Hranljive vrednosti zelene salate veoma korisne u ishrani (hlorofil)

U savremenoj biološkoj nauci o ishrani svež, zeleni list predstavlja dragocenu zaštitnu hranu, koju čovek svakodnevno mora da unese u organizam. Zelene listove za vrlo dobru salatu, možemo dobiti od baštenske salate (glavičaste salate), poljske salate, endivije, šikore.

Pored ovih vrsta na raspolaganju nam stoji još veći broj divljih salata, koje u većoj meri mogu doprineti ishrani.

Mnogi naučnici koji se bave istraživačkim radom u oblasti ishrane, kao što je Makolum, Šojnert, Kolat, i Birher-Bener, naročito naglašavaju da sveža, zelena salata obezbeđuje punu vrednost kvalitativno manje vrednim oblicima ishrane.

Delotvorne faktore koje sadrži salata uglavnom delimično poznajemo, ali danas bolje nego ikada poznata je zelena biljna materija koja boji lišće i ne nalazi se ni u semenu, ni u korenu.

Tako zelena materija hlorofil pripada hranljivoj vrednosti zelenog lista, a time i zelenoj salati. Međutim, ne želimo da previdimo da ta materija nije jedina delotvorna supstanca, iako trenutno ima posebnu vrednost i predsggašm lep primer zadivljujućeg delovanja velikog biohemičara prirode.

“List je siromašan hranljivim materijama, ali zato bogat hlorofilom, mineralnim solima, vitaminima i elementima u tragovima. Njegove belančevine imaju najvišu biološku vrednost, jer se iz njega izgrađuju sve ostale vrste belančevina u biljkama i životinjama. Otuda je hranljiva fiziološka vrednosg listova veoma visoka i najkorisnija kada se list kao salata pojede u sirovom stanju.”

Pored sadržaja hlorofila naročitu pažnju zaslužuju količinski male, ali kvalitativno visokovredne belančevine iz zelenog lista salate. Belančevine ne samo da su najvažnija i najdelotvornija gradivna i hranljiva materija, već je istovremeno najosetljivija, promenama najpodložnija i najnepostojanija prema fizičkim uticajima.

Ovu veoma dragocenu materiju belančevine unosimo u prirodnom, a time i u najdelotvornijem obliku, kada redovno uzimamo svežu, zelenu salatu, s obzirom da one ne donose samo gradivni materijal od koga organizam izgrađuje svoje sopstvene belančevine, već i enzime sa sposobnošću visokog delovanja.

Ispitivanja belančevina donela su mnoga nova saznanja, koja su opovrgla staru dogmu o većoj vrednosti belančevina životinjskog porekla.

Sadržaj minerala u zelenom lišću u celokupnoj ishrani ima značajnu ulogu. Visok sadržaj gvožđa u salati, praćen manjim količinama arsena i bakra sa dosta visokim sadržajem vitamina C i hlorofila predstavlja u najboljem svetlu biološku vrednost salate.

Vrednost salate ne meri se samo njenim sadržajem specifičnih hranljivih materija belančevina, masti i ugljenih hidrata, već i njenim širokim doprinosom čovekovoj zdravstvenoj i radnoj sposobnosti. Taj doprinos ogleda se u sadržaju vitamina, minerala, materija u tragovima, balastnim materijama, bojenim materijama, eteričnim uljima i enzimama. Sve ove materije koje upravljaju čitavim nizom procesa u sistemu razmene materija u čovekovom organizmu, bogato su zastupljene u svim vrstama salate.

Mogućnost da se služi u svežem stanju predstavlja naročitu prednost salate i povrća koje se može pripremiti kao salata (kao predjelo, obroci od presne hrane, dani kada se uzima samo presna hrana).