Prevencija moždanog udara

Da li je moguće sprečiti pojavu moždanog udara kod zdravih osoba ili osoba sa drugim oboljenjima, koje imaju sklonost ka nastanku cerebrovaskularnog oboljenja?

Poznavanje faktora rizika koji utiče na pojavu raznih oblika moždanog udara omogućuje primenu takvog preventivnog programa koji u značajnoj meri smanjuje rizik od nastanka teškog oboljenja sa visokom smrtnošću i čestim trajnim invaliditetom. Najvažniji postupci u takvom programu su sledeći:

Lečenje hipertenzije

Borba protiv visokog krvnog pritiska predstavlja najvažniju preventivnu meru u sprečavanju svih oblika moždanog udara. Hipertenziju treba energično lečiti i redovno kontrolisati i to sve oblike bolesti, kako početnu fazu tako i bolesnike sa malignom hipertenzijom koji već imaju višestruke komplikacije na krvnim sudovima i organima. Koliki značaj ima pravilno lečenje hipertenzije pokazuje podatak da je u SAD, u toku poslednje decenije, zahvaljujući primeni savremenih lekova i višestepenom sistemu lečenja hipertenzije, učestalost pojave moždanog udara smanjena za 44%.

Dijeta protiv ateroskleroze

Ateroskleroza moždanih arterija, uz učešće ili bez hipertenzije, prisutna je kod većine bolesnika sa moždanim udarom. Zbog toga dijeta za prevenciju i regresiju ateroskleroze opisana u VII poglavlju ima podjednak značaj u sprečavanju moždanog udara, kao i ishemičnog oboljenja srca.

Fizička aktivnost

Aerobne aktivnosti, čiji je značaj utvrđen u prevenciji ishemičnog oboljenja srca, sigurno imaju ulogu i u prevenciji moždanog udara. Taj značaj se ogleda prvenstveno u povećanju HDL pod uticajem vežbanja, koji štite ne samo koronarne nego i moždane arterije od ateroskleroze.

Regulisanje telesne težine

Gojazne osobe, zbog prisustva hipertenzije i povišenog holesterola u krvi, češće stradaju od moždanog udara. Zbog toga primena programa za redukciju telesne težine smanjuje rizik od nastanka bolesti.

Sniženje povišenih lipida u krvi

Sniženje povišenih vrednosti holesterola i LDL, kao i triglicerida i VLDL, predstavlja takođe važnu preventivnu meru u borbi protiv moždanog udara. Uz dijetu sa minimumom holesterola mogu se primeniti i lekovi za sniženje lipida kao što su holestiramin (»Holestan«), holestipol, probukol, klofibrat (»Atromidin«, »Alufibrat«).

Lečenje šećerne bolesti

S obzirom da se kod dijabetičara dosta često pojavljuju razni oblici moždanog udara, zbog veće sklonosti aterosklerozi, uspešna regulacija bolesti primenom insulina, oralnim hipoglikemijskim lekovima i dijetom smanjuje rizik od pojave udara.

Prestanak pušenja

Pušenje nema ni približno takav značaj kao faktor rizika u nastanku moždanog udara kao što je slučaj sa ishemičnim oboljenjem srca. Pa ipak, prestank pušenja predstavlja preventivnu meru čiji se značaj ni u ovom slučaju ne sme zanemariti.

Lečenje srčanih oboljenja

Znatan broj slučajeva moždanog udara nastupa kao posledica embolije moždanih arterija delovima tromba stvorenim u srcu. Pojedine kategorije srčanih bolesnika izložene su stalnoj opasnosti od embolije mozga i nastupanja ishemičnog moždanog udara. Efikasno lečenje srčanih oboljenja u značajnoj meri smanjuje rizik od pojave moždanog udara. Najvažniji postupci koji, primenjeni kod srčanih bolesnika, smanjuju opasnost od moždanog udara jesu:

