Mitralna stenoza

Ušće između leve pretkomore i komore zatvoreno je jednim ventilom koji se naziva mitralna valvula i sastoji se iz dva zaliska, prednjeg i zadnjeg. U fazi srčanog rada, koja se naziva dijastola, kada se leva komora puni krvlju iz leve pretkomore, ušće je normalno otvoreno i njegova površina iznosi oko 5 cm2. U fazi istiskivanja krvi, koja sc naziva sistola, zalisci mitralne valvule se sklapaju i zatvaraju ovo ušće.

Kod znatnog broja bolesnika koji su preležali reumatsku groznicu, usled endokarditisa dolazi do zapaljenja koje zahvata zaliske mitralne valvule. Kod posledica tog zapaljenja nastupa trajno oštećenje zalistaka, njihovo zadebljanje i taloženje kalcijuma (kreča). Zalisci tada više ne funkcionišu normalno, njihovi pokreti su ograničeni i usled toga dolazi do nedovoljnog otvaranja ušća između leve pretkomore i komore u toku dijastole. Na taj način nastaje mana koja se naziva mitralna stenoza. Smatra se da ovu tešku srčanu manu ima oko 100—150 osoba na 100.000 stanovnika.

Proces stvaranja mane je dosta spor. Kod jednog broja bolesnika mana se stvara 3—4 godine nakon preležane reumatske groznice, a nekad se to zbiva znatno kasnije. Zabeležem su i slučajevi nastanka mitralne stenoze čak 50 godina posle preležane reumatske groznice. Kada je mana međutim već stvorena, bolest napreduje znatno brže. Suženje površine ušća ispod 2,5 cm2 prouzrokuje ozbiljne smetnje, a kada je ušće suženo na 0,75—1,25 cm2 već se radi o veoma teškom oboljenju. Dolazi do zastoja krvi u levoj pretkomori, zatim u plućnom krvotoku i postepeno se javljaju mnogobrojni znaci slabosti srčanog mišića. Stanje se komplikuje i time što se kod znatnog broja bolesnika javlja nepravilan rad srca, apsolutna aritmija.

Zbog nepravilnog rada srca u srčanim šupljinama se stvaraju vrtlozi krvi koji omogućuju zgrušavanje krvi i nastanak tromba. Delići tromba iz srčanih šupljina mogu se otkinuti i kao embolusi nošeni strujom krvi začepiti druge krvne sudove. Tako embolija moždanih arterija dovodi do ishemičnog moždanog udara. Embolija plućne arterije je veoma teško stanje koje je često smrtonosno. Može doći i do embolije arterija na donjim, ređe gornjim, ekstremitetima, usled čega bolesniku preti gangrena i gubitak ekstremiteta.

Mitralna stenoza je progresivno oboljenje koje se stalno pogoršava i neizbežno dovodi do smrtnog ishoda. Znatan broj bolesnika prerano umire od ove mane zbog bezrazložnog odbijanja da se podvrgne operativnom lečenju. Ova srčana mana se može lečiti efikasno jedino hirurškim putem i samo u tome se nalazi šansa za produženje života bolesnika. Kod lakših slučajeva, rnože se uraditi mitralna valvutomija, relativno jednostavna operacija koja se sastoji u razdvajanju spojenih ivica zalistaka i mehaničkom proširenju suženog ušća. Kod težih slučajeva bolesti, sa jako izraženim naslagama kalcijuma na zaliscima i kod onih kod kojih valvulotomija nije uspela, preporučuje se ugrađivanje veštačke mitralne valvule. Takva veštačka valvula uspešno funkcioniše, samo je neophodno da bolesnici zbog rizika od zgrušavanja krvi stalno uzimaju antiagregacijske lekove.

Operacija je jedini stvarno spasonosan način lečenja mitralne stenoze. Prirodni tok nelečenog ili nepravilno lečenog oboljenja je rđav, jer 20% bolesnika umire posle godinu dana, a 60% posle pet godina nakon postavljanja dijagnoze. Hirurške ustanove u našoj zemlji su izvrsno osposobljene za ovu vrstu operacija i do sada je na taj način uspešno lečeno više hiljada bolesnika.

Tags:bolest, lečenje, Mitralna stenoza, simptomi, srce