Antibiotici

Naziv antibiotik upotrebljen je prvi put 1889. god. Te godine je Vilmen izneo postavku prema kojoj, pored simbioze, u kojoj se organizmi uzajamno potpomažu, u prirodi postoji i antibioza, u kojoj jedan organizam uništava drugi. Pri tome je obično jedan organizam potpuno pasivan i propada, a drugi deluje aktivno i uništava prvi. Tom aktivnom organizmu je dao ime antibiotik (ono što uništava život).

Prema drugoj, savremenijoj definiciji, „antibiotik je hemijskb jedinjenje dobijeno ili izlučeno iz živog organizma, koje je u malim koncentracijama sposobno da zakoči životne procese mikroba”.

Antibiozu u svetu mikroorganizama uspela je nauka da stavi u službu zaštite zdravlja i da je koristi za borbu protiv raznih infekcija i zaraznih bolesti, protiv kojih je medicina pre toga često bila nemoćna.

Antibioza je korišćena za lečenje izvesnih bolesti još od davnih vremena. Egipćani su, npr., još pre više od 4 000 godina urotrebljavali za lečenje slatko pivo, svakako zbog njegovog kvasca. Lekar starog veka, Hipokrat, preporučivao je vaginalna ispiranja vodom u koju se stavi kvasac. U indijanskom plemenu Maja na rane stavljana buđ sa zelenih žitarica. U Bosni je na gnojno zapaljenje kože kao lek stavljan buđav hleb, a u Srbiji je na svežu posekotinustavljan prah, „puhor“, iz jedne sasušene gljive. Pivski kvasac je kao sredstvo za lečenje čireva i drugih infekcija na koži dopro do nas i preko savremenih medicinskih udžbenika.

Međutim, naučna osnova za primenu antibioze u lečenju izvesnih bolesti novijeg je datuma. Prvi antibiotik otkrio je 1928. god. londonski profesor Aleksandar Fleming. Ispitujući kulture stafilokoka, Fleming je u jednoj staroj kulturi, u koju je slučajno upala buđ i razvila se u snažnu koloniju, primetio da su stafilokoke oko te kolonije buđi otopljene i da se raspadaju. Iz buđi u čijem se prisustvu, prema mnogo puta ponovljenim opitima, stafilokoke u kulturi uvek raspadaju, Fleming je izdvojio jednu aktivnu supstanciju, koju je nazvao penicilin.

Penicilin predstavlja takvo epohalno otkriće na području lecenja da se u medicini period od otkrića penicilina s pravom može nazvati erom antibiotika.

Antagonizam između pojedinih mikroba, kao i između gljivica i mikroba, utvrdili su izvesni naučnici još tokom druge polovine prošlog veka, ali je tek Flemingovim otkrićem penicilina postavljena naučna osnova za korišćenje tog antagonizma u lečenju, i dobijena naučna potvrda prakse narodne i stare medicine.

Posle penicilina izdvojen je streptomicin, a ubrzo za tim i razni drugi antibiotici. Do sada je izdvojen već nekoliko stotina antibiotika, ali se samo oko trideset njih upotrebljava, u manjoj ili većoj meri, za lečenje.

Upotreba antibiotika izazvala je korenite promene u sprovođenju zaštite ljudskog života i zdravlja. I što je u toku poslednjih godina ljudski vek u svetu produžen u proseku za 10 do 15 godina, ima se dobrim delom blagodariti svakako i antibioticima. Zbog toga je razumljivo što su antibiotici sa oduševljenjem dočeu čitavom svetu.

Međutim, treba znati da antibiotici nisu lek koji može svako i u svakoj prilici davati i upotrebljavati. Njihova primena izaziva izvesne negativne pojave, i pred medicinu i druge nauke postavlja čitav niz problema. .

Pre svega, primena. antibiotika dovodi do pojave trajne ili povremene rezistencije (otpornosti) izvesnih vrsta i sojeva mikroorganizama prema pojedinim antibioticima. Tako, u slučaju rezistencije, antibiotik koji je ranije uspešno delovao na uzročnike jedne određene bolesti prestaje da deluje. U tom slučaju ne samo što se više ne može određenim antibiotikom lečiti bolest izazvana otpornim mikroorganizmom već se stvaraju novi, otporniji sojevi uzročnika bolesti, kojih ranije nije bilo i koji za medicinu i zdravstvenu zaštitu predstavljaju nov problem. Pri tom je brb] rezistentnih vrsta i sojeva stalno u porastu.

