Lekoviti čaj očajnica

Smrduša, gorčika, kokočitac, marulja, sumrak, pepeljuga, jetrena trava ili očajnica – Ovo je jedna od prvorazrednih biljaka za lečenje plućnih bolesti. Ima mnogostruku primenu, tj. ne samo u lečenju bolesnih pluća, posle gripa i u slučajevima tuberkuloze (s ranama u plućima), nego i kod grozničavih stanja, malarije (da može izlečiti groznicu i onde gde se kinin pokazao kao slab, utvrdili su klinički Garnije, Vanije i Madaus), tifusa i paratifusa i drugih stomačnih groznica. Vredi zabeležiti da na ovoj, još iz starine poznatoj lekovitoj biljci nisu nađeni nikakvi paraziti: pretpostavlja se da ne mogu na njoj opstati zbog velike količine gorčine koju ona sadrži.

Da objasnimo ovde samo način njenog delovanja na pluća:
„Na osnovu raznih posmatranja može se zaključiti da ovaj lek menja sam sastav sluzokože, razdvajajući sluz i ubijajući bacile na sluzokoži, te tako pomaže njenom izbacivanju. Zahvaljujući njoj nema zastoja šlajma u plućima, a s tim ujedno prestaje i kašalj. Njeno delovanje može se uporediti sa delovanjem terpina (leka izvađenog iz terpentina). Čak je i bolja od ovoga, jer ne deluje tako brutalno i ne suši sluzokožu, već čini to što bi se moglo nazvati čišćenje metlom. Prema tome, ne treba se bojati da će ona u dozi koja se daje moći da izazove bilo kakvo zapaljenje ili kakav nadražaj. Pored toga, kako ova biljka ne škodi varenju i odnosi se prema stomaku kao aktivna gorčina — ona znatno pomaže i izazivanju apetita“ .

U najnovijoj svojoj knjizi prof. J. Teper među ostale starije lekove uvodi i očajnicu, i kaže: „Očajnica je nov gost — kao lek za izbacivanje šlajma. Ima već petnaest godina kako je ona ušla u nauku o lečenju zahvaljujući dr J. Teklerku.

Pripada usnaticama: Njena upotreba je malo rasprostranjena (svakako zato što i lekari i publika ne znaju mnogo o njoj). Upotrebljava se u dozi 25—50 centigrama (1 /2 — 1 /4 grama), u prašku, pilulama ili oblandama.

Ali J.Teklerk kaže da ju je najbolje upotrebljavati u alkoholu, jer se u njemu rastvaraju njeni korisni sastojci. U tu svrhu uzima se 60 grama suve biljke i potopi u 1 litar dalmatinskog ili drugog gustog vina, i to ostavi da kisne. Od toga se daje obolelom 100— 150 grama dnevno. Kao vrući čaj izaziva znojenje i mokrenje, a kao hladan krepi i u većoj dozi izaziva stolicu.

Doza: kašičica ove biljke isečene sitno na šolju ključale vode. Davati po 2 ili 3 supene kašike dnevno posle jela. Pilule se daju u dozi od 0.1 grama po 4—8 pilula dnevno.

Ova biljka, pored najšire primene kod bronhijalnih katara, astme i ftize, pokazala se aktivnom i kod bolesti jetre, žutice, malarije, izostanka menstruacije i menstruacije s bolovima i s malokrvnošću, hroničnim prolivom, zadržavanjem mokrenja i kod peska u bubrezima, histerije i hipohondrije. Ima povoljno delovanje i na srčanu radnju, kao što su ekstrasistolna aritmija, ubrzan rad pretkomore i treperenje.

Očajnica raste kod nas na suvim i kamenitim krečnjavim mestima, na ispašama pored puteva. Ima je u Vrnjcima. Koren joj je dugovečan. Stabto uspravno, runovito, granato, lisnato. Lišće belosrebrnasto, pokriveno gustim belim mabama. I cvetovi su beli. Time se i razlikuje od svoje sestre — crne koprive ili crne očajnice. Cvetovi su zbijeni u gomilice bez peteljaka, s izgledom neprekidnog klasa. Cela biljka može dostići visinu do 1/2 metra. Očajnica, kao što ponegde i samo ime pokazuje (“smrduša”) ima jak miris („na mošus“), ukusa je ljutog i gorkog. Cveta od jula do septembra.

Tags:ocajnica za grlo, očajnica za malariju, ocajnica za šlajm