Soja – Sve o soji
Iako se soja gaji u Kini za ljudsku i stočnu isjoš od 11. veka, šira upotreba soje u Amerii Evropi novijeg je datuma i najpre se koristi stočnu ishranu ili proizvodnju ulja. Svako ko poznaje hranljivu vrednost soje obično se pita: »Zašto se ova izuzetna biljka ne koristi u ishra- ni čoveka, osim što služi kao stočna hrana?
Prednosti soje
Za većinu ljudi u Evropi i Americi glavni izvor belančevina u ishrani je meso. Sve je više pokazatelja da meso, naročito ono koje je na velikim farmama na industrijski način proizvedeno, čoveku više škodi nego što koristi. Spomenimo samo bolesti koje se javljaju kod životinja (bolest »ludih krava«, slinavka kod ovaca), zatim upotrebu hormona, antibiotika i drugih hemijskih supstanci u ishrani stoke, i ostale zdravstvene nepovoljnosti.
S druge strane, holesterol iz belančevina životinjskog porekla izaziva mnoga oboljenja. Na primer, prosečan Evropljanin ima u svom organizmu dva puta više holesterola nego prosečan Kinez, koji većinu belančevina dobije preko soje. Zato u Kini ima mnogo manje bolesti povezanih sa povećanom količinom masnoća u krvi (kao što su bolesti srca i krvnih sudova).
Soja je izuzetno bogata proteinima; čak 35 odsto kalorija dobijenih iz soje potiče od proteina. Istraživanja pokazuju da su proteini iz soje visokog kvaliteta i da po biološkom kvalitetu ne zaostaju za proteinima životinjskog porekla. Upotreba belančevina iz soje po mnogo čemu ima prednost nad belančevinama životinjskog porekla.
1) Štiti kosti. Belančevine životinjskog porekla utiču na izlučivanje kalcijuma (važnog minerala koji izgrađuje kosti) iz organizma preko mokraće. Na taj način oni predstavljaju jedan od važnih činilaca koji utiču na stvaranje i širenje osteoporoze (bolest krhkih kostiju). Belančevine iz soje, međutim, utiču na znatno manje izlučivanje kalcijuma. Pored toga, soja je dobar izvor kalcijuma visoke vrednosti i apsorpcije.
2) Snižava holesterol. Doprinos soje u snižavanju nivoa holesterola u nauci je poznat već pedeset godina. Dokazano je da sojine belančevine smanjuju nivo holesterola za čak 12 odsto, što za 25 odsto smanjuje opasnost od razvoja bolesti srca i krvnih sudova. Kod ljudi koji imaju izuzetno visok nivo holesterola u krvi učinak belančevina iz soje na snižavanje nivoa holesterola je čak i veći. Na primer, jedna studija koju je radio Univerzitet u državi Ilinois prikazuje rezultat snižavanja nivoa holesterola od početne vrednosti 673 na 228 mg/dl, posle samo četiri sedmice upotrebe sojinih belančevina (belančevine životinjskog porekla bile su isključene iz ishrane). Novija istraživanja pokazuju da je 25 grama soje u svakodnevnoj ishrani dovoljno da se ostvare vidljivi rezultati u snižavanju nivoa holesterola. Ova količina soje obezbeđuje polovinu potrebnog dnevnog unosa belančevina za prosečnu odraslu osobu.
3) Sprečava nastanak raka. U poslednjih nekoliko godina nekoliko značajnih istraživanja ukazalo je na doprinos koji upotreba soje u ishrani daje niskoj stopi pojavljivanja raka dojke, jajnika i prostate kod ljudi koji redovno upotrebljavaju soju. Istraživanja rađena u Japanu koja su upoređivala zdravstveno stanje ljudi koji su redovno koristili soju u ishrani i one koji je nisu upotrebljavali, zaključuju da je stopa pojave raka dojke, lebelog creva, rektuma, želuca, prostate i pluća bila zanemarljiva kod ljudi koji su redovno upotrebljavali soju u ishrani u odnosu na one koji to nisu činili.
4) Pomaže probavu. Zrna soje pomažu razvoj korisnih crevnih bakterija – posebno bifido grupu. Obilno prisustvo tih bakterija smanjuje opasnost od nastanka raka creva.
Soja sadrži i 20 % vlakna koja osiguravaju dobru probavu.
5) Reguliše šećer. Dijabetolozi preporu- čuju uzimanje soje u zrnu zbog njenih vlakana koja potpomažu regulaciju glukoze u krvi. Sojini proizvodi sadrže više belančevina i zato mogu regulisati lučenje insulina. Preporučuje se upotreba najmanje 30 grama soje dnevno.
- Štedi bubrege. Bubrežnim bolesnicima ■reporučuju se sojine belančevine, jer se ostatak njene razgradnje lakše izlučuje od ostatka belančevina životinjskog porekpa, pa e leo taj napor manji za bubrege 16 % što je posebno važno za osobe sa oštećenom funkciom bubrega.
- SoJa sadrži i korisne masnoće. Ona ima 18 do 20 % ulja koje sadrži korisne nezasićene kiseline, lecitin i vitamin E. Uz 14 :s vode. soja sadrži i važne minerale: kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum, sumpor i fosfor.
U poslednje vreme sve više ljudi iz zdravstvenih razloga prelazi na ishranu bez mesa, a potrebče belančevine dobijaju iz soje. Tako se u poslednje vreme i kod nas na tržištu pojavljuju prodavnice zdrave hrane koje nude različite proizvode od soje. U ljudskoj ishrani soja se može koristiti na više načina.
Sojino zrno
Od soje u zrnu mogu se praviti variva i čorbe kao i od drugih mahunarki (pasulja, sočiva). Da bi se bolje i lakše skuvala, potrebno je da soja pre- noći potopljena u vodi. Sutradan, pre kuvanja, soju treba isprati i kuvati dok ne omekša.
Pečeno sojino zrno
Pečena soja je veoma ukusna. Potopljena u vodi soja ostaje preko noći. Sutradan se ispere, prosuši i peče na isti način kao kikiriki, naime dok zrno ne dobije zlatno-žutu boju.
Sojine klice
Soju potopiti da ostane u vodi preko noći. Sutradan soju izvaditi iz vode, rasporediti je po širem sudu i ostaviti na hladnijem mestu da se suši. Soju treba ispirati vodom četiri do pet puta na dan, tako da stalno bude vlažna. Postupak ponavljati tri do pet dana, naime sve dok klice ne narastu oko 7-10 centimetara. Gotove klice čuvati u plastičnoj kesi u hladnjaku najduže pet dana. Sojine klice najbolje je koristiti presne kao dodatak salatama.
Sojino brašno
U prodaji se može naći i sojino brašno, koje predstavlja hranljiv dodatak pecivima i testima. Međutim, s obzirom da sojino brašno ne sadrži gluten, ono u receptima ne bi smelo da zameni više od 25 odsto pšeničnog brašna.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