Upotreba antibiotika može u izvesnim slučajevima poremetiti mikrobnu ravnotežu u organizmu, koja se, budući neophodna za održavanje zdravlja, uvek uspostavlja i, dok je organizam manje ili više zdrav, stalno održava. U ovoj ravnoteži veoma važnu ulogu igraju mikrobi koji žive kao saprofiti na koži, u ustima i u debelom crevu, i koji su u antagonizmu sa nekim patogenim mikroorganizmima. U uslovima ravnoteže saprofitni mikrobi sprečavaju razmnožavanje patogenih mikroorganizama. i tako štite zdravlje svog domaćina. Međutim, ako antibiotik ovu saprofitnu floru, ukoliko je ona prema njemu osetljiva, uništi, a patogeni mikrobi kao rezistentni ostanu, onda se oni razvijaju još jače i brže nego ranije, i u stanju su da ugroze organizam mnogo više nego pre upotrebe antibiotika. Opasnost postoji i usled mogućnosti poremećaja ravnoteže u gljivičnoj flori. Gljivice su otporne prema najčešće upotrebljavanim antibioticima, i u odsustvu antagonističke mikrobne flore, uništene antibiotikom, gljivična (mikotična) oboljenja se javljaju u većem broju i u znatno jačem obliku.

Primena nekih antibiotika izaziva kod nekih osoba preosetljivost, i u vezi s tim razne alergične pojave, koje ne samo što onemogućuju dalju primenu određenog antibiotika već mogu izazvati i smrt bolesnika.

Upotreba antibiotika može poneki put imati i indirektno negativne posledice. Npr., nekritičko lečenje antibioticima može u slučaju nekih zapaljivih procesa da omete blagovremenu hiruršku intervenciju, koja jedino može da spase bolesnika, itd.

Najzad, svi su antibiotici toksični ― koji više, a koji manje. Neki od njih mogu izazvati vrlo ozbiljne trajne ili prolazne poremećaje i oštećenja pojedinih organa, često nerava. Prilikom izbora antibiotika o tome se mora ozbiljno voditi računa.

Negativne pojave i razne neugodnosti mogu se javiti i potpuno nezavisno od toga kada se, kako i koji antibiotici primenjuju. Međutim, sasvim je sigurno da na njihovu pojavu u znatnoj meri utiče neopravdana i preterana upotreba antibiotika, koja je u izvesnoj meri svakako posledica njihove popularnosti i, u osnovi, opravdane reputacije.

Ali je ona, nesumnjivo, i rezultat nedovoljne kritičnosti u određivanju indikacija za njihovu primenu, a vrlo verovatno i nedovoljnog poznavanja osnvnih osobina pojedinih antibiotika, njihovog uticaja na bolesnika, indikacija i kontraindikacija, kao i uslova za davanje, načina upotrebe itd. Naravno, veliki broj i stalno otkrivanje sve novih i novih antibiotika otežavaju lekaru prakti čaru da se sa njima u dovoljnoj meri i na vreme upozna. Ali se osnovna znanja o antibioticima i njihovim glavnim karakteristikama, kao i svakome od njih posebno, moraju imati. Bez toga se antibiotici ne bi smeli upotrebljavati.

Tako, između ostalog, treba znati da antibiotici imaju selektivno dejstvo. Svaki od njih deluje uspešno samo protiv određenih vrsta i sojeva mikroorganizama. Svaki antibiotik ima svoj anti- mikrobni spektar, kao što se nazivaju zajedno sve vrste i sojevi mikroorganizama protiv kojih se on može uspešno primenjivati. Pri tom neki antibiotici uspešno. deluju protiv manjeg, a drugi većeg broja vrsta i sojeva. Dakle, jedni imaju uži, a drugi širi spektar delovanja.

