Bolesti nastale oštećenjem tkiva imunim reakcijama

Ove bolesti poznate su kao reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije. One su izazvane poremećajima imunološkog sistema, najverovatnije njegovom smanjenom funkcijskom sposobnošću. Zbog toga se strani antigeni (egzoantigeni) duže zadržavaju u organizmu, izazivajući imuni odgovor koji štetno utiče na razna tkiva. Reakcije preosetljivosti nastaju i kad imunološki sistem napada sopstvene antigene (endoantigene, autoantigene), zbog toga što je, pod uticajem raznih okolnosti i raznih činilaca, izgubio mogućnost podnošenja (toleranciju) nekih od tih autoantigena.

Oštećenje tkiva imunim reakcijama protiv egzoantigena. Mehanizmi koji izazivaju reakcije preosetljivosti na spoljne antigene mogu se podeliti na četiri tipa: 1) anafilaksne reakcije (tip I); 2) citotoksične reakcije (tip II); 3) reakcije izazvane imunim kompleksima (tip III) i 4) reakcije izazvane imunitetom vezanim za ćelije (tip IV).

U prvom, anafilaksnom tipu preosetljivosti povećano je stvaranje IgE antitela (reaginskih antitela) na unošenje određenih antigena. Kada se organizam senzibiliše na jedan od tih antigena, novo unošenje istog antigena dovodi do njegovog vezivanja za IgE koji su drugim krajem svog molekula vezani za bazofilne granulocite i mastocite, ćelije koje, posle vezivanja antigena za IgE, oslobađaju jedinjenja koja su posrednici (medijatori) raznih alergijskih reakcija. Zbog toga što do ovih reakcija dolazi vrlo brzo posle unošenja antigena, one su u medicini poznate kao »reakcije rane preosetljivosti«.

Osobe koje imaju naslednu sklonost ka dobijanju ovih anafilaksnih reakcija, poznate i kao atopične osobe, reaguju različitom jačinom na uneti antigen (alergen), zavisno od mesta na kojem je prodro u osetljivi organizam. Antigeni koji mogu izazvati anafilaksne reakcije kod osetljivih osoba, mogu imati različito poreklo [polen biljaka, prašina, životinjske dlake, sastojci hrane (jagode, orasi, riba i dr.), lekovi, kao što su penicilin i mnogi drugi antibiotici, kinin i dr., ubodi insekata itd.j, a unose se kroz kožu, sluznicu organa za disanje ili organa za varenje, ili direktno u krvotok. Poslednji način unošenja alergena obično se vrši lekovima koji se ubrizgavaju u venu, mišić ili potkožno tkivo i on izaziva najburnije anafilaksne reakcije koje mogu biti i smrtonosne.

Treba napomenuti da veliki broj lekova može kod atopičnih osoba izazvati vrlo ozbiljne anafilaksne reakcije. Zbog toga treba uzimati lekove, naročito one za koje se zna da su već izazvale anafilaksne reakcije kod nekih osoba, samo kad za njih postoji apsolutna indikacija. Takve lekove (penicilin, streptomicin, hloramfenikol, butazolidin i dr.) stoga ne treba uzimati pri običnoj prehladi, ili povišenoj temperaturi čiji uzrok nije još utvrđen.

Kliničko ispoljavanje anafilaksnih reakcija uslovljeno je već spomenutim medijatorima bazofilnih granulocita i mastocita. Ti medijatori povećavaju propustljivost krvnih kapilara, izazivaju širenje krvnih sudova i grč glatkih mišića u bronhijama i organima za varenje. Kada je antigen unet brzo u krvotok (injekcije!), neki od medijatora izazivaju vrlo izražen pad krvnog pritiska. Ako je alergen spontano prodro u organizam kroz kožu ili sluznice, on tada izaziva nadražaj i zapaljenje vežnjače oka, konjunktivitis, praćen bolovima i suzenjem, zatim kijavicu, otok (edem) glasnih žica koji može biti povod za gušenje, astmatični napad, povraćanje i proliv, ako je alergen prodro kroz sluznicu organa za varenje.

Koprivnjača (urtikarija) ne javlja se samo pri prodiranju alergena kroz kožu, nego i kada se oni unose hranom. Od tih alergena najčešći su jagode, jaja, riba, školjke, orasi, razni sirevi, a kod nekih osoba i koncentrovana alkoholna pića. Ako se koprivnjača javlja posle unošenja alergena hranom, nju obično prate i druge, već spomenute anafilaksne pojave. Oslobađanje medijatora anafilaksnih reakcija, naročito urtikarije, mogu izazvati i fizički (hladnoća, pritisak na kožu i dr.), kao i emotivni činioci (strah, velika žalost, velika uzbuđenja i dr.). Autor ovog članka lečio je osobu koja je dobijala urtikariju uvek kad se morala javljati svom pretpostavljenom u preduzeću.

