Divizma kao lek
Zmijača trava, lopen, papeževa sveća, vunavka, svećnjak, kraljevska sveća, beloperka, žutocvet. Ova biljka raste kao korov svuda: po međama, livadama, u našim baštama. Tu su biljku i stari i novi lekari i naučnici toliko hvalili da je čudno i neshvatljivo kako ona u našem narodu nije u tolikoj meri zapažena i iskorišćena kao što je to slučaj kod drugih naroda gde se smatra kao „šlajmliferant“.
Njen se cvet upotrebljava za čaj. U njemu ima do 10% šećera. Čaj, u dozi 10 grama cveta na litar ključale vode, treba procediti kroz platno, jer na cvetu ima malja koje izazivaju još veće golicanje u grlu ako se propuste. Cveće se po pravilu suši u senci, inače pocrni. Lišće se upotrebljava spolja za obloge kao razmekšavajuće sredstvo.
Divizma je jaka, uspravna biljka, koja dostiže visinu preko metra. Lišće je široko pri dnu, zaoštreno, debelo i meko, sivo i maljavo, srebrnaste boje i dosta je pokazati biljku jednom pa da se zapamti zauvek. Cvetovi se nalaze na vrhu stabla, kao kita, kao klas. Žuti su.
Biljka je dvogodišnja, cveta u julu i avgustu. Jako se množi i rasejava. Raste na kamenjaru, kraj reka, na obroncima u brdskim i planinskim krajevima.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
