Bolovi u ledjima – Lumbago

Skoro da nema odraslog čoveka koji nije doživeo veoma neprijatan bol u leđima, naročito u slabinskom, najopterećenijem i najpokretljivijem, a samim tim i najosetljivijem delu kičmenog stuba. Iako oštećenje diskusa, koje je skoro uvek glavni krivac za ovaj bol, može nastati u svakom životnom dobu, ipak se najviše susreće kod ljudi, između 30. I 50. Godine života.

Najčešći uzrok ovog bola je naglo ili nepravilno dizanje tereta i nekontrolisana, iznenadna promena položaja tela. Bol u slabinskom delu kičme javlja se i zbog prehlade, izlaganja ovog dela strujanju hladnog vazduha, vlagi, odnosno zadržavanja vlažne odeće, pogotovu ako se boravi u hladnim prostorijama. Dodamo li ovome još povećanu telesnu težinu. Suviše mek ležaj, nepravilno držanje tela i zapostavljanje fizičke aktivnosti, bol u leđima javiće se gotovo sigurno. Ovi bolovi često se pojavljuju kod žena u menopauzi.

Pojam leđa je vrlo širok pojam. On obuhvata gornji i donji deo leđa. U gornjem delu leđa, od ramena do struka, bolovi su ređi i podnošljiviji. Ovde se najčešće radi o bolu duž kičme zbog raznih oboljenja ili povreda kičmenog stuba, zatim bolovima u mišićima zbog prehlade, raznim reumatskim oljenjima koštano – mišićnog sistema itd.

Za razliku od gornjeg, u donjem delu leđa bolovi su češći i intenzivniji. Prvo, zato što se u donjem delu leđa mogu pojaviti sve vrste nabrojanih bolova karakterističnih za gornji deo, a drugo, zbog speiifične anatomske građe i velike pokretljivosti slabinske (lumbalne) kičme. Ovi bolovi najviše tegoba stvaraju osobama u srednjem i starijem životnom dobu, koje su najosetljivije prema lumbagu, išijasu, lumboišijalgiji i diskus herniji, mada ni mladi nisu »imuni* prema ovim oboljenjima. Statistike pokazuju da je broj odsustvovanja sa posla zbog bolova u krstima.

Na drugom mestu, odmah iza respiratornih oboljenja.
Oko 35% ljudi sa sedećim zanimanjima i 47% koji se bave teškim fizičkim poslovima žale se na smetnje u predelu kičme koje se pojavljuju za vreme rada. Od svih bolesnika koji traže pomoć od ortopeda, četvrtina otpada na one koji se žale na bolove u donjem delu kičme ili udruženo sa bolom u nozi. Donji deo leđa ima jednu tačku, koja predstavlja »glavnu metu« za bolove u leđima, a to je najčešće deo između petog slabinskog i prvog krsnog ili između četvrtog i petog slabinskog pršljena.

Pršljenovi kičme, međusobno povezani, oblikuju fiziološke krivine kičme, zbog kojih je vertikalna dužina kičmenog stuba nešto skraćena u odnosu na stvarnu dužinu, ali je istovremeno za deset puta povećana statička nosivost.

Zahvaljujući ovim krivinama (zbog kojih kičmeni stub, pri uspravnom stavu tela, podseća na izduženo slovo 3) težina tela se razbija na delove i prenosi na veću površinu. Lumbosakralni deo je izložen posebnom naporu, pošto celokupna težina gornjeg dela gela leži na njemu, tako da 80 – 90 posto oboljenja i prome na na kičmenom stubu nastaje upravo ovde. Bolovi u tom predelu (lumbago) predstavljaju veliki problem u životu mnogih osoba,
lumbago je vrlo intenzivan bol koji se obično javlja iznenada posle nekog nespretnog pokreta ili prilikom dizanja nekog predmeta.

Bol je obično tako jak da bolesnik ostaje u zatečenom položaju. Mišići oko kičmenog stuba tada se grče da bi ograničili bol i bolesnik najčešće zadržava karakterisgičan stav pognut napred ili u stranu. Mnogi se pitaju zašto uopšte dolazi do lumbaga. Ukupna dužina kičmenog stuba iznosi oko 75 cm. Od toga 1/4 otpada na međupršljenske kolutove kojih ima oko 23. Ako još jednom pogledamo međupršljenski zglob, videćemo da je diskus, odnosno međupršljenski kolut. Hrskavičavo – pločasta formacija debljine oko 1, 5 – 2 cm. Telo pršljena i međupršljenski kolut zajedno nose težinu čovečjeg tela i zbog toga se njihova. Veličina povećava idući ka donjem kraju kičmenog stuba. Ovaj diskus koji se nalazi između dva pršljena ima ulogu mehaničkog amortizera, prilikom vertikalnog opterećenja.

