Divlji kupus kao lek
Za ovu biljku kažu sledeće:
„Ona sadrži u sebi jednu esenciju koja, opet, sadrži više sastojaka. Još ju je stari Dioskorid upotrebljavao kao sredstvo za mokrenje, a Matiol je primetio da ona deluje kod grudnih bolesti za izbacivanje sluzi: ,Kad se iskuva i kad joj se doda šećera, ona pomaže deci protiv kašlja‘ — tvrdio je on,jer ima ista svojstva, pa i jača od ugasa.
I zbilja, divlji kupus (divlja salata) je biljka koja zaslužuje da se primeni. Brašno od njenih zrna može zameniti brašno od slačice, a sok, ako se popije, može dati već pomenute koristi: kao sredstvo za jačanje i bolji rad organa, za pojačavanje lučenja mokraće, kao sredstvo protiv slabosti organizma, protiv katara u plućima, a naročito za izbacivanje sluzi. Dr Š. Potije, koji je napisao jednu vrlo dokumentovanu studiju, savetuje da se od nje pravi sirup: „Od 40 grama soka sveže isceđenog i 100 grama sirupa, koji se kuvanjem dovode do 100 grama; a tako i tinktura u razmeri 10:100. Ja sam dobijao u raznim slučajevima obilnog šlajma u plućima i oteklih žlezda pored dušnika i bronhija dobre rezultate od alkoholature u dozi od 2 do 5 grama dnevno, kojoj sam dodavao, da bih joj popravio ukus, koji je dosta težak.
Davati od 40 do 60 kapi u nekom grudnom čaju, 4—5 puta dnevno.
To je korovska biljka, visoka preko pola metra, sa jako razgranatom stabljikom koja je u donjem delu drvenasta. Lišće je duboko perasto isečeno, reckasto, sočno i debelo, boje sivozelene ili plavičaste, pri trljanju posebno i jako miriše. Cvetovi su primetno veliki, žuti kao limun i mirišljavi, na dugim drškama. Mahune su pune sitnog semena, smeštenog u dva reda. Raste po kamenjarima, na pesku, po nasipima i drugde. Cveta od maja do oktobra.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
