Šta sve treba znati o visokom krvnom pritisku

Sve o visokom krvnom pritisku

U slučaju da vam je bilo kada do sada izmeren povišen krvni pritisak, trebali biste na vreme da proširite svoja saznanja o ovom retko pravilno tretiranom problemu. Možete, na primer, zamisliti da je došao trenutak kada ćete, pošto ste osetili vrtoglavicu, zamoliti da vam se proveri krvni pritisak. Ako vam je donja vrednost, tj. dijastolni pritisak između otkucaja srca normalan, a sistolni priti- sak, koji se beleži dok srce kuca, oko 200, daleko iznad normale, možda ćete, kao i mnogi drugi, uključujući i mnoge lekare, pretpostaviti da povišeni sistolni pritisak sam za sebe ne predstavlja ozbiljnu pretnju. »Meni su uvek govorili da je dijastolni pritisak onaj nad kojim se treba zabrinuti,« možda ćete reći. Pa ipak, nedavna istraživalja su pokazala da je ta zamisao ne samo pogrešna – već i opasna.

»Jedan od najvažnijih nedavnih nalaza je da je visok sistolni krvni pritisak sam od kritične važnosti za zdravle« kaže dr Karlos Ferario, direktor Centra za hipertenziju na Medicinskoj školi »Boumen Grej« pri Univerzitetu
tu u Vinston-Sejlemu, u američkoj državi Severna Karolina.

Značajni dokazi dobijeni su podrobnim proučavanjem obavljenim 1993., koje je sponzorisao Američki nacionalni institut za srce, pluća i krv, a obuhvatalo je 2767 muškaraca i žena.
Istraživanje je pokazalo da su osobe sa normanim dijastolnim pritiskom i graničnom sistolnom hipertenzijom (140 do 159) trpeci veci procenat mozdani udara kongestivnih srcani smetnji i bolesti krvinh sudova srca, nego uporediva grupa osoba sa normalnim si- stolnim pritiskom (sve isnod 140). »Nasunrot ranijem verovanju,« zaključuje se u izveštaju, »sve je više dokaza da sistolna hinertenzija može biti čak važniji činilac rizika od svog dijastolnog ekvivalenta.«

Visok krvni pritisak (140/90 i više) pogađa, zaključuje se na ospovu najnovijnh proučavanja jedan značajan procenat stanovništva. To je glavni činilac rizika kod moždanih udara, srčanih bolesti i bubrežnih smetnji, i prouzrokuje milione poseta lekaru godišnje. Naziva se »tihi ubica« jer obično ne daje baš nikakve simptome; nekih 35 procenata osoba sa hipertenzijom nisu uopšte toga svesne i ne leče se.

Visok sistolni pritisak je najčešći nelečeni oblik. »Na žalost,« kaže Ferario, »čak i neki lekari su pristalice stare zamisli da sistolni pritisak po prirodi stvari raste sa starenjem i da ne zahte- va lečenje. To može prouzrokovati katastrofalne posledice.«
Iako moze da udari po bilo kom godistu visok sistolni pritisak postaje redovniji što su ljudi stariji, jer arterije dostepeno gube elastnčnost i otvrdnjavaju. To povećava otpor proticanju krvi,što opet povećava krvni pritisak potreban da se krv protera kroz arterije. Rezultat je da leva komora – odeljak srca najvažniji za pumpanje radi više nego što je uobičajeno da bi telo snabdela krvlju.

Jedna temeljnta studija. koju je sponzornsao Američki institut za srce. pluća i krv i institut za starenje. pratila je 4736 lica sa hipertenzijom. starosti 60 godina i više. tokom 5 godina. Istraživači su ustanovili da se kod onih koji su uzimali lekove za sniženje krvnog pritiska smanjila mogućnost pojave moždapog udara za 36 procenata. srčaiog napada za 27 procenata i ukupna stopa smrtnosti za 13 procenata. Zaključak je i da lekovi nisu jedino rešenje. Vežbanje, ishrana i stres igraju presudnu ulogu kod povišenog krvnog pritiska.