Diskus je građen od dva dela i to od spoljašnjeg (prstena – ligamenta) i unutrašnjeg (jezgra) , Spoljni deo, prsten, građen je od čvrstog materijala i povezuje dva susedna pršljena. Unutrašnji deo ili jezgro građeno je od žućkasto – želatinaste mase i ima veliku sposobnost vezivanja vode. U toku dana pritisak na kičmeni stub istanjuje međupršljenske kolutove, smanjujući njihov sadržaj vode Zbog toga je telesna visina 2 – 3 cm manja uveče nego ujutro, posle spavanja. Isto tako u starosti, kičmeni stub zbog gubitka vode u međupršljenskim kolutovima i zbog popuštanja elastičnosti žutih veza, smanjuje svoju visinu i povija se napred. Sagledan u celinidiskus je sličan jastučiću građenom od materijala sličnog gumi, što efikasno ublažava pritisak i omogućava kičmenom stubu da se giba u svim pravcima.

Prilikom naglog pokreta, savijanja ili napora usmerenog podizanju tereta, centralno jezgro se pomeri unazad u pravcu međupršljenskog ligamenta koji se rastegne, a ponekad čak i delimično zbog prenošenja pojačanog pritiska cerebrospinalne tečnosti na korenove ugroženih živaca i predstavlja priličan problem.

Na nekim radnim mestima bol u krstima često se javlja, kao na primer kod administrativnih radnika, daktilografa, projektanata itd. Od posebnog su značaja ne samo akutne povrede diskusa nego i uticaj mikrotraume koja posebno dovodi do njegove degeneracije (npr. Vibracije od kojih stradaju vozači buldožera, traktora i drugih teških vozila). Degenerativne promene na diskusu opisanl su na egipatskim mumijama starim oko 4000 godina. Savremeni ljudi mnogo češće imaju poteškoća na kičmi, posebno na krstima, a samim tim i promene na diskusu.

U toku lečenja preporučuju se lekovi protiv upale i za umirenje bolova, a mirovanje u krevetu najviše doprinosi bržem oporavku. Osnovni cilj mirovanja je zaštita diskusa od opterećenja i omogućavanja izlečenja stvaranjem čvrstog ožiljka na diskusu. U najvećem broju slučajeva bol popušta u vremenu od 3 – 5 dana. Neće štetiti mirovanje od 8 — 10 dana, što treba da shvate svi ljudi koji često doživljavaju ovakve tegobe. Jedino u toku mirovanja izbočeni ili iskočeni diskus, odnosno njegovo jezgro pokazuje težnju za smanjivanjem, zapravo, za vraćanjem u prvobitni položaj. Na taj način eventualni pritisak na nerve ili kičmenu moždinu smanjuje se pa zato bol popušta i vremenom potpuno nestaje. Prilikom kasnije korekcije položaja tela, kojom će se uravnotežiti pritisak na diskus, moguća je normalmzacija njegovog oblika, a pogotovo ako daljim pokretima ne izazivamo njegovo iskakanje.

Kada dođe do iskakanja diskusa najbolje je ležati u položaju koji je udoban na leđima sa savijenim nogama u kolenima, ispod kojih se postavlja jastuk koji omogućava potpuno opuštanje. U slučaju akutnog lumbaga bolesnik mora da leži opružen na čvrstoj podlozi, bez jastuka za glavu, takođe sa polusavijenim nogama. Kod bolesnika kod kojih je krivina slabinske kičme više izražena, treba podmetnuti jastučić pod krsta što će omogućiti potpuniji odmor tog dela kičme. Nekima odgovara da u toj akutnoj fazi leže potrbuške sa jastukom koji je podmetnut sa strane od sredine natkolenice do visine grudi. Tolle kupke deluju takođe povoljno na opuštanje mišića. U slučaju da se stanje ne poboljšava, tada se sprovodi »trakcija« – istezanje kičme. To je nežno mehaničko istezanje kičme pomoću aparata, koje obavlja fizioterapeut uz kontrolu lekara.

Ako je već došlo do oštećenja diskusa i pomeranja centralnog jezgra, lumbago često može da se ponovi, a da do toga ne bi došlo treba učiniti sledeće:

Smanjiti telesnu težinu (ukoliko postoji gojaznost) da bi se smanjio pritisak na ošgećeni ili napukli diskus.

Odmarati se na umereno tvrdom ležaju koji ima male mogućnosti za ugibanje, bez opruga, koje mogu još više da oštete kičmu.

Sve poslove obavljati na radnoj površini koja je dovoljno visoka i ne zahteva savijanje.

