Blagovanj kao lek

Izvanredan lek. Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće. U Engleskoj je bio cenjen zbog toga „što se mislilo da može sušiti plućne cevi od guste pene“, dakle, da deluje protiv kašlja i tegoba u prsima, pritiska itd. Naročito je dobar u slučajevima kad zastane izbacivanje sluzi, i kod osetljivih ljudi. Ali ne treba uzimati odmah, tj. u početku zapaljenja i nadražaja u plućima, već kad se te zapaljenje utišaju: kad padne temperatura, sluz „sazri “ itd.

Tako treba uzimati uopšte sve lekove u kojima ima ulja i balzama. „A u blagovanju ima žutog etarskog ula, gorke materije, nešto kamfora i sumpora“. Prof. Balansar i saradnica izdvojili su iz suve biljke potašu, silicijum, tanin, saponin i priličnu količinu holina (1,90—2,0%). Podstiče organe na rad i jača ih.

Doza blagovanj: najzgodnije je upotrebiti čaj; spravlja se od 4 grama bla- govanja i 200 grama ključale vode; piti
2—3 šolje čaja dnevno.

Upotrebljava se cela biljka, ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cvećem i lišćem.

Priprema sirupa:
Vrhova stabljike s cvetom
blagovanja  100 grama
Ključale vode 1000 grama
Šećera 1600 grama

Treba uzimati po 100 grama dnevno, tj. po 6 kašika. Čaj i tinktura od ove biljke mogu se upotrebljavati i protiv reumatizma i kod nervno razdražljivih osoba.

Lekoviti blagovanj ili izop jeste mali polužbun od 2 do 6 decimetara visine, sa stablom koje je pri dnu drvenasto, obraslo uspravnim i jako lisnatim granama. Lišće je linearno i lancetasto, zatubasto i gotovo bez drške. U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lišća. Koren je dugovečan. Cvetovi su plavi, ređe ružičasti ili beli. Kod nas se sadi po baštama, a divlja raste po kamenjarima „na istoku Srbije. Sadi se po baštama kao biljka za lek i za začin. Jako i prijatno miriše Cveta u julu i avgustu. Odvajkada u upotrebi kao lek. Rado je posećuju pčele.

Tags:blagovanj biljka, blagovanj protiv bolova, blagovanj za kasalj, blagovanj za pluca, blagovanj za reumatologiju