne želi prevaru, ali zbog njegovog razvitka, dovoljno je vrlo obazrivo objasniti mu šta je istina, a šta je samo mogućnost, pomažući mu u svemu tome da shvati i prihvati istinu. Da bi ostvarili takav cilj, roditelji moraju uživati veliko poverenje koje će pažljivo izgraditi u životu svog detata.

Može li dete steći stvarnu spoznaju istine ako je ne pronađe kod svojih roditelja? To je veoma ozbiljan problem, jer često smatrajući da imaju dobre pobude roditelji ne govore istinu. Tako dete izgubi baku a kaže mu se da je »otputovala«, ili da veruje u Deda-Mraza sve dok mu se čini da u njega veruju i tata i mama. Deca su vrlo dobri posmatrači i brzo otkrivaju sve što nije istina. Kada shvate da odrasli često skrivaju, ne objašnjavaju jasno ili ne govore istinu, onda dopuštaju sebi da se služe lažju. Moramo uvek poštovati neoborivu činjenicu deca se razvijaju oponangajući svoje uzore.

Postoje prave laži i one ne nastaju slučajno, već imaju svoj uzrok:

»Želim da me zapaze …«

Ćorđe priča svojim zapanjenim drugovima: »Bio sam u šumi, a tamo je bilo vukova. Uzeo sam prut i takoih zastrašio da su svi pobegli,Ko nije uveličao neku priču da bi u očima drugih postao junak? Zato detetu valja objasniti da ga više volimo takvim kakvo jeste.

»Učinio sam veliku glupost, ali je radije ne bnh priznao…« jedna je od glavnih laži koju srećemo. Zacelo, dete vrlo dobro razume da roditelji karaju, primene batine ili kažnjavaju zbog učinjenih gluposti, all da često zaboravljaju da nagrade ili istaknu uspeh Priznata glupost treba da ublaži ukor: »Ko prizna. pola mu se prašta« kaže poslovica.

»Želeo sam da sakrijem nedostatak…« U školi postoji želja da svi budu sličnm. Zato je u dečjem društvu vrlo neprijatno otkriti telesni ili afektivni nedostatak! Dovoljno je prošetati igralištem da biste otkrili u kojoj meri deca mogu biti okrutna u svojim međusobnim odnosima i s koliko uživanja mogu isticati razlike. Zbog toga će neki dečaci ili devojčice radije izmisliti neko delo, oca koji sve zna i može ili poreklo, da bi se uklopila u životne prilike koje vladaju u razredu. Teško je dati »recept« za ovaj tip laži, kao što je i roditeljima teško da ga otkriju. To nameće potrebu čestih susreta i razgovora s decom u kojima ih treba pažljivo i s puno ljubavi slušati.

»To je zabranjeno, onda ja odlučim da to ipak učinim i lažem…« Kad se o ovakvom problemu razgovara s decom, vrlo brzo može se okriti veliki broj rđavo shvaćenih zabrana. Ako su neke zabrane zaista neopravdane ili sumnjive, postoje ograničenja koja su potrebna u naporima da se ostvari ravnoteža odnosa i socijalizacija, ali pod uslovom da se o njima slobodno govori. Jasno objašnjenje često vrlo dobro rešava problem, a ono što se oseća kao neugodnost može se često promeniti u pozitivan pojam.

Uistinu, radi se o zasnivanju življenja na poverenju, tako da porodica postane mesto razmene ili dijaloga. Svaka pojedinost zaslužuje što podrobnije objašnjenje. Dobro je znati da pritisak samo pojačava laž. Dete pre svega ima potrebu da se oseća dobro i da bude prihvaćeno.