Akutni gastritis
AKUTNI GASTRITIS, odnosno zapaljenje sluzokože želuca, ispoljava se skoro kao po nekom pravilu teškoćama u gornjem delu trbuha. Pojavljuju se osećaj sitosti, gubitak apetita, podrigivanje, muka i povraćanje, ali i bolovi koji peku i stvaraju grčeve u predelu želuca.
Kasnije usta postaju neprijatno suva. Bolesnik ne može da podnese čak ni manje količine jela ili napitaka, jer izazivaju jake bolove praćene povraćanjem.
Uzrok ovim tegobama je nadražaj sluzokože želuca izazvan nedovoljno sažvakanom ili ukvarenom hranom, upotrebom veoma hladnih ili toplih jela i napitaka. Isto tako pojedini lekovi i određene materije kao što su: kiseline lužine, visokokoncentrovan alkohol i slično, mogu da izazovu akutni gastritis.
Uzroci gastritisa mogu da bu du infekcija, nedostatak stomačne kiseline ili povećana stomačna kiselina.
Ako »osetljivost« želuca sa teškoćama posle jela duž traje uzrok mora da utvrdi lekar.
Lakše zapaljenje sluzokože želuca u većini slučajeva može se izlečiti »domaćim« lekovima (na primer čaj od kamilice sa dvopekom). U slučaju da je propraćeno jakim grčevima, to je znak da postaje hronično zapaljenje.
1. jednjak (osetljiv na pojavu gorušice)
2. donji otvor želuca
3. sluzokoža želuca
4. želudačni put
5. okrugla i prugasta muskulatura
6. dvanaestopalačno crevo
da se treba obratiti lekaru koji će odrediti dijagnozu i terapiju.
Međutim, treba istaći i to da teškoće koje podsećaju na pojavu gastritisa, mogu da poteknu i od bolesnog stanja drugih organa, kao na primer, od bolesti žučnih puteva i žučnog mehura.
Vrsta terapije određuje se prema uzroku, odnosno prema obliku oboljenja. Akutni gastritis zahteva različitu terapiju, od one koja se primenjuje u lečenju hroničnog gastritisa. U slučaju da je uzrok ove bolesti nedostatak stomačne kiseline, onda se pre svega mora poboljšati stvaranje stomačne kiseline, odnosno da se nadoknadi njen nedostatak.
Osim ovoga treba pažljivo ispitati količinu gvožđa u organizmu. Bez normalnog lučenja stomačne kiseline veoma je otežano absorbovanje gvožđa iz hrane.
Kada je u pitanju povećano lučenje stomačne kiseline veoma je važno neutralisati povećanu kiselinu i ispitati eventualno postojanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Iz svega ovoga može se zaključiti da lečenje bez ispitivanja koje mora da obavi lekar, može da donese više štekte nego koristi.
U akutnom slučaju preporučuje se neuzimanje hrane jedan do dva dana osim čajeva (kamilica, nana, matičnjak). Posle toga može se preći na supu od ovsa, kašu sa mlekom i dvopek. Kasnije treba uzeti blagu hranu uz čajeve od gorkih trava (na primer: pelen, kičica, lincura).
Duvan, alkohol, masna i jako začinjena jela, mahunarke i sve vrste kupusa zabranjeni su za vreme lečenja. U početku sveže voće ne sme se jesti, ali sveži voćni sokovi dozvoljeni su u količinama koje se mogu dobro podneti.
Kod akutnog gastritisa vlažne, tople ili samo tople komprese stavljene na želudac mogu dosta pomoći, ali o daljim merama lečenja mora da odluči samo lekar.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
