Kolonoskopija – spasonosna procedura

Veoma je bitno patološke promene debelog creva otkriti na vreme. Nažalost, u Srbiji smo svedoci velikog broja obolelih od karcinoma debelog creva u poodmaklom stadijumu. Svake godine u Srbiji se otkrije oko 4000 novoobolelih od raka debelog creva. Ova dijagnoza je treća po učestalosti smrtnog ishoda kada su maligne bolesti u pitanju. Sve je to više nego dobar razlog za redovne kolonoskopske preglede. U zapadnim zemljama je prihvaćeno mišljenje da kolonoskopiju treba redovno da rade svi ljudi stariji od 50 godina.

Iako je jedan od najneomiljenijih lekarskih pregleda, kolonoskopija bukvalno spasava živote. Mnogi pacijenti više brinu o samom pregledu, koji žele da izbegnu, nego o rezultatima koji ih očekuju. Lekari iz Opšte bolnice Atlas nas savetuju kako ovu, vrlo bitnu proceduru, podneti što lakše i šta možemo da očekujemo.

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je endoskopska procedura kojom se pregleda debelo crevo uz pomoć savitljivog instrumenta. Kolonoskop na vrhu ima kameru sa sistemom sočiva za uvećanje i izvorom svetla uz pomoć koga lakar može da prati snimak nabora i linija zida debelog creva na monitoru u realnom vremenu i pritom da prilagođava svoje aktivnosti. Kolonoskopija je vrlo precizna metoda i predstavlja „zlatni standard“ u dijagnostici.

Najčešći razlozi za kolonoskopiju

Pacijenti koji imaju između 50 i 75 godina su najčešća populacija za preventivne preglede. Ova procedura preporučuje i svim ljudima koji imaju krvavu ili tamno obojenu stolicu, dugotrajnu dijareju, dugotrajnu anemiju usled nedostatka gvožđa, hroničan bol u stomaku za koji se ne zna uzrok ili ako lekar sumnja u postojanje malignih promena. Kada je razlog za kolonoskopiju krvarenje iz debelog creva, lekar će nakon utvrđivanja mesta i uzroka krvarenja, upotrebom dodatnih instrumenata i lekova pokušati da zaustavi krvarenje. Ukoliko je nalaz uredan ovu proceduru treba ponavljati na sedam godina.

Kolonoskopija sa anestezijom tok procedure

Da biste uradili kolonoskopiju sa ili bez anestezije postoje par pravila i saveta kojih se treba pridržavati da bi pregled bio uspešan. Pravilo je da se 24 časa pred pregled ne jede čvrsta hrana. Preporučuje se unos bistrih tečnosti kao što su supe, čajevi, kafa, bistri voćni sokovi, najkasnije do pet časova pre procedure. Zbog efikasnijeg čišćenja creva preporučuje da se upotreba hrane koja sadrži semenke izbaci nedelju dana ranije. To se odnosi na grožđe, paradajz, papriku, susam, lan i slično. Par dana pre operacije ne treba unositi žitarice i hranu bogatu vlaknima. Takođe, poželjno je izbegavati napitke crvene boje i hranu koja bi mogla da preboji zid creva. U dogovoru sa lekarom koristićete odgovarajuće lekove za čišćenje creva.

Pregled se obavlja u ležećem položaju, na levom boku. Kolonoskopija sa anestezijom olakšava pregled pacijentu, najčešće traje od 30 do 45 minuta. Tokom pregleda se u crevo ubacuje vazduh koji omogućuje kretanje instrumenta i snimanje unutrašnjosti creva. Ukoliko lekar uoči sumnjive promene, uzima isečak za biopsiju ili uklanja izraženu promenu. Uzet materijal se šalje na patohistološku analizu i dobija se precizan podatak o stanju uočene promene. Kolonoskopija sa anestezijom uspešno se obavlja u Atlas opštoj bolnici.

Kakav je osećaj tokom prosedure?

Pacijenti najčešće navode naduvenost i grčeve usled gasova kao najveću neprijatnost kod ove procedure. Ponekad se jave i prolazni bolovi, ali se procedura uglavnom opisuje kao neprijatna, a ne kao bolna. Komplikacije tokom kolonoskopije su veoma retke i uvide se za vreme samog pregleda. Mogu biti nastanak rascepa na crevu, koji zahteva operaciju i krvarenje nakon uklanjanja polipa, koje najčešće prestane samo od sebe.

Šta može da se vidi i učini?

Kolonoskopija je metoda koja je visoko osetljiva na detekciju premalignih i malignih promena debelog creva. Ima značajne prednosti u odnosu na sve neinvanzivne dijagnostičke metode. Polipi su patološki izraštaji u unutrašnjosti debelog creva, koji mogu biti različite veličine i oblika. Najčešće su benigne prirode. Pošto rak debelog creva uglavnom nastaje iz polipa, njihovo blagovremeno uklanjanje je od ogromne važnosti za pacijenta. Sama procedura uklanjanja polipa je potpuno bezbolna jer na untrašnjoj strani creva nema nerava. Ukoliko su uklonjeni polipi sledeći pregled se zakazuje za dve –tri godine, u zavisnosti od broja, veličine i patohistološkog nalaza. Ukoliko su pronađene lezije na zidu creva, intrval praćenja je najčešće pet godina.

U sklopu Opšte bolnice Atlas postoji deo za funkcionalnu dijagnostiku, koji sadrži operacionu salu i prijatan apartmanski smeštaj. Bolnica je opremljena najsavremenijom tehnikom koja omogućava vrlo pouzdane rezultate dijagnostičkih procedura. Tu je neizostavan i vrhunski stručni kadar koji vam je na raspolaganju za sva pitanja. Ako su uzeti uzorci za biopsuju ili su odstranjeni polipi, nalaze možete dobiti već za nekoliko dana.

Zdravlje je najveće bogatstvo, nemojte čekati da se u to sami uverite!