Neka nova otkrića u lečenju raka alternativnim metodama

Mnogi pacijenti oboleli od raka nailaze na svom većinom dugom i mukotrpnom putu i na tzv. alternativnu terapiju raka. Ona se naziva “alternativnom” zato što ide sasvim drugim putem od svih dosadašnjih terapijskih oblika.

Kakve su alternativne metode za lečenje raka?

“Klasične “ metode u lečenju raka operacija, radioaktivno zračenje i hemijska sredstva za sprečavanje razvoja ćelija raka (citostatici) do danas su pokazale uglavnom ograničene uspehe. Operacija je uspešna kada se dovoljno rano izvrši i tumorozno tkivo potpuno ukloni. To, međutim, zahteva ranu dijagnozu, koja često nije moguća, pošto šanse za to (ispitivanja izvršena kao predohrana) nisu iskorišćene.

Radioaktivno zračenje i hemijska sredstva kojima se teži sprečavanju razvoja kanceroznih ćelija, na žalost često su opterećeni teškim sporednim dejstvom. Ona ne sprečavaju u razvoju samo ćelije raka, već i zdrave i regenerisane ćelije. Pored toga oštećuju i imulološki sistem, razne oblike belih krvnih ćelija, naročito ćelije ubice i njihove pomoćne ćelije, koje su često u stanju da zajednički napadnu ćelije raka i unište ih.

O pravom izlečenju kod lečenja klasičnim metodama često se ne može govoriti iz različitih razloga. Osim toga može da dođe do ponovnog nastanka raka. Ako u toku sledećih godina (najmanje pet godina) ne dođe do novih kanceroznih promena, tada se govori o izlečenju. Ovo je sadašnja situacija.

Zato nije nikakvo čudo kada se suočimo sa još uvek ograničenim mogućnostima izlečenja, svaki obolepi od raka u svojim naporima da se izleči računa i na druge “alternativne” mogućnosti lečenja o kojima dobija obavestenja preko raznih medija.

Šta se danas podrazumeva pod “alternativnim” ili bolje rečeno “biološkim” lečenjem od raka? Ono se uvek sastoji od čitavog niza različitih mera.

Zastupnici biološkog lečenja raka polaze od pretpostavke a i mnogo činjenica govori da su u pravu da oboljenje od raka primarno nije bolest vezana za neko određeno mesto, već predstavlja opšte oboljenje, koje posle duge predistorije, koja često traje deset i više godina, najzad se ispolji u izraštaju koji se pojavljuje na različitim mestima. Ova predistorija smatra se kao predstadijum raka, iako se on sam u tom razdoblju veoma teško prepoznaje.

Sa ovog stanovišta kancerozna izraslina je krajnji rezultat jednog dugog procesa. Ko je dospeo u ovakvo stanje, mora da shvati da problem raka može da se reši kada se uđe u trag samom početku, kada se pretkancerozni stadijum može prepoznati i kada je kao takav potpuno otkriven. Prema tome logično je shvatanje, da čisto lokalno lečenje, bilo operacijom, zračenjem ili hemoterapijom, može manje ili više potpuno da otkloni tumor, ali da time tumorozno oboljenje još dugo neće biti savladano.

Ovo postaje razumljivo ako se pomisli da se bezbrojni poremećaji u razmeni materija, izmene imunološkog odnosa, promene u funkciji hormona, kao i poremećaji vode, elektrolita i kiselina i baza, da se klasičnim pristupom ovoj bolesti ne mogu dovoljno ni obuhvatiti ni otkloniti. Ovi mnogobrojni poremećaji i oštećenja iziskuju stoga već na samom početku spomenute mere odbrane.

Mora se preduhitriti sve što se može desiti primenom operacije, zračenja i hemijskih sredstava protiv raka, kao što su veća oštećenja i smanjenje kvaliteta življenja. Ako se onim što je postignuto, popravilo stanje još uvek postoji potreba da se primeni biološko lečenje raka, jer niko ne može sa sigurnošću reći da se oboljenje neće opet rasplamsati.

Ove mere koje je najbolje primeniti pre agresivnih metoda lečenja (probe, zračenje i hemoterapija), kao prethodno lečenje, naročito ako je potrebno sprovesti kao fazu postlečenja. U to razdoblje treba uvesti:

• ishranu koja sprečava rak

• injekcije ekstrakta timusa

• razne lekove

• zračenje infracrvenim zracima

• psihoterapeutski razgovori

KAKVA TREBA DA JE ISHRANA KOD RAKA (preventiva i obolele osobe)

O pitanju da li neka odgovarajuća ishrana može da spreči ili pospeši rak, postoji obimna literatura. U ovom članku nije moguće sve pojedinačno izložiti. Načinjene su doduše bezbrojne epidemiološke studije o tome da je 35% tumoroznih oboljenja uslovljeno pogrešnom ishranom i navikama u ishrani i uticaju štetnih činilaca iz čovekove životne sredine.

Neosporno je da osim toga postoje i činioci na koje ne možemo da utičemo, kao što su na primer starost, pol, nivo obrazovanja, socijalne prilike i slično. Na ishranu se ipak može uticati i ona predstavlja deo predohrane kao i naknadnog staranja, posle primene određene terapije. Kada se tvrdi da ne postoji nikakva “dijeta za rak”, dakle nikakva hrana koja lekovito deluje na rak, to može da bude tačno u strogom smislu te reči. Postoji međutim, ishrana koja ubrzava rak i pojedine namirnice koje izazivaju rak.

