Odmor i relaksacija bitni su za efikasniji rad

Rad, koji kod nas traje prosečno 7 do 8 sati dnevno, treba da se smenjuje u toku jednog dana sa otprilike isto toliko časova razonode i isto toliko časova odmora. Radni učinak je veći ako su časovi rada, razonode i odmora pravilno raspoređeni.

Zamor nastaje pri svakom dužem i težem radu, a otklanja se odmorom. Ranije se smatralo da se odmor postiže jedino potpunim mirom, ležanjem ili sedenjem, dok se danas smatra da i odmor treba da bude aktivan.

Za telesni rad potrebni su šećer, fosforna i adenilna kiselina i kiseonik. Sve ove materije nalaze se u krvi, a mišići ih troše i, trošeći ih, stvaraju mlečnu kiselinu. Za vreme telesnog rada mišići su stalno u pokretu, stežu se i rastežu, pa je stvaranje mlečne kiseline utoliko veće ukoliko je to stezanje i rastezanje snažnije. Kada se mišić usled rada zamori, stezanje i rastezanje postaje sve sporije i snaga sve manja ― nastupa zamor.

Umni rad izaziva takođe zamor, mada je potrošnja šećera, fosforne kiseline i kiseonika znatno manja. Naporan umni rad može da izazove osećaj vrlo teškog duševnog i telesnog zamora.

Zamoran čovek oseća malaksalost, gubi snagu, i brzinu pokreta, a često se kod njega javlja i gubitak interesovanja za posao koji obavlja, tromost i pospanost.

Ako se zamor javlja posle kratkog ili lakog rada, ili već od samog početka rada, to je obično znak neke bolesti, pa se u takvim slučajevima treba savetovati sa lekarom.

San je veoma delotvoran način odmaranja. Bolje odmara noćni san od dnevnog, jer je dublji, mirniji i duži. Odrastao zdrav čovek treba da spava 7 do 8 časova dnevno, i to noću. Spavati treba pri otvorenom prozoru, sem u slučajevima kada je buka na ulici suviše jaka pa remeti san. Za vreme spavanja treba da se ugasi svetlost i da se obezbedi što potpuniji mir.
Dnevni odmor treba koristiti za odmor i razonodu. Posle ručka dobro je malo leći, ali san ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta.

Odlično se odmara u bašti, u hladovini nekog drveta, uz čitanje neke zabavne knjige ili slušanje muzike. Ovakvo odmaranje može da traje do 2 sata, a posle toga treba ići u šetnju u park, šumu, ili posetiti neku izložbu. Šetnja po bučnim ulicama ne odmara. Jedan deo dnevnog odmora treba posvetiti igri, fiskulturi i sportu, a intelektualnim radnicima veoma koristi lakši rad u bašti ili bilo kakav fizički rad na čistom vazduhu.

Nedeljni odmor treba pravilno koristiti. Dugo ležanje i ostajanje u stanu ne odmara. Kad god je moguće, treba izići na čitav dan u prirodu, što dalje od gradske buke, saobraćaja, gužve i dima. Naročito se preporučuje pešačenje, planinarenje, skijanje, kupanje, sunčanje i igranje raznih igara na slobodnom vazduhu.

Kafane nisu podesne za odmor.

Važan je godišnji odmor. Broj osoba koje idu u planine, na jezera, u šume i na more sada je nekoliko puta Eeći nego pre rata. Naročito je porastao broj dece i omladine koji odlaze na organizovan godišnji odmor i oporavak.

Zdrave i dobro razvijene osobe mogu da idu na godišnji odmor kuda hoće. Premoreni radnici, kao i osobe koje boluju od neke bolesti, treba da se pre odlaska na godišnji odmor savetuju sa svojim lekarom. Za vreme godišnjeg odmora treba pravilno koristiti spavanje, kupanje, sunčanje, fiskulturu, razonodu i odmor, i ni u čem ne treba preterivati. Odmor proveden u spavanju i lenstvovanju nije pravilno korišćen odmor. Posle takvog odmora ne vraća se potpuna sposobnost za godišnji rad. Jasno je da ni odmor proveden u kafanama, na igrankama, u preteranim sportskim vežbama, a ni odmor proveden u lečenju opekotina od sunca, ili kijavice i bronhitisa od nazeba, takođe ne koristi.

Tags:efikasnost rada, godišnji odmor, opuštanje, relaksacija