Baviti se odgovarajućim sportom, npr. Leđnim plivanjem ili gimnastikom koja jača trbušne mišiće (trčanje, skok uvis ili vožnja biciklom sa niskim upravljačem, mogu da pogoršaju stanje) , Dizanje tereta je izričito zabranjeno. Ako se odgovarajuće fizičke aktivnosti dobro izvode, doći će do jačanja paravertebralnih mišića, a to će smanjiti opasnost od ponavljanja oboljenja.
Izbegavati nagle pokrete i nefiziološke položaje kičmenog stuba.

Čuvati se od prehlade, a u hladnijem periodu naročito paziti na slabinski deo kičme Kod osoba kod kojih je taj deo »slaba tačka« poželjno je nošenje pojasa – steznika. On je naročito koristan ukoliko se lumbago češće vraća i duže traje. Koristan je i osobama čije zanimanje izlaže kičmu, odnosno diskus, stalnom naporu. Važno je reći da se pojas nosi samo preko dana, za vreme aktivnosti, a ne i preko noći.

Izbegavati nagle pokrete iz sagnutog u uspravni položaj ili iznenadne okrete kičmenog stuba.

Ispravnom tehnikom podizati teret. Prilikom podizanja tereta zauzeti čučeći položaj, gornji deo tela ostaje uspravan sa ravnim leđima, a teret što više približiti telu uz mali nagib trupa. Opterećenje kičme u tom položaju služi kao oslo – nac, a ne kao zglob U takvom položaju opterećenje diskusa je za 20% manje nego u slučaju podizanja tereta iz pognutog položaja. U pognutom položaju statičko – dinamičke sile neuporedivo su veće od tereta koji treba podići. Iako na ovaj način možete podizati velike terete, izbegavajte ovakvo naprezanje kičme.

Primeniti i ostale sedativne mere blage masaže, ultraljubičaste zrake, parafin. Blato itd.

Primeniti kineziterapiju, odnosno lečenje pokretima i vežbama za ojačavanje mišića koji podržavaju kičmeni stub. Kineziterapiju treba primenjivati posle akutne faze, da bi se smanjio rizik ponovnog vraćanja oboljenja. Ona ima za cilj da ojača mišiće kičme, trupa, trbuha i donjih ekstremiteta.

Zahvaljujući pravilnom lečenju, fizikalnoj terapiji i preventivnim merama, lumbago se najčešće ne ponavlja. U pojedi – nim slučajevima može da ostavi posledice u vidu podnošljivog bola koji se javlja prili – kom umora. Međutim, ukoliko pacijeng opet podigne neki teži predmet, lumbago se može ponoviti i udružiti sa išijasom.

Išijas je upala ili povreda nerva išijadikusa koji izlazi iz lumbalnog dela kičme, Zato bol najčešće i počinje u donjem delu leđa, a zatim se spušta u sedalni predeo. Dalje se prostire duž jedne ili obe noge, spolja duž bedra i potkolenice do spoljne strane pete i spoljnih prstiju noge. Za one koji su uvek bili zdravi, bolovi od išijasa su nepodnošljivi Ovaj bol takođe ne dopušta bolesniku da se nagne napred ne savijajući kolena, ili da ležeći na leđima podigne nogu ne savijajući kolena.

Diskopatija je uopšteni naziv za stanja koja ukazuju da je u pitanju oštećenje diskusa uz očuvani anatomski integritet. Ukoliko je oštećenje na diskusu lokalizovano u vratnom delu, tada se bol prenosi u rameni pojas sve do prstiju šake (tzv. Brahijalgija), a kod lumbalne lokalizacije bol se prenosi od krsta niz nogu.

Lumboišijalgija ne parališe radnu sposobnost, ali otežava život obolelima. Kada za bolove u slabinskom delu kičme ne možemo sa sigurnošću reći da potiču od diskusa ili išijasnog živca, a na žalost takvi su bolovi najčešći, lekari tu pojavu određuju kao lumboišijalgiju. Ona nastaje zbog prehlada, degeneragivnih procesa izazvanih starenjem, gojaznošću, sedećim načinom života itd.

Kada se jezgro, kao i jedan deo diskusa, uklješti pozadi, između dva pršljena, i napravi herniju (kilu) u kičmenom kanalu iz koje izlazi išijasni živac, kažemo da je nastupila diskus hernija. Ova kila pritiska i potiskuje išijasni živac koji prolazi sasvim blizu, sa zadnje strane pršljena. Diskus hernija leči se operativno ukoliko je bol veoma jak i udružen sa parezom (delimična oduzetost). Oboleli u tom slučaju oseća jake bolove duž noge, i ne može da stoji na vrhovima prstiju ili na peti; posle dužeg stajanja gubi snagu.

Zato, da biste izbegli ovakve neprijatnosti, odlučite se za preventivu.

Tags:bolovi u ledjima otezano disanje