Zašto je važno povrće u ishrani ljudi

Povrće u ishrani ljudi

Povrće sadrži mnoštvo organizmu potrebnih mineralnih materija i vitamina. Može da posluži i kao lek za održavanje zdravlja i vitalnosti.Rotkvice se najviše traže krajem zime i početkom proleća, kada su i najskuplje, jer su obično gajene pod folojom ili u stakleniku. Veoma ukusne i nežne rane rotkvice obilno upotrebljavamo kako bismo nadoknadili minerale i vitamine potrebne organizmu u proleće. Često potrošači ne znaju da povrće rotkvice i salata gajene pod folijom ili u stakleniku sadrže mnogo manje vitamina, često samo polovinu količine koje se nalazi u povrću gajenom pod vedrim nebom. Iz ovoga se vidi da najskuplje povrće uopšte nije najkorisnije a to važi i za papriku i paradajz.

Najzdravije i najkorisnije je povrće koje se gaji pod vedrim nebom. Potrošači uglavnom manje koriste takvo povrće jer im do vremena kada iz bašti prirodno prispe ono već dosadi; a i nije baš »šik« na radno mesto za doručak doneti jeftino povrće i jesti ga kad ga već svuda ima na pretek. Možete sresti mnogo ljudi koji naglašavaju da povrće jedu samo dok je skupo, jer kad već u izbilju ima onog koje je raslo pod vedrim nebom to nije više ništa naročito. Svakako da je povrće koje raslo obasjano Suncem grublje i da ga treba više žvakati a mi smo već odvikli od žvakanja međutim, treba znati da u povrću koje nije gajeno pod vedrim nebom ima mnogo manje za organizam potrebnih minerala i vitamina.

Da li ste nekada već razmišljali o tome zašto se za seosku decu često kaže: »Zdrav kao dren«? Obično to tumačimo dejstvom čistog vazduha, a ne zdravom ishranom. Odgajivači skupog povrća koji ga gaje pod folijom manje koriste ovo povrće i trude se da ga prodaju. Poznajem jednu porodicu koja u vagonskim količinama proizvodi rotkvice a uopšte ih ne jedu, jer te nežne, veštačkim đubrivom podstaknute rotkvice, nisu za zdrav stomak. Sve što je naoko lepo ide u prodaju, defektne u manjim količinama stoci, a ostalo na đubrište, jer oni vrlo dobro znaju da su ti nežni plodovi prepuni veštačkih đubriva. Raznim hemikalijama i veštačkim đubrivima zemlja mora da se obogati kako bi rotkvice, salata i spanać brže i lepše rasli. Nije proizvođač kriv što je ukus potrošača iskrivljen i uvek za svoje i komšijske oči kupuje robu. a ne za svoje zdravlje.

Ako pročita moj članak neki proizvođač ranog povrća odmah će zaražiti ispravku i brzo dokazivati da se u njegovim proizvodima sastojci iz veštačkih đubriva sigurno kreću u zakonski dozvoljenim količinama. Naravno da se ne može tvrditi da to nije tako, međutim za analizu se obično uzima uzorak sveže robe, a stajanjem na tezgi ili kod potrošača nivo štetnih materija se povećava. Nikada još nisam pročitao da su nekoga kaznili zbog povećane količine štetnih materija u prodatom povrću, jer to ne kontroliše ni jedna zvanična inspekcija. Zakonski dozvoljene količine se računaju da ako bi neko od tog proizvoda pojeo uobičajenu količinu, tu količinu otrova organizam može da podnese, međutim ne postavlja se pitanje šta će se dogoditi ako bi neko pojeo dvostruku količinu kad je količina otrova već štetna za organizam!

Sušeno povrće

Prilikom sušenja gubi se najveći deo vitamina i mineralnih materija i one se u povrću pretvaraju u manje koristan oblik za organizam. Zato svako povrće treba koristiti u svežem stanju, u doba godine kad je i najjeftinije.