Evo najnovijih činjenica:

Vežbanje. Majk Risko bio je, kako je sam sebe opisao, ladolež. Kasnih 50-tih godina njegovog života, njegov krvni pritisak je porastao do 150/95. Nadajući se da će izbeći uzimanje lekova, prijavio se na jedno istraživanje Univerziteta u američkoj državi Merilend, koje je trebalo da utvrdi da li vežbanje i ishrana sa niskim sadržajem masnoća mogu dugoročno da snize visok krvni pri- tisak. Uskoro je hodao po 30 minuta, tri dana u sedmici. Njegov krvni pritisak počeo je da opada takoreći odmah. Sada, tri godine kasnije, smršao je oko 12 kilograma, hoda skoro svaki dan i ne uzima lekove. Njegov krvni pritisak iznosi mnogo zdravijih 132/69. »Tajna uspeha je samo u redovnom vežbanju i smanjenju težine,« kaže on.

»Vežbanje ne pomaže svakome,« kaže Džejms M. Hagberg, koji je vodio istraživanje u kome je Risko uzeo učešća na Univerzitetu države Meri- lend. »Međutim, tri od četiri osobe sa hipertenzijom doživljavaju smanjenje svog krvnog pritiska vežbanjem. Vežbanje ne samo što smanjuje povišeni krvni pritisak već može, ako se započne u mlađim godinama, sprečiti da se on ikada pojavi.«

Vežbači ne moraju da postanu nosioci olimpijskih zlatnih medalja da bi postigli smanjenje krvnog pritiska. »U stvari,« kaže Hagberg, »hodanje ili druge vežbe niskog intenziteta mogu biti korisnije od džoginga ili trčanja. Dostizanje oko 50 procenata vašeg maksimalnog pulsa može biti idealno.« (Nečiji maksimalni puls izračunava se ako se od broja 220 oduzmu godine starosti.)

Niko još ne zna sa sigurnošću kako vežbanje smanjuje krvni pritisak, ali neki istraživači pretpostavljaju da
ono doprinosi savitljivosti i širenju arterija, olakšavajući na taj način proticanje krvi. »Širenje se ne javlja samo za vreme vežbanja nego traje i satima posle njega,« kaže dr Džerom Fleg, viši istraživač u Centru za gerontološka istraživanja Američkog instituta za zdravlje. »Uz redovno vežbanje, širenje ili smanjenje krutosti arterijskih zidova izgleda da ostaje kao stalna posledica.«

Ishrana. Kada je Keti Vudvord iz Harlejsvila po prvi put ostala u drugom stanju 1989. godine, njen krvni pritisak je naglo porastao do- stižući brojke 190/100. To se ponovilo i tokom njene druge trudnoće.

Da bi se odbranila od mučnine tokom svoje treće trudnoće, Vudvordova se obratila Margareti Konic, nutricionistkinji iz Pofkipsija u državi Njujork. Konicova je Vudvordovoj propisala ishra- nu sa malo masnoća, a bogatu kalijumom, kalcijumom i magnezijumom. Iz meseca u mesec, pritisak Vudvordove ostao je u donjim opsezima normalnog – 120/60 do 130/70. Tokom te trudnoće najviše je iznosio 140/80.

»Pokušala sam da se setim drugih činilaca koji su možda pomogli da se moj krvni pritisak održi na niskim vrednostima,« kaže Vudvordova, ali je njen novi način ishrane naročito bogate kalijumom bio »jedina veća promena u odnosu na moje prve dve trudnoće.«

Dr Metju Gilmen, vanredni profesor ambulantne nege i prevencije na harvardskoj Medicinskoj školi, proučavao je 3 074 osobe radi potvrde sve većeg broja dokaza da kalijum ima koristan uticaj na krvni pritisak. Istraživači su posmatrali odnos između nečijeg dnevnog unosa kalijuma i izmerenog krvnog pritiska. Rezultati, objavljeni marta 1993., pokazali su da je svaki miligram kalijuma po kaloriji u hrani, koju je dotično lice pojelo, dovodio do smanjenja krvnog pri- tiska za jedan stepen.

