Penicilin
PENICILIN Prvi je, i još uvek najčešće upotrebljavan antibiotik. Praktično se upotrebljava i industrijski proizvodi od 1943. god. Njegov spektar delovanja je uzak, ali on ipak ima vrlo široku primenu u lečenju. Nema nijedne grane medicine u kojoj ne bi bilo indikacija za njegovu primenu. Izvrsno je sredstvo protiv svih gram-pozitivnih bakterija, gonokoka i spiroheta (sa napomenom da stafilokok brzo postaje u velikom procentu rezistentan na pe nicilin). Uspešno deluje i protiv leptospira i bacila antraksa.
Primenjuje se sa uspehom pri lečenju streptokoknih angina, šarlaha, crvenog vetra, flegmona, streptokokne sepse i svih drugih bolesti izazvanih streptokokama, naročito hemolitičkim. Daje se, zatim, za lečenje luesa i povratnog tifusa, gonoreje, leptospiroza i antraksa, kao i za profilaksu reumatske groznice. Subakutni endokarditis izazvan streptokokom, koji se ranije po pravilu završavao smrću, sada se sa uspehom leči penicilinom. Penicilin je u znatnoj meri izmenio tok lečenja i prognozu i mirnodopskih i ratnih povreda.
Prednosti penicilina su: laka i jevtina proizvodnja, vrlo slaba toksičnost, snažno delovanje na uzročnike bolesti kod kojih je njegova primena indicirana, zbog uskog spektra delovanja ne remeti bakterijsku ravnotežu organizma.
Njegove slabosti su: slabo deluje uzet kroz usta, prouzrokuje stvaranje rezistencije kod velikog broja sojeva raznih mikroba, izaziva preosetljivost i alergične pojave kod izvesnog broja osoba koje njim rukuju ili ga dobijaju u svrhu lečenja. Alergične pojave mogu ići od raznih osipa do teških anafilaktičkih šokova. Preosetljivost se manje javlja prema kristalnom penicilinu, te se penicilin u poslednje vreme najviše daje u ovom obliku.
Često se daje u kombinaciji sa streptomicinom.
Daje se intramuskularno, izuzetno intravenozno. Kroz usta se ne daje. Penicilinske masti su izbačene iz upotrebe jer izazivaju preosetljivost.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