Kiseli kupus

Mnogi se pitaju koja je vrednost jeftinog izvora vitamina i minerala tokom zime – kiselog kupusa. O kupusu treba da znamo da je veoma koristan jer sadrži za organizam mnogo korisnih materija. Potrošači se često nalaze u zabludi znajući da je C vitamin kiseo i zato smatraju kiseli kupus velikim izvorom vitamina C; međutim iako u kiselom kupusu ima obilje vitamina, njegov kiseli ukus ne potiče od vitamina već od kiseline stvorene pod dejstvom bakterija i soli prilikom vrenja kupusa. K selina konzerviše kupus i vitamin C u izvesnim količinama od onog bogatstva koje se nalazilo u svežem kupusu.Kiseljenjem se ne stvara vitamin već samo ostaje deo vitamina koji se nalazio u svežem kupusu.

Zapazićemo da je najveći izvor tokom zime pored skupog voća svež kupus, a odmah posle njega nalazi se kiseli kupus. To svakako ne znači da kiseli kupus nije zdrava hrana, i treba ga upotrebljavati za salatu i u drugim jelima, međutim treba znati da se kuvanjem gube vitamini u zavisnosti od dužine kuvanja. Mnogo zavisi i od načina kuvanja, jer ako se kiseli kupus kuva u metalnom neemajliranom sudu ili se meša metalnom kašikom može se sa- svim uništiti vitamin C. Sagledajmo koje pojedinačne koristi imamo od navedenog povrća?

Rotkvica i rotkva

Upotreba ove dve biljke, naučno je potvrđeno, dobro deluje kod oboljenja žučnih kanala i oboljenja žučne kesice. Dnevno na dan treba popiti oko sto grama sirovog soka. Rotkvice, rotkve ni njihov sok ne treba uzimati zasoljene jer je to nezdravo. Ove biljke u sebi sadrže magnezijum, vitamin C i određene fermente. Kod upalnih stanja želuca i creva ne treba upotrebljavati rotkvice i rotkvu.

Kupus

Već početkom naše ere Dioskorid, čiji su farmakološki opisi delovanja pojedinih biljnih vrsta služili lekarima mnogih naroda sve do 15. veka, ocenjuje kupus zdravijim ako se samo ugreje, nego se ako dugo kuva ili dva puta kuva.Njegov savremenik, rimskn istoričar i pisac Gaj Plinije mlađi, koji je umro 70. godine naše ere, piše: »Dok su se Rimljani jednostavno hranili i dok su kupus i žitna kaša bili sastavni deo njihove jednostavne i zdrave ishrane, bili su stolećima naročito zdrav i jak narod.«

Istorijski razvitak doneo je Rimljanima bogatstvo a time i nezdrav, udoban život. U tom nezdravom i rasipničkom vremenu opominjući svoje sunarodnike, Gaj je kudio njihov nezdrav način života: »Umesto da se zadovoljavamo jednostavnim načinom života svojih predaka koji su se prehranjivali kupusom iz sopstvenih povrtnjaka, plodovi zemlje se preziru i mi hoćemo da imamo bolji hleb od prostih ljudi. Zato i zdravlje današnjih ljudi nestaje.«

Kupus sadrži ugljene hidrate, biljne belančevine, masti, kalijum. kalcijum, gvožđe, magnezijum, sumpor, vitamine A, B i C. Sveža glavica kupusa prikladna je i u većini dijeta, jer recimo kod hroničnog zatvora povećava voluminoznost sadržaja creva i na taj način uobličava kliznu masu koja olakšava pražnjenje. Listovi kupusa sa- drže malo ugljenih hidrata i dozvoljeni su čak i u dijeti obole- lih od šećerne bolesti.Zahvaljujući konzervisanju, tj. kiseljenju, kupus je jedan od najvažnijih prehrambenih artikala u našoj zemlji čija lekovita dejstva prelaze u tela onih koji ga uzimaju i tokom zimskih meseci.

