Najbolja sredstva u preventivi protiv raka (minerali cink i molibden)

Šta treba preventivno koristiti u suzbijanju ćelija raka?

Saveti za preventivu i lečenje raka debelog creva, dojke, pluća idr.

Potpuno zdrav ljudski organizam u normalnim prilikama zavisi od čitavog niza vrlo aktivnih zaštitnih materija i reakcija koje imaju pozitivno dejstvo na izmenjene kancerozne ćelije u telu. Njihova efikasnost je moguća samo onda kada se preko ishrane unesu u dovoljnoj količini potrebni minerali i materije u tragovima, kao i određeni vitamini. Sve ovo potvrđuje veliki značaj i nezamenljivost mineralnih materija i materija u tragovima u prevenciji raka.

Unošenje optimalne količine mineralnih materija i materija u tragovima sa ishranom u savremenim uslovima je uglavnom ograničeno ili sasvim nemoguće, jer namirnice kojima se hranimo nisu punovredne, zbog toga što potiču sa zemljišta koje je mnogostruko zasićeno preteranom upotrebom veštačkog đubriva, zagađeno teškim metalima ili biljnim zaštitnim sredstvima.

Da bismo imali potpune informacije o svom zdravlju moramo se podvrći odgovarajućoj analizi krvi. Iz te analize saznaćemo procenat sadržaja najvažnijih minerala u krvi, naročito onih koji su u prevenciji raka najvažniji — cink, molibden, selen i kobalt. U slučaju da vrednosti sadržaja ovih materija nisu u normalnim okvirima, u lečenju već obolelih od raka potrebna je pored lekova i pažljivo uravnotežena i punovredna ishrana.

Funkcije elemenata u tragovima, cinka i molibdena, ukratko ćemo ovde izneti (dok će o selenu i kobaltu biti reči u jednom od sledećih brojeva).

CINK

Cink je materija o čijem se značaju u preventivi i lečenju oboljenja od raka još dugo neće dovoljno govoriti. Cink je veoma važan elemenat i u ljudskom organizmu ima ga 2-3 grama.

Posle dugog maćehinskog odnosa prema cinku u medicinskoj nauci, danas se sigurno zna da je neophodan ljudskom organizmu. Činjenica da se nalazi u većini organa i tkiva u semenoj tečnosti čoveka i u prostati, kao i u jajnicima kod žena ukazuje već na njegov izuzetan značaj.

Cink je u stvari složen od oko sedamdesetak enzima koji utiču na veoma složeni imunološki sistem i učestvuju u važnim reakcijama u procesu razmene materija. To se vrlo lepo ogleda u slučaju održavanja ravnoteže između kiselina i baza, prilikom stvaranja stomačne kiseline, u radu gušterače pri stvaranju insulina, kao i u procesima pretvaranja belančevina, masti i ugljenih hidrata u energiju i obnavljanja tkiva.

Snižena vrednost cinka u krvi utvrđena je u nizu oboljenja pojedinih organa i tkiva (kao što su oboljenja jetre, gojaznost, šećerna bolest, preterani rad štitnjače, hronični reumatizam, bubrežna oboljenja i proliv), pre svega kod raznih oblika raka koji nas ovde naročito zanimaju.

Povećava vrednost cinka može se utvrditi kod sledećih oboljenja: arterioskleroza, bronhijalna astma, Behterova bolest, reumatični poliartritis, stvaranje kamena u bubrezima i uvećana prostata.

Prema saopštenju prof. dr Rilinga iz Štutgarta iz hiljadu ispitanih uzoraka krvi utvrđeno je da se normalna vrednost cinka kreće od 7,3 i 7,6 mg u jednom litru krvi.

Zbog izvanrednog značaja cinka u procesu razmene enzimskih materija, količina cinka u krvi mora se meriti i po potrebi povećati njegovo unošenje preko hrane ili lekovima, tim pre što znamo da je kod obolelih od raka veoma oštećena razmena enzimskih materija.

Da bi se održao potrebni nivo cinka u organizmu — 2-3 g, potrebno je da ga odrasli dnevno unesu u količini od 15 mg.

Deci je potrebno od 3 do 10 mg zavisno od uzrasta. Trudnice i dojilje imaju potrebu za 20-25 mg dnevno.

– Proizvodi životinjskog porekla ne predstavljaju bogatog snabdevača cinkom.

– Biljni proizvodi sadrže mnogo više cinka nego životinjski i zato se namirnicama biljnog porekla lako mogu zadovoljiti dnevne potrebe.

– Najznačajniji biljni proizvodi, nosioci ovog značajnog elementa, su upravo oni koji u ishrani imaju najvažniju ulogu, a to su celo zrno žitarica, orasi, sojini proizvodi i pivski kvasac.

Kada se odredi sadržaj cinka iz prosečnih dnevnih obroka, lako se može uočiti da savremeni čovek svojom ishranom zadovoljava jedva jednu polovinu ili čak i manje od dnevnih potreba za ovim elementom. U ovakvim prilikama ne može se govoriti o pravoj punovrednoj ishrani. Oboleli od raka, zavisno od slučaja, moraju uzimati preparate cinka.

MOLIBDEN

Zdrav ljudski organizam u stanju je da pomoću enzima koje

sam stvara, neutrališe materije koje izazivaju rak. Organizmu je za to potreban elemenat u tragovima — molibden.

Već odavno se zna da je zemljište Evrope i Amerike uglavnom siromašno molibdenom. U Južnoj Africi je utvrđeno da stoka na terenima siromašnim molibdenom vrlo često oboleva od raka. Tek u skorije vreme počelo je praćenje ove pojave kod ljudi. Pretpostavlja se da je i kod ljudi nedostatak molibdena uzrok raka.

U svemu ovome mogu pomoći namirnice sa dovoljnim sadržajem molibdena. Veoma je koristan pivski kvasac koji sadrži između 50 i 130 mikrograma molibdena.

Dnevna potreba čovekovog organizma za ovim elementom iznosi 0,2 mg (200 mikrograma). Ova potreba može se zadovoljuti ako se svakoga dana upotrebljavaju namirnice koje se odlikuju visokim sadržajem molibdena. U prvom redu to su pasulj, sočivo, grašak, soja i pivski kvasac.

Ako potrebe ovim načinom ishrane nisu podmirene treba uzimati odgovarajuće lekove.