Citotoksične reakcije preosetljivosti čine tip II imunih reakcija koje oštećuju tkiva, ili telesne ćelije. Njih izazivaju i IgG i IgM antitela koja reaguju sa antigenima spoljašnje sredine, ili sa sopstvenim izmenjenim antigenima u odnosu na koje je izgubljeno podnošenje. Da bi došlo do ovog tipa preosetljivosti, antigeni koji ga izazivaju moraju se čvrsto vezati za određene ćelije organizma (eritrocite, npr.). Pored antitela, na te antigene obično deluje i komplement koji se vezao za antitelo. Stvorena antitela, vezana za antigen, deluju, zajedno sa komplementom, i na antigen i na ćeliju na koju se vezao antigen, eritrocite, ili trombocite, na primer, izazivajući razaranje eritrocita (hemolizu), od nosno trombocita, i njihovo smanjenje u krvi. Ista pojava dešava se i kod osoba koje dugo vremena primaju velike količine penicilina (preko nekoliko miliona dnevno) u venu. Penicilin se veže za opnu eritrocita i izaziva stvaranje antipenicilinskih antitela, koja, delujući protiv penicilina, istovremeno unište i eritrocite.

Štetne imune reakcije izazvane stvorenim kompleksima između antigena i antitela, koji cirkulišu putem krvi, čine tip III preosetljivosti. I normalno ovi kompleksi cirkulišu u krvi, ali ih brzo fagocituju i razgrade često spominjani makrofagi. Kada postoji višak tih kompleksa, ili kada postoji smanjeno funkcionisanje makrofaga, tada imuni kompleksi dugo cirkulišu u krvi i talože se na zidovima krvnih sudova i na opni kapilarskih tvorevina u bubrezima, poznatih kao glomeruli, izazivajući oštećenja i krvnih sudova i bubrega.

Opisan je veliki broj bolesti izazvan imunim kompleksima. Među njima je i jedna vrlo ozbiljna bolest, sistemski eritemski lupus, u kojoj se stvaraju autoantitela protiv sastojaka sopstvenih ćelijskih jedara, kao i protiv mnogih sopstvenih antigena. Antitela protiv sastojaka jedara, stvorivši kompleks sa odgovarajućim antigenima i vezavši za sebe komplement, cirkulišu u krvi i talože se na zidu krvnih sudova i kapilara bubrežnih glomerula, izazivajući zapaljenja krvnih sudova (vaskulitise) i specijalan tip vrlo ozbiljnog oštećenja bubrega. Dok je sistemski eritemski lupus opšta bolest celog organizma, jedna druga bolest, izazvana imunim kompleksima, hronično zapaljenje zglobova, poznato kao reumatoidni artritis, predstavlja bolest imunih kompleksa, ograničenu samo na zgiobove.

Najzad, tip IV reakcija preosetljivosti izazvan je poremećajem imuniteta vezanog za ćelije. U tom tipu reakcija preosetljivosti ne učestvuje humorski imunitet, nego T limfociti. U tim reakcijama spajanje T limfocita sa svojim antigenom izaziva lokalno oštećenje tkiva gde se nalazi odgovarajući antigen, kao i opšte alergijske reakcije. Tip ovakve reakcije je tzv. tuberkulinska reakcija, koja se vrši na koži. Ako je osoba koja se ispituje na ovu reakciju, bila ranije izložena delovanju bacila tuberkuloze i stekla određeni imunitet prema njemu, davanje u njenu kožu određenog razblaženja ekstrakta bacila tuberkuloze, tuberkulina, izazvaće na tom mestu, u toku 24 do 48 sati, stvaranje lokalne crvene tvrdine. Tvrdina je posledica reagovanja T limfocita i makrofaga osobe koja je postala osetljiva na bacil tuberkuloze sa sastojcima tuberkulina i lokalnog zapaljenja. Kada je tuberkulinska reakcija jače izražena, nastaju i opšte alergijske reakcije (povišena telesna temperatura, glavobolja i dr.).

Tags:alergijske reakcije, oštećen imunitet, preosetljiv imunitet, preosetljivost