Urodjene srčane mane
Urođene srčane mane su oboljenja koja nastaju kao posledica poremećaja embrionalnog razvoja srca. To nisu naročito česta oboljenja i njihova učestalost iznosi oko 7—12 na 1000 rođene dece. Jedan broj tih mana je takve prirode da deca umiru već u prvim danima ili mesecima posle rođenja. Kod 85—90% dece sa urođenim manama, koje se nisu završile smrtnim ishodom, preduzima se operativno lečenje već pre 10. godine života. Doba puberteta, odnosno doba pune zrelosti, doživi bez hirurške intervencije svega 10—15% osoba koje su se rodile sa srčanim manama. Takvim osobama je takođe neophodna operacija jer
jedan broj mana godinama može da protiče bez posebnih smetnji da bi na kraju ipak došlo do popuštanja srčanog mišića i pojave progresivne slabosti sa smrtnim ishodom. Stoga je hirurško lečenje jedini pravilan pristup svim vrstama urođenih mana srca.
U toku zrelog doba najčešće se sreću sledeće urođene mane koje se moraju hirurški ispraviti:
Defekt pregrade između leve i desne komore je najčešća urođena mana srca. Osobe sa malim defektom mogu dugo živeti bez tegoba, ali s obzirom na moguće komplikacije neophodno je da se operišu. Operacija se sastoji u jednostavnom zašivanju otvora na pregradi ili stavljanju zakrpe od dakrona.
Defekt pregrade između leve i desne pretkomore je takođe veoma česta urođena mana i postoji dosta osoba koje tako dožive odraslo doba. Najbolje je operisati ovu manu u dečjem dobu, ali može se to uspešno uraditi i u kasnijim godinama. Jedan pacijent pisca ovih redova bolovao je od te srčane mane i bolest je dospela u tako kritičnu fazu da su hirurzi redom odbijali da intervenišu. U veoma teškom stanju bolesnik je upućen u Hjuston gde je, u 54. godini, uspešno ope risan kod prof. D. Kulija. Vratio se u zemlju kao potpuno zdrav čovek, oženio se i godinama vodio potpuno normalan život.
Otvoreni duktus arteriozus je srčana mana kod koje postoji otvoreni kanal koji za vreme embrionalnog života spaja aortu i plućnu arteriju. Jedina efikasna metoda lečenja je operacija koju treba izvršiti što ranije. Zahvat se sastoji u odvajanju plućne arterije od aorte i podvezivanju otvorenog kanala.
Suženfe grudnog dela aorte, oboljenje koje se naziva koarktacija aorte je dosta česta urođena mana. Ovo suženje se obično javlja na delu aortnog luka od koga se odvajaju krvni sudovi za gornji deo tela. Prisustvo ove mane kod osoba u zrelom dobu često dovodi do pojave hipertenzije pa je stoga neophodna operacija. Ona se sastoji u odstranjenju suženog dela aorte i u zameni dakronskom cevi.
Suženje trbušnog dela aorte takođe dovodi do hipertenzije pa je stoga takođe potrebna operacija. Ona se vrši na isti način, zamenom suženog segmenta aorte dakronskom protezom. Često postoji istovremeno suženje bubrežnih i crevnih arterija pa je tada potrebno izvršiti istu intervenciju i na ovim krvnim sudovima.
Mogu postojati i urođena suženja aorte. Ove mane se moraju isto operisati, izuzev oboljenja koje se naziva idiopatsko hipertrofična subaortna stenoza (IHSS). Kod ove mane treba primeniti lekove, iako postoje operativne metode za njenu korekciju.
Suženje zalistaka plućne arterije je ozbiljna urođena mana koja u većini slučajeva dovodi do teških poremećaja u razvoju deteta i rane pojave znakova srčane slabosti sa smrtnim ishodom ukoliko se bolesnik ne operiše na vreme. Blaži slučajevi ove mane mogu doživeti zrelo doba kada se obično pojavljuju teške komplikacije. Hirurška intervencija se sastoji u oslobađanju slepljenih zalistaka.
Urođene mane koronarnih arterija veoma često prouzrokuju pojavu angine pektoris kod sasvim mladih osoba ili preranu smrt od infarkta. Najčešća takva mana je polazak leve koronarne arterije iz plućne arterije umesto iz aorte. Ova mana može prouzrokovati infarkt još u detinjstvu i stoga zahteva, kao i sve druge mane koronarnih arterija, operativno lečenje.
Da li je moguće uticati na sprečavanje urođenih srčanih mana?
Današnja saznanja u nauci pokazuju da je u većini slučajeva uzrok nastanka mana nepoznat. Ipak, kod jednog broja oboljenja uzrok su sigurno spoljni faktori koji deluju na trudnicu u prvim mesecima trudnoće i izazivaju takva oštećenja embriona koja imaju za posledice stvaranje srčanih mana. Do sada su utvrđeni sledeći činioci koji mogu prouzrokovati ova oboljenja:
Sigurno je utvrđeno da izvesne infekcije majki u prvim mesecima trudnoće mogu dovesti do srčanih mana. Za pojavu mana naročito je odgovorna rubeola (crvenka), ukoliko se majka od nje razboli u prva tri meseca trudnoće. Uloga drugih infekcija je manje ubedljiva iako postoji sumnja da tako mogu delovati i virusi influence i herpesa. Postoje takođe dokazi da urođene mane mogu nastatinakon što se sifilistična infekcija majke prenese na embrion.
Izvesni lekovi mogu uticati na razvoj srčanih mana kada se daju u prvim mesecima trudnoće. Prototip takvih lekova je poznati talidomid.
Značaj šećerne bolesti kao uzroka urođenih mana srca istaknut je u mnogim istraživanjima. Smatra se da se srčane mane pojavljuju kod oko 4—5% majki koje imaju šećernu bolest. Neki autori ističu da taj broj čak ide do 10%.
Istraživanja poslednjih godina ukazala su na moguću ulogu visokih nadmorskih visina. Pretpostavlja se da uzrok može biti slabije snabdevanje ploda kiseonikom. Tako je odista utvrđeno da su pojedine mane, kao što su otvoreni duktus arteriozus, zatim defekti pregrada između pretkomora i komora, znatno češći u visinskim nego u drugim predelima.
U izvesnim eksperimentima sa životinjama ukazano je na mogućnost da mane mogu biti posledica poremećaja metabolizma kalcijuma ili vitamina A kod majki, ali kod ljudi ovo nije moglo da bude potvrđeno sa sigurnošću.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