Kalijum se može naći u mnogim vrstama hrane, kao što su banana, paradajz, pomorandža, kantalupa, krompir i lisnato zeleno povrće. »Studije koje su obuhvatile veštačko dodavanje kalijuma pokazuju da takav kalijum ima skromniji uticaj na krvni pritisak od kalijuma iz hrane,« kaže Gilmen. Američki institut za zdravlje podržava te nalaze u najnovijem izveštaju jednog zajedničkog komiteta za otkrivanje, procenu i lečenje visokog krvnog pritiska: »Veliki unos kalijuma u ishrani može da zaštiti od povećanja krvnog pritiska, a nedostatak kalijuma može da poveća krvni pritisak.« (Međutim, stručnjaci upozoravaju da ishrana sa previše kalijuma može da bude rizična po zdravle i preporučuju takvim licima da se konsultuju sa svojim lekarima.)
Istraživači su takođe ispitivali druge činioce ishrane:

Posto se dugo sumnjalo da postoji sprega zmeđu soli i hipertenzije, na smanjenje unosa soli se gledalo kao na glavno oružje protiv te bolesti. Naročito je važio za osobe osetljive na so da smanje svoj unos soli. Studije izveštavaju da su starije osobe osetljivije na so od ostalih.

–Unos vlakana može da smanji hipertenziju ili da pomogne njenom sprečavanju. Studija harvardske Škole za javno zdravlje otkrila je da vlakna povrća, žitarica i voća imaju sličan uticaj na smanjenje dijastolnog krvnog pritiska. Međutim, izgleda da su samo vlakna iz voća i povrća stvarno delovala na sistolni pritisak.

-Prekomerna težina i dalje je glavni činilac rizika. »Smanjenje težine je najdelotvorniji metod za snižavanje vašeg krvnog pritiska bez lekova,« kaže dr Marvin Mozer, klinički profesor medicine na Medicinskoj školi Jejl univerziteta.

Stres. Tehnike opuštanja smatrane su potencijalnim oružjem u ratu sa hipertenzijom. Međutim, »najnovija proučavanja pokazuju da dok vladanje stresom može smanjiti krvni pritisak kod nekih ljudi, ko- rist je obično privremena,« kaže specijalista medicine ponašanja dr Stefan Herš, direktor Medicinskog centra
za savetovanje protiv bolesti u Čevi Čejsu u državi Merilend. »Čim se ljudi vrate izvoru svog stresa, njihov krvni pritisak ponovo raste.«

Ovo je razočaravajuće, jer druga istraživanja i dalje pokazuju da stres ima štetan uticaj na krvni pritisak. Jedno proučavanje životnih navika 1123 osobe, koju su vodili istraživači sa Medicinske škole u Birmingemu pri Univerzitetu države Alabama, ustanovila je da su napete sredovečne osobe više nego dva puta podložnije razvoju hipertenzije od svojih smirenijih vršnjaka.

Druga studija pratila je 265 muškaraca zaposlenih na stresnim poslovima u Njujork sitiju. Istraživači njujorške bolnice Medicinskog centra »Kornel« naučili su da hipertenzija indukovana stresom nije prestajala sa završetkom radnog vremena, već se nastavljala i kod kuće čak i za vreme spavanja. Stariji su, čini se, bili opasnije pogođeni od mlađih, verovatno zato što se delovanje stresa nagomilava tokom godina.

Međutim, dok vladanje stresom samo za sebe ima minimalan uticaj na krvni pritisak, stručnjaci kažu da možda nije sve izgubljeno. Smanjenje stresa u kombinaciji sa lekovima može da smanji krvni pritisak više od samih lekova.

Pre pet godina, Rob Zapakosta, tada 20-godišnji student na Univerzitetu »Džejms Medi- son« u Harisonburgu, Virdžinija, želeo je da da krv ali je odbijen jer je njegov krvni pritisak bio 140/90. »Bio sam iznenađen što je bio visok,« kaže on, »ali sam povišenje pripisivao tome što sam bio nervozan.« Nakon što je Zapakosta stupio na Medicinsku školu u Šarlotsvilu pri Univerzitetu države Virdžinija, njegov krvni pritisak je i dalje ostao otprilike isti. On je imao re- lativno blag oblik hipertenzije (140/90 do 159/99). »Tako sam počeo da vežbam i prekinuo sa masnom hranom i solju,« kaže on. Pa ipak, njegov pritisak je ostao na istim graničnim vrednostima.

