Ishemični moždani udar

Ishemični moždani udar nastaje kao posledica začepljenja moždanih arterija trombom na mestu gde postoji prethodno oštećenje zida krvnog suda ili embolusom koji dolazi nošen putem krvi. Daleko najčešća promena je ateroskleroza. Kada se u jednom krvnom sudu stvori aterom njegov rast sve više smanjuje prohodnost što prouzrokuje ishemiju u mozgu.

Pored toga, na ovako oštećenoj površini krvnog suda izmenjeni su i uslovi toka krvi. Na mestu gde je stvoren aterom i postoji neravna površina krv stvara vrtloge. Takvi vrtlozi stvaraju uslove za taloženje i skupljanje u gomilice krvnih pločica, trombocita. Na taj način stvara se tromb koji postepeno raste, sve više pogoršava ishemiju, ciok u jednom trenutku ne usledi potpuno začepljenje arterije. U tom trenutku nastaje infarkt mozga, dolazi do oštećenja raznih zona moždanog tkiva sa mnogobrojnim posledicama. Ovakav slučaj stvaranja tromba na mestu gde u zidu arterije postoji aterom najčešća je mogućnost. Tromb se, međutim, može stvoriti i u arterijama koje su oštećene jednim od mnogobrojnih oboljenja koja su već navedena.

Ishemični udar može nastati ne samo usleđ stvaranja tromba na mestu gde je arterija oštećena nego i usled začepljenja putem embolije. Najčešći izvor embolusa jeste srce, pa su stoga mnoga oboljenja i mane srca praćem ishemičnim moždanim udarom kao jednom od najtežih komplikacija. Embolusi veoma često potiču iz leve pretkomore srca i to kod bolesnika kod kojih postoji poremećaj srčanog ritma zvani apsolutna aritmija. Ovu vrstu poremećaja ritma ima veoma veliki broj srčanih bolesnika i svi su oni, praktično, izloženi opasnosti moždanog udara. Kod ovog poremećaja ritma, zbog nepravilnog rada srca, postoji »treperenje« leve pretkomore pa se zbog njenog nepravilnog rada unutar zida stvaraju uslovi za razvoj tromba.

Delovi toga tromba, ukoliko se otkinu, mogu iz leve pretkomore preći u levu komoru, a odatle u krvotok, pa mogu završiti u mozgu i začepiti jednu od arterija. Embolija može imati svoj izvor i u mitralnoj valvuli koja zatvara ušće između leve pretkomore i komore. To se događa u slučajevima endokarditisa (zapaljenja zalistaka valvule), kod kalcifikacija (naslaga kalcijuma) u predelu valvule, zatim kod jednog čestog poremećaja rada ovog aparata koji se naziva prolaps mitralne valvule.

Visok rizik uvek postoji kod bolesnika kod kojih je zbog srčane mane ugrađena veštačka mitralna valvula. Embolija takođe može poticati i iz aortne valvule koja svojim zaliscima zatvara i omogućuje pravilno funkcionisanje ušća aorte. Na tom mestu može takođe doći do endokarditisa, stvaranja kalcifilcacija na zaliscima, rizik postoji i kod bolesnika kod kojih je ugrađena veštačka valvula, a kod izvesnih bolesnika trornb od koga potiče embolija nastaje usled oštećenja zalistaka luesom. Kod jednog broja bolesnika embolija potiče iz leve komore srca na mestu gde je stvoren tromb u zidu, što se dešava kod različitih oblika srčane slabosti i nakon infarkta.

Tags:akutni, arterije, Ishemični, ishemijski, moždani udar, posledice, tromb