Program za povlačenje ateroskleroze
Svaki program za povlačenje ateroskleroze mora sadržavati nekoliko osnovnih komponenata da bi se ostvario puni efekat na povlačenje i prevenciju ponovnog stvaranja ateroma. Mere koje mora da sadrži takav program su sledeće:
Primena regresione dijete, sa minimumom holesterola. Pored već opisane Pritikinove dijete sličan efekat ima Veltmanova dijeta, sa univerziteta u Koloradu. Postoje dve dijete ovog autora. Dijeta 1 — sadrži 1000 kalorija dnevno, od čega na unos protedna otpada 10—12%, 82—84% na kompleksne ugljene hidrate, 6% na masti (unos holesterola je svega 25 mg dnevno), dok je unos soli 283 mg. Dijeta 2 — sadrži takođe 1000 kalorija, od čega na proteine otpada 20—22%, na kompleksne ugljene hidrate 70—72%, masti 6% (unos holesterola je 80 mg), a unos soli 350 mg dnevno. Nakon primene ove dijete, prelazi se na trajnu primenu dijete koja sadrži oko 1500—1900 kalorija a takođe i minimum holesterola (u svakom slučaju ispod 300 mg dnevno). U slučaju izrazito povišenih koncentracija holesterola u krvi regresiona dijeta se može kombinovatd sa lekovima koji snižavaju holesterol u krvi. U prvom redu, dolaze u obzir holestiramin (»Holestan«), probukol i holestipol. Kod mladih osoba sa familijarnom hiperholesterolemijom i opštom progresivnom aterosklerozom koja neposredno ugrožava život indikovana je operacija »ileojejunalni baj pas«.
Prestanak pušenja je neophodna mera uz svakom programu za povlačenje ateroskleroze. U Frojdmanovoj studiji (1981) utvrđeno je da prestanak pušenja kod osoba sa koronarnom aterosklerozom smanjuje rizik od infarkta i iznenadne smrti za čitavih 50%. Taj efekat postaje jasan kada se uzme u obzir podatak grupe istraživača iz Los Anđelesa, koji su utvrdili da kod pušača jedan aterom u krvnom sudu raste po stopi od 4,8% godišnje, a sa prestankom pušenja brzina rasta je tačno tri puta sporija i iznosi svega 1,6% godišnje.
Lečenje hipertenzije mora biti kombinovano sa primenom regresione dijete i prestankom pušenja. Uspešno lečenje hipertenzije savremenim lekovima smanjilo je u toku poslednje dve decenije u SAD učestalost moždanog udara za 44%. Ovaj efekat je jasan kada se uzme u obzir da je hipertenzija daleko najvažniji faktor rizika za nastanak ovog oboljenja. Efekat uspešnog lečenja hipertenzije na smanjenje učestalosti infarkta i drugih oblika ishemičnog oboljenja srca nešto je manje ubedljiv. Sigurno je da rano i efikasno lečenje u fazi kada još uvek u koronarnirn arterijama nisu stvoreni krupniji ateromi može delovati preventivno na njihovu pojavu. U kasnijoj fazi, sniženje povišenog pritiska ne može uticati na povlačenje ateroskleroze, ali zato predstavlja neophodnu meru za sprečavanje popuštanja srca, oštećenja bubrega, disekantne aneurizme aorte i drugih komplikacija.
Redukcija telesne težine ima značajnu ulogu u sprečavanju nastanka angine pektoris i infarkta, jer kod gojaznih osoba dolazi do povišenja holesterola u krvi i češće pojave hipertenzije. Dosada, međutim, nije moglo da bude utvrđeno da li redukcija telesne težine direktno utiče na povlačenje ateroskleroze.
Programi aerobnog vežbanja pokazali su povoljno delovanje u mnogim studijama. To pogotovo važi za aktivnosti kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla i smučanje. U studiji Morisa u Velikoj Britaniji (1980), sproveđenoj na preko 17000 ispitanika, utvrđeno je da sprovođenje programa aerobnog vežbanja tačno za polovinu smanjuje kasniju učestalost manifestacija ishemičnog oboljenja srca, čak i u slučaju prisustva drugih faktora rizika. Nije utvrđeno da vežbanje može uticati na povlačenje već stvorenih ateroma, efekat je očigledno zaštitne prirode. Vežbanje prouzrokuje povećanje HDL, lipoproteina visoke gustine u krvi koji, sprečavajući ulazak holesterola unutar krvnog suda, ujedno stvaraju prepreku za pojavu i rast ateroma.
Lečenje šećeme bolesti, insulinom, oralnim sredstvima i dijetom, sigurno produžuje život bolesnika sa ovim oboljenjem, prvenstveno zato što sprečava nastanak ketoacidoze, hiperosmolarne kome i nekih drugih komplikacija. Ovaj vid lečenja neophodan je svakom dijabetičaru s obzirom na veliku učestalost oštećenja većih i manjih krvnih sudova, pa ipak nema direktnih dokaza da se na taj način može uticati na već stvorene promene.
Koja osoba treba da sprovede program za povlačenje ateroskleroze?
Izbor očigledno treba da bude što širi, jer je nesumnjiva činjenica da ateroskleroza u mnogo slučajeva počinje veoma rano. Postoje ipak izvesne kategorije osoba koje su posebno ugrožene zbog opravdane sumnje u prisustvo obimnih i opasnih aterosklerotičnih promena, pre svega u koronarnim arterijama, pa je takav program, pre svega, indikovan kod njih.
UGROŽENE KATEGORIJE KOD KOJIH JE INDIKOVAN PROGRAM ZA POVLAČENJE ATEROSKLEROZE
- Bolesnici sa utvrđenom anginom pektoris i sa preležanim infarktom (bez obzira da li su promene utvrđene koronarografijom).
- Osobe sa povišenim holesterolom u krvi i sve one kod kojih postoji II, III, IV i V tip hiperlipoproteinemije. Najveći rizik postoji kod prisustva familijarne hiperholesterolemije (tip II).
- Osobe obolele od dijabetesa (nezavisno od toga da li je u pitanju tip I-insulinozavistan ili tip II-insulinonezavistan oblik bolesti).
- Gojazne osobe.
- Ekstremni višegodišnji pušači.
- Prisustvo telesnih karakteristika koje pobuđuju sumnju na aterosklerozu koronarnih arterija: žute ploče (ksantelazme) na kapcima, arcus senilis na očima, hladne noge, sa drugim znacima ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta, po nekim autorima i prerana pojava sedih vlasi na slepoočnicama ukazuje na skoru pojavu ishemičnog oboljenja srca. Ponekad se holesterolski depoziti u vidu čvorova nalaze na kolenima, laktovima i u predelu većih mišićnih tetiva.
- Osobe kod kojih postoji jasna istorija o preranom infarktu ili naprasnoj srčanoj smrti bliskih srodnika, naročito roditelja.