• Operativno lečenje srčanih mana na zaliscima.
• Lečenje bakterijskog endokarditisa, oboljenja kod koga oštećeni delovi zalistaka mogu biti otkinuti i kao embolusi dospeti putem kr\'otoka u moždane arterije.
• Primena antikoagulantnih i antiagregacionih lekova kod bolesnika sa ugrađenim veštačkim zaliscima usled srčanih mana i baj pasom na koronarnim arterijama. Poznato je da na ovim mestima, kod operisanih srčanih bolesnika, postoji sklonost ka stvaranju trombova od kojih kasnije mogu nastati embolusi. Zbog toga je neophodna primena lekova koji smanjuju mogućnost nastanka tromba.
• Regulisanje nepravilnog srčanog ritma (apsolutne aritmije), primenom lekova koji uspostavljaju normalan ritam ili pomoću električne struje aparatom defibrilatorom, takođe smanjuje opasnost od stvaranja tromba u srčanim šupljinama i nastanka embolije.

Primena aspirina

Velika popularnost aspirina, a i drugih lekova koji sprečavaju agregaciju trombocita, kao što je »Persantin«, svakako je doprinela da mnoge osobe uzimaju ove lekove u preventivne mere radi sprečavanja moždanog udara i infarkta miokarda. To naročito važi za popularni aspirin čiju masovnu primenu, bez sumnje, olakšava i činjenica da se može nabaviti u apotekama bez recepta lekara. U dosadašnjim ispitivanjima o delovanju aspirina nisu vršene studije koje bi pokazale da li on stvarno preventivno deluje kod zdravih osoba ili onih koje nisu pretrpele moždani udar. Sve do sada sprovedene studije bile su ograničene na preventivnu primenu aspirina kod osoba koje su već pretrpele tranzitorni ishemični atak u smislu prevencije novog ataka ili pravog moždanog udara.

Bez obzira na to što stvarni efekat u sprečavanju udara kod osoba koje ga nisu nikada pretrpele nije potvrđen sigurnim naučnim metodama, sigurno je da preventivna primena malih doza ne može delovati štetno. U nizu eksperimenata je utvrđeno da aspirin blokira sintezu tromboksana A2 već u dnevnoj dozi od 100—150 mg (neki istraživači čak pominju i manje doze). Već prilikom primene doze od 650 mg dolazi do blokiranja jedne druge materije iz grupe prostaglandina, prostaciklina, čije je dejstvo korisno jer širi krvne sudove i deluje zaštitno na proces stvaranja ateroma. Iz toga proizilazi da su sasvim male doze efikasnije u preventivnom pogledu. Dnevna doza od 2×150 miligrama, što čini svega jednu tabletu »Andola« za 24 sata, ne može imati štetne efekte čak ni prilikom duže upotrebe.

Sledeće kategorije bolesnika koje nisu pretrpele moždani udar, ali su izložene riziku od njega, mogu preventivno uzimati manje doze aspirina:

• Osobe sa težom hipertenzijom koja se ne reguliše uspešno lekovima.
• Osobe sa izraženim manifestacijama ateroskleroze na koronarnim arterijama i drugim organima zbog čega se može izvesti realan zaključak da postoji izražena ateroskleroza i moždanih arterija.
• Osobe sa izrazito visokim holesterolom i LDL u krvi kod kojih postoji zbog toga sklonost ka ranom nastanku ateroskleroze u raznim krvnim sudovima.
• Osobe starijeg životnog doba, s obzirom da sa godinama raste rizik od moždanog udara.
• Srčani bolesnici sa nepravilnim ritmom (apsolutna aritmija) kod kojih zbog toga postoji sklonost ka stvaranju tromba i emboliji moždanih arterija.
• Osobe kod kojih postoje jasni znaci ateroskleroze moždanih arterija, kao što su zaboravnost, rasejanost, poremećaji afekta, pojave mentalne konfuznosti. Kod ovakvih osoba postoji realan rizik od pojave moždanog udara.

