Znaci moždanog udara

U pogledu toka i ishoda moždanog udara treba razlikovati tri osnovna oblika oboljenja:

Tranzitorni ishemični atak

Ovaj najlakši oblik bolesti karakteriše se prolaznim poremećajima funkcije centralnog nervnog sistema, koji traju najduže 24 sata, spontano se povlače bez trajnih posledica, ali imaju tendenciju da se ponavljaju ili nastaju sledeći put sa težom kliničkom slikom, ishemičnog ili hemoragičnog udara. Tranzitorni atak se može javiti sa sledećim prolaznim znacima:

oduzetost jedne polovine tela (hemiplegija),
gubitak govora (afazija) ili teškoće u govoru (dizartrija),
slepilo jednog oka,
poremećaji senzibiliteta jedne polovine tela (hemiparestezije),
glavobolja,
psihičke izmene u vidu prolaznih konfuznih stanja,
epileptični napadi,
vrtoglavice,
duple slike (tzv. diplopije).

S obzirom da tranzitorni ishemični atak nastaje kao posledica embolije arterija malog kalibra, otkinutim delićima tromba koji dolaze nošeni krvnom strujom iz većih arterija, osnov lečenja je svakako antikoagulantna terapija, primena lekova koji suzbijaju zgrušavanje krvi. Primenjuje se »Heparin«, 5000 jedinica na svakih 6 sati intravenski, najmanje nekoliko dana, a obično oko dve nedelje. Nakon toga lečenje se nastavlja drugim lekovima koji utiču na proces zgrušavanja krvi kao što je »Pelentan«. U toku poslednjih godina veoma mnogo se primenjuju antiagregaciona sredstva, koja sprečavaju skupljanje trombocita u gomilice a ujedno i suzbijaju stvaranje i rast tromba. Od ovih lekova najčešće su u upotrebi aspirin, »Persantin« i »Anturan«.

Ishemični moždani udar

Ishemični moždani udar nastaje kao posledica tromboze ili embolije moždanih arterija. Zbog prekida cirkulacije u jednoj od arterija đulazi do oštećenja moždanog tkiva i do infarkta mozga. Kada nastupi infarkt, u moždanom tkivu nastaje encefalomalacija, razmekšavanje. Tkivo mozga je prvih dana žućkasto, otečeno, već posle nekoliko dana ono je jako razmekšano pa uskoro nastaje razgrađivanje oštećenog područja. Na kraju, na mestu oštećenja zaostane šupljina, a mala žarišta zarastu na taj način što se u njima stvara ožiljak.

Ishemični udar, koji nastaje zbog tromboze arterije, obično nastupa relativno sporo, pa se znaci ponekad razvijaju u toku nekoliko sati ili čak dana. Napad se može dogoditi u bilo koje doba dana ili noći. Ćesto se događa u toku odmora ili sna pa se bolesnik tada budi sa znacima oduzetosti jedne polovine tela. Kod velikog broja bolesnika tromboza možda-nih arterija se ne javlja iznenada nego nastaje nakon dužeg perioda znakova koji upućuju na smetnje moždanog krvotoka, kao što su: simptomi moždane ateroskleroze, prolazna oduzetost ili trnjenje polovine tela, smetnje u govoru. Za razliku od tromboze arterija, moždani udar koji nastupa usled embolije nastaje iznenada, naglo, sa veoma brzim razvojem nervnih poremećaja.

Do razvoja tromboze i embolije najčešće dolazi u stabiu unutrašnje karotidne arterije, vertebralnoj i bazilarnoj arteriji, prednjoj, srednjoj i zadnjoj moždanoj, kao i u spojničkim arterijama koje spajaju pojedine krvne sudove »Vilisovog šestougaonika«. Kod pojave ishemičnog udara mogu se javiti sledeći znaci:

Poremećaji svesti su često prisutni iako su u celini blaži nego kod hemoragičnog udara. Ukoliko nastupi komatozno stanje, ono je blažeg stepena, a može biti i prolazno. Jedino kod tromboze neke od većih arterija može doći do duboke kome iz koje se bolesnik ne može probuditi. Kod nekih bolesnika ne javljaju se uopšte poremećaji svesti.
Oduzetost jedne polovine tela.
Poremećaji senzibiliteta jedne polovine tela.
Poluslepilo (hemianopasija) ili kompletno slepilo jednog oka.
Teškoće u govoru ili kompletan gubitak sposobnosti govora.
Povraćanje.
Epileptični grčevi.
Vrtoglavice.
Paralize mišića pokretača očnih jabučica i mimičnih mišića lica.
Paraliza jezika.
Otežano gutanje zbog paralize mišića ždrela i grkljana.
Paraliza mekog nepca.
Smanjen osećaj na licu za bol, toplo i hladno.

U lečenju ishemičnog moždanog udara primenjuje se antikoagulantna terapija na isti način kao i prilikom nastupanja tranzitornog ishemičnog ataka. Pored toga, radi smanjenja otoka moždanog tkiva daje se u vidu intravenske infuzije »neurološki koktel« koji sadrži 50% glikozu, novokain, vitamin Bi i C vitamin.

Kod slučajeva embolije karotidnih arterija može se u akutnoj fazi izvršiti operativno odstranjenje embolusa (embolektomija).

Hemoragični moždani udar

Hemoragični moždani udar je najteži oblik cerebrovaskularnog oboljenja od koga umire najveći broj bolesnika. Pojavi krvarenja može prethoditi jaka glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima, sanjivost i povremeni poremećaji moždane funkcije. Takođe, redovno postoje povišene vrednosti krvnog pritiska. U mnogo slučajeva krvarenje se javlja bez ikakvih prethodnih znakova. Znaci hemoragičnog moždanog udara najčešće su sledeći:

Napad gotovo uvek nastaje naglo. Bolesnik iznenada oseti izuzetno jaku glavobolju, krikne ili izusti nekoliko reči, a zatim nastaje gubitak svesti i bolesnik pada u duboku komu.
Redovno je potpuno oduzeta jedna polovina tela.
Bolesnik je oznojen, disanje je produbljeno, a često i nepravilno.
Često se javlja povraćanje.
Nastupa otkazivanje funkcije sfinktera mokraćne bešike i završnog dela debelog creva, pa komatozni bolesnik nije u stanju da kontroliše svoje pražnjenje.
Dolazi do porasta temperature zbog propratnih infekcija.

U lečenju moždanog krvarenja najčešće se primenjuju infuzije već pomenutog neurološkog koktela. Radi smanjenja otoka moždanog tkiva mogu se dati i infuzije drugih sredstava koja povlače izlivenu tečnost u krvne sudove i na taj način smanjuju otok. To su manitol, dekstran, reohem i dr. Kod jednog broja bolesnika tok bolesti može biti povoljan, tada dolazi do buđenja bolesnika iz kome, no oduzetost polovine tela manjeg ili većeg stepena ostaje trajna posledica. Znatno češći je, međutim, nepovoljni tok bolesti, pa se moždano krvarenje kod većine bolesnika završava smrtnim ishodom koji nastupa za nekoliko časova, dana ili nedelja.