Svaka pogrešna ishrana ili deficitarna ishrana postaje dugoročno hrana koja izaziva rak, a svaka punovredna ishrana koja biološki deluje može da se smatra ishranom koja sprečava rak. Stvarno biološki punovredna ishranaje samo jedna, ona koja u stvarnosti sadrži sve potrebne materije u dovoljnim količinama. Na žalost, često iz različitih razloga to nije slučaj koji se sreće u svakodnevnom životu.

Ostvariti punovrednu ishranu je veoma teško, kada se pomisli na dugu listu štetnih i delotvornih materija, koje se primenjuju u današnjem gajenju i metodama prerade namirnica. Kada se uzmu u obzir i trovači čovekove sredine kao što su olovo, kadmijum, živa, kao i materije koje izazivaju rak i radioaktivne materije, tada je razumljivo da prisutnost ovih materija teško opterećuje funkciju razmene materija i sposobnost izlučivanja otrova, odbrambene funkcije koštane srži (stvaranje krvnih ćelija), trajne imunološke slabosti i oboljenja organa za krvotok. Prema tome savremeni čovek nalazi se u sredini koju je svojim ponašanjem učinio takvom da stvara dispoziciju za rak i na kraju dovodi do ispoljavanja oboljenja od raka.

Zato se ne može govoriti o nekoj stvarnoj punovrednoj ishrani kada bezbrojni otrovi iz životne sredine prodiru neposredno u telo preko disajnog sistema, a posredno preko namirnica i preko vode koja obiluje štetnim materijama. Više ili manje oni stvaraju nered u životno važnim procesima koji se odvijaju u našem organizmu. Oni menjaju odnose u procesu razmene materija, iz čega na kraju nastaje haotično stanje koje se označava kao rak.

Namirnice opterećene štetnim materijama gube svoje prirodno lekovito svojstvo i zato ne mogu ništa doprineti lekovitosti ishrane. Štaviše, one sada predstavljaju važan činilac u nastajanju raka. U skladu sa ovim saznanjem možemo lakše shvatiti stav Svetske zdravstvene organizacije da je najmanje 35% svih oboljenja od raka prouzrokovano ishranom.

Dobro uravnotežena, oslobođena štetnih materija, umerena ishrana koja normalizuje razmenu materija, predstavlja predohranu i istovremeno osnovu za lečenje raka, isto kao što je dijeta za dijabetičare neprevaziđena osnova u lečenju šećerne bolesti. Odmah posle uspešnih operacija, ishrana koja normalizuje razmenu materija i koja isključuje sve dotadašnje greške u ishrani, u stanju je da uništi podlogu za razvoj ćelija raka. Povratak bolesti i širenje metastaza mogu se time najpre sprečiti.

Ipak nije dovoljno samo unositi potrebne hranljive i delotvorne materije u punovrednom obliku. One mogu da postanu potpuno delotvorne tek onda kada ih telo uzima i kada može da izvrši razmenu materija. To je moguće samo onda kada se osnovne funkcije vode, elektrolita, sadržaja kiselina i baza nalaze u potpunoj ravnoteži.

Regulisanje sadržine vode i elektrolita, kao i uravnoteženost kiselina i baza je isto tako odlučujuća, zato što od toga zavisi dejstvo enzima, protok krvi i funkcija najsitnijih krvnih sudova (kapilara).

Sve ove funkcije mogu se bez teškoća ispitati. Sve dobijene vrednosti moraju se uzeti u obzir prilikom određivanja načina ishrane, jer tek u tim uslovima ishrana postaje činilac lekovitosti.

INJEKCIJE EKSTRAKTA TIMUSA

Saznanja iz poslednjih godina odagnala su dugotrajnu sumnju o delotvornosti ekstrakta timusa. Došlo se do saznanja da žlezda timus ima veliku ulogu u celokupnom imunološkom sistemu koji u odbrani od raka predstavlja važan činilac. Savremena istraživanja sve bolje objašnjavaju delovanje ekstrakta žlezde timus.

Injekcije ekstrakta timusa koriste se tri puta sedmično intramuskularno.

Lečenje ovim injekcijama dopunjava se uzimanjem određenih lekova:

• enzimskih preparata i vitamina A, E i D u prirodnom obliku

• na primer sveže dobijeni sok od 1 grejpfruta i 1-2 mandarine, dnevno po jednu čašu ujutro. Treba uzimati i preparate minerala u tragovima cink, selen, molibden i kobalt.

Sve ove preparate lekar mora da prepiše. Oni su u borbi protiv raka veoma dragoceni, ali samo onda kada lekar prati njihovo uzimanje.

ZRAČENJE INFRACRVENIM ZRACIMA

Veoma dragoceno je i lokalno zračenje infracrvenim zracima (infratermija kratkotrajnim infracrvenim zracima). Samo infracrveni A zraci prodiru u kožu i postižu željeno dubinsko dejstvo. Zračenje se primenjuje tri sedmice, svakodnevno osim subote i nedelje, po jedan sat, ukupno 15 zračenja kao prva serija. Sve treba ponoviti nakon dve ili tri nedelje.

PSIHOTERAPIJSKI RAZGOVORI

Ova vrsta razgovora je neophodna, jer je to najbolji način da se pacijent motiviše za saradnju.