Kako preterano kunzumiranje kafe utiče na srce

Preterana konzumacija kafe

Svakodnevna konzumacija kafe predstavlja jedno od omiljenih zadovoljstava savremenog čoveka. Koliko je kafa popularan napitak dovoljno govori podatak da se godišnje u svetu potroši oko 4 miliona tona zrna. Glavni efekat kafe svodi se na delovanje kofeina, jedne materije koja se u zrnu nalazi u koncentraciji između 0,5—2,0%. U jednoj šoljici kafe sadržaj kofeina iznosi 10—100 mgr.
Veoma se često postavlja sledeće pitanje: da li je i kafa faktor rizika koji može izazvati pojavu ateroma u koronarnim arterijama i prouzrokovati oštećenje srca?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno, na i danas, i pored niza ispitivanja, ne može se dati potvrdan odgovor, kao što je, na primer, u slučaju pušenja. Delovanje kofeina je veoma složeno i sastoji se iz niza suprotnih dejstava. Nekada preovlađuje jedan efekat, nekada opet sasvim suprotan.

Kofein, pre svega, direktno stimulativno deluje na srčani mišić. On pojačava snagu kontrakcije miokarda usled čega dolazi do norasta minutnog volumena (količina krvi koju srce ispumpa za 1 minut).
Kofein izaziva širenje koronarnih arterija, ah iz toga nikako ne treba izvesti zaključak da kafu treba preporučiti osobama koje boluju od ishemičnog oboljenja srca. Zbog stimulisanja srčanog rada kofein istovremeno povećava potrošnju kiseonika u srčanom mišiću, pa taj efekat obično prevlada nad onim pozitivnim, širenjem koronarnih arterija.

Posle popijene šoljice kafe nastaje prolazno povišenje krvnog pritiska koje se zapaža posle otprilike 30 minuta, a prestaje nakon 3 časa. Utvrđeno je da nakon konzumacije kafe dolazi u krvi do povećanja renina i kteholamina, materijala za koje je poznato da povećavaju krvni pritisak.

Poseban interes za proučavanje uticaja kafe, kao mogućeg faktora rizika, nastao je nakon nekih otkrića koja su ukazala da konzumacija većih količina može prouzrokovati povišenje LDL i holesterola u krvi, Pa ipak, rezultati velikih epidemioloških studija još uvek su kontroverzni i ne može se sa sigurnošću odgovoriti da li kafa sama za sebe, bez prisustva drugih faktora rizika, može prouzrokovati infarkt ili naprasnu srčanu smrt.

Rezultati poznate velike Bostonske studije pokazali su da je rizik od infarkta za oko 60% veći kod osoba koje piju preko šest šoljica kafe dnevno, u odnosu na osobe koje uopšte ne piju kafu. Istraživači su utvrdili da kafa deluje kao poseban faktor rizika nezavisno od godina, pola, pušenja, nivoa holesterola u krvi, hipertenzije i drugih faktora rizika. U odnosu na ove podatke izvesnu zabunu izazivaju nalazi iz Frejmingamske studije, u kojoj je nađena udruženost konzumacije većih količina kafe sa učestalošću smrtnog ishoda od ishemičnog oboljenja srca, ali uvek uz prisustvo ekscesivnog nikotinizma. Uopšte, činjenica da je konzumacija većih količina kafe praćena redovno i pušenjem više cigareta otežava donošenje pravilnih zaključaka u ovakvim studijama.

Može se ipak sa velikom sigurnošću reći da konzumacija umerenih količina kafe ne može delovati kod zdravih osoba kao faktor rizika. Manje količine nisu kontraindikovane ni kod srčanih bolesnika. Konzumacije većih kohčina (a to je prema raznim studijama preko šest prosečnih šoljica dnevno) može prouzrokovati određene posledice, naročito kada se istovremeno i puši. Osobe koje dnevno piju veće količine izložene su, takođe, mogućnosti nastanka raznih tipova poremećaja srčanog ritma. Prineas (1977) je utvrdio u grupi od preko 6500 osoba koje piju kafu, da se ekstrasitole javljaju kod 5% onih koje dnevno popiju preko 10 šoljica.

Na pitanje o mogućem uticaju kafe kao faktoru rizika možda je najbolje odgovoriti da nivo rizika zavisi, pre svega, od navike na kafu tj., od dnevne doze unetog kofeina.

Tags:infakt, kafa, krvni pritisak, srce