»Pokušao sam sve da izbegnem uzimanje lekova,« kaže on. »Bio sam zabrinut zbog mogućih dugoročnih posledica.« To je Zapakostu suočilo sa dilemom koju dele milioni drugih ljudi koji imaju ono što se sada naziva prvi stadijum hipertenzije. Da li bi trebalo da se leči le- kovima ako vežbanje i druge inetervencije bez lekova ne daju re- zultate?

Odgovori na ovo pitanje bili su ograničeni i ponekad protivurečni. Ali istraživači sa Univerziteta države Minesota došli su do korisnih saznanja. Njihova četvorogodišnja studija, objavljena avgusta 1993., pratila je 902 muškarca i žena (starosgi od 45 do 69 godina) sa prvim stadijumom hipertenzije.

Njihov prosečan krvni pritisak bio je 140/91. Pet grupa je primalo razne lekove protiv visokog krvnog pritiska u dozama od niskih do umerenih, dok je šesta grupa primala placebo (preparat koji izgleda kao lek ali zapravo nema nikakvo delovanje). Svima je savetovano da pojačaju vežbanje, smanje težinu i ograniče unos soli i alkohola.

Rezultati su pokazali znatno veća smanjenja krvnog pritiska kod onih koji su bili lečeni, u poređenju sa onima koji su primali placebo. Nelečeni su trpeli oko 32 procenta više »kliničkih slučajeva« – uključujući i nefatalne srčane napade, smetnje na krvnim sudovima srca, bol u grudima,moždane udare i smrt nego lečeni. Ukupan kvalitet življenja, izražen poletom i sposobnošću da se bude aktivan, poboljšao se skoro kod svih (zbog smanjenja težine), ali naročito kod onih koji su primali lekove. »Studija pokazuje da lečenje čak i manje ozbiljnih oblika hipertenzije donosi značajnu korist,« kaže Mozer sa Jejl univerziteta.

Da li to znači da svi sa prvim stadijumom hipertenzije treba da primaju lekove? Ne, upozorava Mozer i drugi stručnjaci, uključujući dr Majkla X. Eldermana, profesora epidemiologije i društvene medi cine na Medicinskom koledžu »Albert Ajnštajn« u Njujork sitiju. »Vi se ne možete jednostavno pouzdati u to da li krvni pritisak premašuje neku određenu vrednost,« kaže Elderman. »Da bi znali pacijentov ukupan rizik, morate uzeti u obzir niz drugih činilaca, uključujući nivo holesterola, pušenje, prošireno srce i dijabetes.«

Dr Edvard Rosela, koordinator važnog programa obučavanja stanovništva o visokom krvnom pritisku, savetuje da se sačeka tri do šest meseci da bi se videlo da li samo promene u načinu života mogu da smanje krvni pritisak kod osoba u prvom stadijumu hipertenzije. Ako ne, postoji mnoštvo lekova protiv hipertenzije koje lekari mogu odabrati da ih udruže sa promenama u načinu života.

Zajednički Komitet za otkrivanje, procenu i lečenje visokog krvnog pritiska je takođe otkrio da se posle godinu dana vladanja krvnim pritiskom verovatno može smanjiti doza leka. A ponekad, kada pacijenti izvedu promene u načinu života, mogu čak potpuno da presta- nu sa uzimanjem lekova (u tom slučaju bi njihovi lekari svakako trebalo da nastave da nadgledaju njihovo stanje). Nakon razgovora sa svojim lekarom i razmatranja svih činjenica, Zapakosta je odlučio da otpočne sa terapijom lekovima. »Ali,« kaže on, »pošto se moj krvni pritisak snizio za izvesno vreme, videću da li mogu da prekinem uzimanje lekova.«

»Naučili smo vrlo mnogo o uzrocima i lečenju visokog krvnog pritiska u minulih pet godina,« kaže Ferario. »Međutim moramo još mnogo toga da naučimo. Naše najveće razočarenje je kada vidimo ljude koji su trpeli nepotrebne, nepopravljive štete zato što su godinama živeli ne znajući da imaju visok krvni pritisak. Jedino ako učinimo kraj tom scenariju možemo dobiti rat protiv ‘tihog ubice’.