Opisani program predstavlja primarnu prevenciju moždanog udara kod osoba koje ga dosada nisu pretrpele. Veoma je, međutim, značajno sprovesti sekunđarnu prevenciju kod osoba koje su već pretrpele tranzitorni ishemični atak ili preživele pravi moždani udar. Svaka osoba koja je jednom pretrpela udar ima velike šanse da ga ponovo doživi, naravno sa mnogo gorim, fatalnim ishodom. Posebnom riziku izložene su osobe koje su jednom pretrpele tranzitorni ishemični atak. Kod njih postoji tendencija da se napadi ponavljaju sve češće i istovremeno je rizik od pravog udara u stalnom porastu.

Sekundarna prevencija, kod bolesnika koji su jednom pretrpeli tranzitorni atak ili udar, podrazumeva niz mera koje se primenjuju i u primarnoj prevenciji: lečenje hipertenzije, regulisanje dijabeta, sniženje povišenih lipida u krvi, redukciju telesne težine, prestanak pušenja, umereno vežbanje čiji intenzitet zavisi od funkcionalnih sposobnosti nakon udara i lečenje srčanih oboljenja kod kojih postoji visok rizik od pojave embolije.

Veliki značaj u prevenciji ponovne pojave tranzitornog ataka ili pravog moždanog udara ima primena antikoagulantnih i antiagregacijskih lekova. Od antikoagulantnih lekova primenjuju se derivati dikumarola (kod nas najčešće »Pelentan«). Dugotrajna primena ovih lekova pokazala je da oni smanjuju učestalost tromboza u moždanim arterijama nakon pretrpljenog tranzitornog ataka. Postoje, međutim, dosta rasprostranjena mišljenja da njihova duža upotreba može povećati rizik od moždanih krvarenja. Stoga se u toku poslednjih godina mnogo više primenjuju antiagregacijski lekovi, aspirin, dipiridamol (»Persantin«) i sulfinpirazon (»Anturan«). Oni se kod osoba koje su pretrpele tranzitorni atak ili moždani udar daju na sledeći način:

• aspirin u dozi od 1300 miligrama dnevno (2×650 ili 4×350 miligrama),
• »Persantin«, 4×75 mg dnevno,
• »Anturan«, 4×200 mg dnevno.

Dva velika ispitivanja potvrdila su korisno dejstvo aspirina u sprečavanju moždanog udara. U studiji sprovedenoj u SAD (1978) i Kanadskoj studiji (1978), utvrđeno je da aspirin, kod osoba koje su pretrpele tranzitorni atak, smanjuje učestalost ponovnog napada, pojavu moždanog udara i smrtnost u celini. Veoma uspešni rezultati postignuti u ovim studijama važe, na žalost, samo za muški pol, dok je kod žena efekat bio daleko slabiji.

Primena vazodilatatora, lekova koji šire krvne sudove u području mozga, veoma je rasprostranjena kod bolesnika koji su pretrpeli tranzitorni atak ili moždani udar. Primenjuju se ksantinolnikotinat (»Complamin«), pentoksifilin (»Trental«), cinarazin (»Stugeron«), dihidroergotoksin (»Redergin«), suloktidil (»Sutidil«) i dr. Nema pouzdano utvrđenih dokaza da vazodilatatori mogu smanjiti učestalost ponovne pojave tranzitornog ataka ili moždanog udara.

Savremene metode hirurškog lečenja omogućuju da se kod znatnog broja bolesnika saniraju posledice moždanog udara i spreči ponovna pojava. S obzirom da kod oko 40% bolesnika sa tranzitornim atakom postoji suženje stabla unutrašnje karotidne arterije sprovode se baj pas operacije koje spajaju stablo ove arterije sa arterijama mozga. U obzir dolaze i drugi operativni postupci, kao što su embolektomija (operativno odstranjenje embolusa koji je začepio račvu, mesto gde se zajednička karotidna arterija deli na spoljnu i unutrašnju). Kod krvarenja koje je nastalo zbog aneurizme na nekoj moždanoj arteriji takođe je neophodna hirurška intervencija.

Tags:Ateroskleroza, bolest, lečenje, moždani udar, prevencija, pusenje, šećer