Belančevine u ishrani dece potrebne za rast i razvoj

Potrebne su prvenstveno za rastenje i stvaranje novih tkiva. Njih uzimamo najvećim delom iz mleka (sira), jaja i mesa. Deca najbolje iskorišćavaju belančevine iz mleka, zatim iz jaja i mesa. Ukoliko dete življe raste, utoliko su belančevine potrebnije.

Namirnice bogate belančevinama

Mleko

Mleko, i to sveže, mora se upotrebljavati u ishrani školske dece zbog svojih soli, belančevina, masti, mlečnog šećera i vitamina. Potrebna dnevna količina mleka za školsko dete iznosi oko 500 g, ali može da bude i veća. Dodatkom svežeg mleka inače dovoljnoj hrani postiže se bolji napredak u visini i u težini; deca postaju življa, hitrija, bistrija. Iz mleka dete uzima kalcijum i vitamin A, stvarajući rezerve u telu, koje, po potrebi, koristi. Sve ostale sastojke iz mleka dete takođe obilno iskorišćuje. Mnoga odrasla deca ne vole mleko. Ono se ipak može dati kao jogurt, kiselo mleko, ili u vidu sutlijaša, griza, kolača, pirea. Od mlečnih proizvoda preporučuje se sir, maslac i kajmak. Uopšte, mleko stoji na prvom mestu u dečjoj ishrani.

Meso

Meso se daje najviše stoga što sadrži belančevine koje se iskorišćavaju za stvaranje novih tkiva. Ono treba da je dobro pečeno ili kuvano. Deci koja rastu potrebno je 100 do 160 g mesa dnevno.

U dečjoj ishrani treba izbegavati gotove mesne proizvode i divljač. Živinsko meso se preporučuje, riba takođe, ali rakove i školjke ne treba davati, jer se teško vare i mogu da izazovu trovanje.

U poslednje vreme deci se povremeno daju iznutrice ― jetra, mozak, bubrezi ― pošto u njima ima sastojaka potrebnih za rastenje.

Jaja

Jaja, sveža, ne smeju se izostaviti iz dečje ishrane, jer su bogat izvor belančevina, masti i vitamina. Pored vitaminaD (De) i B (Be), sveža jaja obiluju i vitaminom A.

Sem ovih izvora belančevina životinjskog porekla, mleka, mesa i jaja, belančevine dobijamo i iz biljaka. Belančevina ima u zrnastom povrću, grašku, pasulju, žitaricama ― pšenici i pirinču, ali su za decu bolje belančevine životinjskog nego biljnog porekla. Međutim, hrana biljnog porekla zauzima u dečjoj ishrani važno mesto zbog toga što sadrži potrebne mineralne soli i vitamine.