Koje opasnosti prete od povećanja nivoa holesterola u krvi

U savremenoj medicinskoj literaturi mnogo prostora posvećuje se holesterolu i ističe da njegovo visoko prisustvo u krvi znatno povećava sklonost i mogućnost smrti od kapi ili srčanog infarkta. Ono što se o ovom problemu u poslednje vreme često prekomerno i nekritički tvrdi, više je nego začuđujuće.

Ta grozničavost sa kojom se danas neprestano ukazuje na nepovoljno delovanje previsokog holesterola u krvi, ne zapaža se kada se radi o drugim medicinskim problemima. Na primer – u školi može da se puši, u zemlji svakodnevno prodaju ogromne količine raznih otrovnih sredstava, svakoga dana povećava se broj unesrećenih na ulicama, većinom mladih ljudi, svakodnevno slušamo vesti o umiranju šuma ili povećanju ozonske rupe.

Zato treba pažljivo opisati sve opasnosti koje prete čovekovom zdravlju od povećanog holesterola. Tada se bez straha može pristupiti rešavanju ovog problema, ne stvarajući žrtve nove bolesti holesterolneuroze. Strah izazvan povećanom koncentracijom holesterola, zatim česte laboratorijske kontrole, strah od srčanog infarkta su najčešće odlike ove nove bolesti.

NEKOLIKO VAŽNIH ČINJENICA O POVEĆANJU NIVOA HOLESTEROLA U KRVI

1. Holesterol je važna životna supstanca. Jetra proizvodi najmanje 1 gram i proizvedene količine preko krvotoka šalje u razne delove tela. Dnevna proizvodnja holesterola zavisi od količine koja se unese ishranom i predstavlja samo deo količine koje telo proizvede. U slučaju da se ishranom unosi više holesterola, onda organizam manje proizvodi i obrnuto.

2. Organizam od holesterola stvara žučne kiseline koje imaju vrlo značajnu ulogu u varenju masnoća. Sve masti podižu nivo holesterola u krvi ako ih u prevelikim količinama unosimo preko hrane.

3. Malo je poznat međusobni odnos između belog šećera i holesterola. Nauka sve više utvrđuje saznanje o delovanju belog, rafinisanog šećera na nivo holesterola u ljudskom organizmu

Već nekoliko godina u medicinskim časopisima širom sveta ukazuje se na činjenicu da se opasnost od srčanog infarkta povećava u skladu sa proizvodnjom šećera. Ta činjenica postaje još zanimljivija uz istorijski podatak da se sto godina proizvodi u dovoljnim količinama. Tek u prošlom veku pojavile su se šećerane koje su mogle iz šećerne repe da proizvedu rafinisani šećer.

Šećer je za ljudski organizam idealno gorivo i izvor energije. Šećer pospešuje rast i povećava radnu sposobnost organizma. Po svom hemijskom sastavu on je ugljeni hidrat, koji brzo dospeva u krv i tu otvara dve mogućnosti: Ako je ovo gorivo potrebno, ono preko krvi dospeva u mišiće i sjedinjujući se sa kiseonikom stvara toplotu i energiju.

Međutim, ako se unese previše »goriva«, šećer se u organizmu ne može preraditi, već se razmenom materija od šećera stvaraju masne kiseline. Posle toga ove masne kiseline uz pomoć glicerida spajaju se i skladište u obliku masti. Preterana upotreba šećera predstavlja osnovu za pojavu gojaznosti.

U slučaju hemijske promene masnih kiselina, ljudski organizam odgovara većom proizvodnjom holesterola. Na ovaj način može se objasniti kako se posle uzimanja kafe povećava koncentracija holesterola u krvi. Gotovo svaki lekar opšte prakse poznaje bezbroj ovakvih slučajeva. Ako neka žena jede veoma masna jela, a čovek svakodnevno uzima hleb sa maslacem, može se dogoditi da nivo holesterola bude mali. Drugi slučajevi pokazuju suprotnu sliku — u mnogim porodicama tačno su se pridržavali raznih, možda čak i nepravilnih preporuka o kuvanju pa su pripremali hranu koristeći velike količine ulja i pojedinih vrsta margarina pa je nivo hoelsterola ostao i dalje povišen. U takvim slučajevima treba obavezno postaviti pitanje o potrošnji šećera. Posle takvog ispitivanja može se brzo ustanoviti ko je prouzrokovao povećanu koncentraciju holesterola, mast ili šećer u ishrani.

JOŠ NEKOLIKO KORISNIH UPUTSTAVA

Holesterolska slika u krvi može se promeniti pravilnim i dovoljnim dnevnim unosom belančevina. Svakodnevna hrana mora da bude bagata balastnim materijama.

Dve do tri jabuke dodate ishrani svakoga dana, snižavaju vrlo uspešno nivo holesterola. Taj cilj može se postići i obilnom primenom belog i crnog luka.

Nivo holesterola može se normalizovati dovoljnim telesnim kretanjem. Rad mišića smanjuje prisustvo holesterola u krvi. Na kraju moramo još jednom istaći — svakodnevna ishrana ne sme da sadrži previše masti, a prekomerna telesna težina mora da se svede u normalne okvire.

Sve ovo ipak ne znači da se šećer mora izostaviti iz ishrane. Međutim, mora se upotrebljavati umereno, u količinama koje telo može da pretvori u korisnu energiju. Zato se isplati otkriti sve pogreške u ishrani.

Ovo saznanje može se potvrditi činjenicom da je u toku prve dve godine nakon završetka drugog svetskog rata potrošnja šećera iznosila samo 3 kilograma šećera godišnje, a danas više od 40 kilograma po osobi.

Tags:alternativna medicina, analiza krvi, celer, cimet, dobar i loš, faktor rizika, formula, gornja, granice vrednosti, hemija, holesterol, i trigliceridi, jabukovo sirće, kod mladih, kod muškaraca, krv, lečenje, lekovi, narodni lekovi, nastaje od, nivo, normale, normalne vrednosti, od čega nastaje, povišen, prirodni lekovi, skidanje, smanjiti, šta jesti, stres, trigliceridi, u hrani, u jajima, ukupni, visok, vrednosti, zablude, zabranjena hrana, zdrava ishrana