Uticaj karaktera, životnog stava i ponašanja na srce
Sa uticajem stresa na srce u uskoj su vezi i psihičke karakteristike pojedinih osoba, njihov stav i ponašanje u odnosu na život i okolinu. Američki psihijatar Frajdman (1959) utvrdio je jedan novi faktor rizika koji proističe upravo iz ovih karakteristika. Pronašao je da se u pogledu karakteristika ličnosti sve osobe mogu podeliti u tri osnovna tipa. To su tipovi A, B i X.
Tip A — je osoba koja je zbog svojih osobina sklona infarktu. Nju karakteriše prenaglašena želja za uspehom, preterana ambicioznost, život u neprestanoj žurbi i trci sa vremenom. Ličnost A nije nimalo tolerantna prema svojoj okolini, agresivno ponašanje je jedna od njenih osnovnih crta. U odnosu na sebe, nezadovoljna je postignutim i stalno živi pod unutrašnjom napetošću.
Tip B — je potpuna suprotnost tipu A. To je mirna, staložena osoba koja živi bez mnogo uzbuđenja i flegmatično reaguje na sve probleme kojima je izložena.
Treći tip ponašanja pripada ličnosti koja se označava sa X. Ovaj tip se po svojim osobinama nalazi negde u sredini. To znači da poseduje neke sklonosti koje pripadaju tipovima i A i B.
Mnogi naučnici su pokušavali da ospore ovakvu podelu. Međutim, nalazi u prilog teoriji Frajdmana temelje se na dosta čvrstim dokazima. Ovaj naučnik je utvrdio da 80% svih osoba mlađih od 65 godina, koje su pretrpele infarkt, pripadaju tipu A. Kada je proučavao učestalost ishemičnog oboljenja srca u jednoj većoj studiji, našao je da se ona sedam puta češće pojavljuje kod osoba tipa A nego B. Ispitivanje autopsijama bilo je saglasno sa kliničkim nalazima. Kod osoba tipa A postoji šest puta više izražena ateroskleroza nego kod tipa B.
Blumental (1978) je upoređivao tip ličnosti sa stepenom ateroskleroze koronarnih arterija, što je procenjivano pomoću rendgenskih nalaza, koronarografija. Kod osoba sa blažim stepenom ateroskleroze ima svega 44% onih koji pripadaju tipu A, kod srednje izražene ateroskleroze 67%, a kod najtežih oblika, gotovo svi, 93% pripadaju ovom tipu.
Biohemijske studije su još jedan čvrst dokaz u prilog značaju tipa ličnosti za pojavu bolesti. Kod osoba koje pripadaju tipu A postoje znatno veće koncentracije kateholamina i holesterola u krvi. Ovaj nalaz ujedno i objašnjava zbog čega se baš kod ovih osoba razvija brza i progresivna ateroskleroza. Udruženo dejstvo povišenih kateholamina i holesterola stvara uslove za pojavu i ubrzani razvoj ateroma. Razvoju bolesti pogoduje stalno ubrzanje srčanog rada i povišenje krvnog pritiska pod uticajem kateholamina, zbog čega se značajno povećava potrošnja kiseonika u miokardu.
DIJAGNOSTIČKI TEST ZA UTVRĐIVANJE TIPA A (Po M. Frajdmanu)
I — PSIHOMOTORNE MANIFESTACIJE (na osnovu posmatranja ispitanika)
- zategnutost kože lica koja odražava karakterističnu napetost
- česti horizontalni pokreti očnih jabučica u toku razgovora
- brzo treptanje (preko 40 treptaja u rninutu)
- glasan smeh koji potresa čitavo telo
- karakteristični »tikovi« na licu
- eksplozivan, tzv. »stakato« glas koji je često veoma neprijatan
- česta upotreba psovki i nepristojnih izraza pri govoru
- pri govoru se često zamuckuje i gube poslednji slogovi u rečenici
- pri običnom govoru jezik je često ispred zuba
- često cupkanje kolenima i lupkanje prstima po stolu za vreme razgovora
II — PONAŠANJE ISPITANIKA (na osnovu razgovora)
Ispitaniku se postavljaju sledeća pitanja:
- Da li je često angažovan u polifaznim aktivnostima, na primer istovremeno razgovara na dva telefona, puši za vreme brijanja i sl.?
- Da li ima naviku da jede u hodu i da li se odmah posle obeda diže od stola?
- Da li u toku razgovora sa drugim osobama ima sklonost da po svaku cenu nameće svoje stavove?
- Da li mu smeta da jednostavno sedi i ne radi ništa?
- Da li od svojih obaveza i raspoloživog vremena pravi fetiš kome svi moraju da se podrede?
- Da li ga bliske osobe (bračni drug, sa radnik na poslu) upozoravaju da preteruje u radu i da treba mirnije da živi?
- Da li ga uzbuđuje spora vožnja neveštog vozača ispred njega? Kako reaguje u takvim situacijama?
- Da li ima sklonost da često učestvuje u takmičenjima bilo koje vrste (sport, šah, kartanje i sl.) samo da bi izvojevao pobedu?