Prema tome, za pravilnu primenu antibiotika potrebno je izvršiti pravilan izbor antibiotika. A to praktično znači da je neophodno u svakom konkretnom slučaju prvo utvrditi vrstu odnosno soj mikroorganizma prouzrokovača bolesti, a zatim ispitati osetljivost ovog mikroorganizma prema pojedinim antibioticima i za primenu uzeti onaj antibiotik prema kome je prouzrokovač bolesti najosetljiviji.

(Ispitivanje osetljivosti jednog mikroorganizma prema pojedinim antibioticima naziva se izradom njegovog antibiograma.) Postoji uvek opasnost da bez mikrobiološke dijagnoze i bez antibiograma primena antibiotika bude neopravdana ili pogrešna, eventualno stetna. Naravno, mikrobiološka dijagnoza i izrada antibiograma nisu uvek mogućni. Antibiotik se mnogo puta mora primeniti i bez toga, ali kad god postoje mogućnosti za to, primeni antibiotika treba da prethodi mikrobiološka dijagnoza i izrada antibiograma određenog uzročnika.

Poznato je da se u pojedinim slučajevima antibiotici mogu, radi pojačanja njihovog dejstva, davati i u kombinaciji jedan s drugim ili s drugim lekovima. U određenim slučajevima antibiotici. mogu, kombinovano primenjeni, stvarno pojačati svoje terapijsko dejstvo (sinergizam), npr. streptomicin udružen sa eutizonom i PAS-om, ili sa penicilinom ili teramicinom.

Međutim, treba znati da antibiotik primenjen kombinovano ne daje uvek bolje rezultate nego kad je primenjen sam, bez kombinovanja. Pri kombinovanom davanju anti biotika najčešće je samo jedan od njih stvarno efikasan, a drugi se daje „za svaki slučaj“.,Poznato je, isto tako, da je kombinovano davanje antibiotika ne samo nepotrebno već i štetno.

Prema nekim eksperimentalnim rezultatima, a i iz iskustva, poznato je da kombinovanje dva antibiotika dovodi u izvesnim slučajevima Do slabljenja, pa često i do suprotnog njihovog antibakterijskog dejstva (antaganizam). Utvrđeno je, npr., da penicilin udružen sa eritromicinom ili hloramfenikolom ili tetraciklinom deluje antagonistički. Dejstvo peniiclina koče, isto tako, i sulfonamidi u izrazito alkaličnoj reakciji, itd. Primećeno je da se rezistencija kod mikroba stvara brže kada se antibiotici daju zajedno, i to po svoj prilici zbog toga što se usled toksičnosti svakoga od njih, koja se u ovom slučaju kulmulira, efikasan antibiotik ne može dati u optimalnoj dozi.

Zato primena antibiotika u kombinaciji jednog s drugim ili sa drugim lekovima iziskuje, u svakom slučaju, opreznost i dobro poznavanje osnovnih osobina svakog antibiotika.

Antibiotici se, osim toga, još uvek daju u mnogim slučajevima u kojima bi se lečenje moglo sprovesti i bez njih. Razume se, teško je uošpteno reći nesto određenije o tome da li i kada treba dati jedan antibiotik. O tome treba u svakom pojedinačnom slučaju da odluči lekar, ali je svakako potrebna veća strogost u određivanju indikacija za primenu antibiotika.

Najzad, treba znati i to da se u mnogim slučajevima pitanje lecenja ne rešava samo primenom antibiotika. Antibiotici su, nema sumnje, suvereno sredstvo za borbu protiv raznih infekcija i zaraznih, kao i mnogih drugih bolesti, ali ne treba zaboraviti da je često potrebno da se uporedo sa njima primene i druga sredstva i metodi za lečenje, kao što su, npr., hirurške i druge intervencije, serum, vakcina, asepsa, održavanje srca itd.

Tags:doziranje, farmaceutska hemija, gljivice, grupe, hemija, hemijski sastav, jaki, lista, mehanizam delovanja, nazivi, neželjena dejstva, nuspojave, podela, pre trudnoće, rok trajanja, samo na recept, širok spektar, tokom dojenja, trening, trudnoća, u hrani, upotreba, vrste, zloupotreba