Streptomicin
STREPTOMICIN. Otkriven je 1943. god. (Waksman). U praktičnoj upotrebi je od kraja 1945. god. Drugi je po redu antibiotik korišćen za lečenje. Njegova uspešna primena u lečenju tuberkuloze, protiv koje medicina pre toga nije imala neko efikasnije sredstvo, dopri
nela je u velikoj meri popularnosti koju su antibiotici stekli još u početku svoje primene.
Streptomicin deluje na veliki broj gram pozitivnih i gram negativnih mikroba) na bacil kuge, na spirohete i na Kohov bicil, koji izaziva tuberkulozu. Međutim, njegov antimikrobni ,spektar praktično je ipak relativno uzak jer je toksičniji od ostalih po spektru sličnih antibiotika i jer mikrobi postaju brzo rezistentni prema njemu. Ali je zato nenadoknadiv lek u slučajevima gde drugi antibiotici ne deluju, naročito ako se daje u kombinaciji sa peni cilinom ili neomicinom, eutizonom i PAS-om ili sulfonamidima.
Ne preporučuje se davanje zajedno sa hloramfenikolom ili tetraciklinima, jer mikrobi u tom slučaju postaju brzo rezistentni.
Sa uspehom se daje u slučajevima sveže tuberkuloze. U ostalim slučajevima daje se, s obzirom na toksičnost, samo kade se zbog rezistencije mikroorganizama drugi, pogodniji antibiotik ne može dati. Daje se intramuskularno, ali se može davati i potkožno i intrave nozno, Ne daje se kroz usta.
Streptomicin je toksičan za slušni nerv, i može izazvati vrlo ozbiljne poremećaje sluha i osećanja ravnoteže. Poslednjih godina izrađuje se u prečišćenijem stanju i u obliku manje toksiičnih preparata.
Može izazvati izvesne alergične pojave, ali mnogo ređe nego penicilin.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
