Spavaća bolest

Bolest dugog i preteranog spavanja

Ovu tropsku, pre svega afričku bolest, prouzrokuje krvni parazit, mikroorganizam Trupanosoma (tripanozoma), koji spada, kao i prethodni parazit, u grupu protoza ili bliže u klasu Mastigophora (Mastigofora) ili Flagellata(Flagelata) bičara Protomadina. U ovaj red protomonadina spadaju mnogobrojni izazivači teških bolesti kod čoveka i domaćih životinja. To su sićušni bičari sa 1 ili 2 biča, retko sa 3 ili 4. Iz ove grupe pomenuli smo tripanozomu, krvni parazit kod mnogih kičmenjaka. Ovi paraziti (veliki 20-70 mikrona) su bičari sa pljosnatim telom u obliku lente, zaoštrenim na oba kraja. Imaju jedan bič.

Tripanozome žive u krvi kičmenjaka, dok su njihovi prenosioci različiti beskičmenjaci koji sisaju krv. Od ovih parazita najveću opasnost za čoveka predstavlja parazit Trupanosoma ganbiense(tripanozoma gambense) koji, u tropskoj Africi izaziva »spavaću bolest« kod čoveka. Bolest počinje neprimetnim napadima groznice koji se nepravilno ponavljaju dovodeći organizam u stanje veće iznurenosti, pri čemu se pojavljuje velika želja za spavanjem. Bolest može da traje vrlo dugo (do dve godine), ali bez odgovarajućeg lečenja neminovno dolazi do smrti.

U krvi, limfnim žlezdama, a kasnije i u cerebralnoj tečnosti čoveka koji oboli od ove bolesti, mogu se pronaći pokretni primerci ovog parazita. Prenosioci ove tripanozome sa inficiranog na zdravog čoveka je mušica »Ce-ce« (Clossina palpalis). Sišući krv inficiranog čoveka, zajedno sa krvlju u crevo ovog insekta dospevaju i paraziti koji se u toj sredini dele na dve jedinke i za kratko vreme ispunjavaju crevo muve. Kasnije dospevaju do njenih pljuvačnih žlezda, odakle ih ona, sisanjem krvi prenosi na zdravog čoveka. Lečenje ove, kao i svake druge bolesti prouzrokovane tripanozom, prilično se dobro sprovodi pomoću injekcija germanina.

Ulogu prirodnog rezervata tripanozome, sudeći po svemu, imaju antilope koje ne stradaju od prisustva ovih bičara u svom organizmu.

Druge vrste tripanozome prouzrokuju razne bolesti kod životinja u Africi i Indiji.

Srodan tripanozom je rod Leishmania (lajšmania) veličine 2-4 mikrona. Najpoznatiji među njima je L domovani. Ovaj parazit prouzrokuje kod čoveka bolest »kala-azar« koja se pojavljuje u predelima na jugu Evrope, Indiji, a naročito u srednjoj Aziji. Oboljenje se manifestuje povećanjem jetre i slezine (slezina dostiže do 1700 grama težine), ovo oboljenje praćeno je neredovnim nadima groznice, malokrvšcu iznurenosti. U većembroju slucajeva bolest je(smrtonosna,Akutno stanje.bolesti traje nekoliko meseii, a hroničn 1-3 godine. Parazita su koncentrisani u razlicitim organima, naročito u jetri slezini i koštanoj srži, osobito u zidovima krvnih sudova ovih organa, u kojima se razmnožavaju putem deobe.

Kala-azar je bolest vezana za određeni kraj i sporo se širi. Ipak, bilo je slučajeva iznenadnih epidemija, naročito u severnoj Indiji kada je 1925. godine obolelo 30.000 ljudi. Psi se smatraju prirodnim rezervatima ovog bičara.

Drugi bičar je L tropica(lajšmania tropika) koji prouzrokuje lokalno oboljenje kože. Nakon inkubacionog perioda od 2 sedmice do 5 meseci, javljaju se na koži, najčešće na licu, rukama i nogama zadebljanja koja se zatim pretvaraju u ranu. Rana ostaje otvorena od jedne do dve godine, a zatim sama po sebi zarašćuje, ostavljajući ožiljak u vidu zvezde. Čovek koji je jednom preležao ovu bolest postaje imun na nju. Bolest je raširena u severnoj Africi, južnoj Evropi i južnoj Aziji.

Trichomo vaginalis živi u mokraćnom mehuru, materici i jajovodima žena, ali se susreće i u urogenitalnim organima muškaraca. Ovaj parazit je registrovan i kod devojčica prepubertetskog uzrasta. Simptomi su: snažan svrab i povećane izlučevine vaginalnog sekreta. Do patološke pojave dolazi kada se poremeti ravnoteža između ovog parazita i normalne bakterijske flore.