Prilikom kiseljenja bakterije mlečno-kiselog vrenja stvaraju mlečnu kiselinu i acetilholin. Ove supstance suzbijaju procese truljenja u crevima i pridonose da se svi postojeći proizvodi truljenja u crevima brzo iz njih izbacuju. Na taj način krv se održava čistom i čuva od prenošenja otrovnih sastojaka iz creva. Uzimanje kiselog kupusa zato deluje veoma blagotvorno održavajući čistu krv, što za dalje posledice ima znatno smanjenje prevremenog starenja, sprečavanje sklonosti ka mnogim bolestima, jačanje odbrambenih snaga organizma, snižavanje krvnog pritiska i smanjenje zakrečenja krvnih sudova. Kiseli kupus otklanja ceo niz simptoma, a u poodmaklom stadijumu i ozbiljne bolesti, skorbuta, koje kao osnovu imaju nedostatak vitamina C. Poznato je da ovaj nedostatak može dovesti i do smrti.

Koliko važnu ulogu je kiseli kupus odigrao da se ove činjenice zapaze vidi se iz poznatih slučajeva iz istorije pomorstva. Portugalac Vasko Da Gama je na svojoj prvoj plovidbi oko rta Dobre nade 1498. godine izgubio zbog jednolične ishrane 105 ljudi od 160 članova posade – a prvenstveni uzrok je bio: nedostatak C vitamina. Džejms Kuk je na svojoj plovidbi oko sveta 1775. g. odlučio da ne ponovi slično iskustvo i zato uzeo 60 buradi kiselog kupusa. Zbog nedostatka vitamina C nije izgubio ni jednog jedinog čoveka.

Sveže istisnuti sok kupusa pokazuje jedinstvena lekovita svoj- stva, jer leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Uvek treba upotrebiti samo sveže ist snuti sok, jer se lekovita svojstva naglo gube već ako se ostavi na vazduhu ili stavi u hladnjak, a ako
bismo ga zagrejali zbog pasterizacije izgubio bi sve svoje lekovite supstance.

Vrlo je verovatno da ova biljka sadrži još i neke do danas nedovoljno ispitane i nepoznate lekovite supstance. Kod čireva i rana na telu dobro deluje oblog od listova svežeg kupusa. Pre upotrebe sveži list kupusa se opere, stavi između dva čista platna, prosuši, a nakon toga se izrežu debela lisna rebra.;a prostali lisni delovi izvaljaju okruglim predmetom – npr. bocom
da bi postali mekši i stave na čir ili ranu. Oblozi se menjaju dva do tri puta dnevno.

Salata

Salatu treba pripremati za jelo sa malo kuhinjske soli i limunovog soka, a ona sadrži veoma važne minerale: kalijum, kalcijum, vitamine A, B, C i E. Najviše C vitamina ima u salati koja je bila gajena na prirodan nacin-bez folije. Koriscenje salate smanjuje kiselost krvi i svodi na nizi nivo postojece stvaranje kiseline tako da kod srcani i bubrezni bolesnika,kod kojih cesto nastupa povecana kiselost mokrace, salata ima veoma blagotvorno dejstvo.Nju bez ustrucavanja mogu koristiti i oboleli od secerne bolesti.

Jedinstvena vrednost salate lezi u prednosti da se uvek jede sirova, pa ne dolazi do nepovoljnih promena ili razaranja vitaminskih sastojaka. Po mogućađsti je treba jesti što svežiju, jer naglo gubi vitalne maternte ako i kratko vreme stoji pripremljena u ostavi ili hladnjaku.

Salata povoljno deluje i na miran san, a to je još u starom veku zaključio poznati lekar Galen. U II veku on je zapisao: »Kad sam počeo da starim i hteo tvrdo da zaspim,za večeru sam jeo salatu.
Ova biljka je potpuno neškldljiva za san i trebalo bi joj uvek dati prednost pred hemijskim sredstvima za spavanje. Ako se tokom dana uzimaju alkohol i nikotin, sigurno je da se sa nekoliko listova salate nemoze uspesno boriti protiv nesanice. Hlorofil salate deluje protiv grcenja krvnih sudova i smanjuje krvni ptitisak.
Ona umirujuce deluje na organizam i zbog njenih blagotvornih svojstava treba je sto cesce upotrebljavati u ishrani.

Tags:beba, bebe, ishrana, ishrana povrcem, povrce, povrce u ishrani