Šta je dijaliza?

Postupak koji je, zapravo zamena za mnoge uobičajene funkcije bubrega naziva se dijaliza. Kao redovan tretman, uvedena je u medicinu 1960. godine.
Ova vrsta tretmana može da se sprovodi u bolnicama, centrima za dijalizu koji nisu u sklopu medicinskih ustanova ili kod kuće.

Ona, zapravo predstavlja veštački način da se uklone štetne i dodatne tečnosti iz krvi pacijenta i to u situaciji kada bubrezi ne mogu to samostalno da obavljaju. Na taj način različiti tretmani pomažu bubrezima da održe odgovarajuću acidobaznu ravnotežu.

Dijaliza može da se koristi kao dugoročna terapija za hronične bubrežne insuficijencije ili kao privremena terapija pre transplantacije bubrega.
Pa ipak, dijaliza važi za nesavršen tretman za zamenu bubrežne funkcije, jer ne ispravlja funkcije bubrega, već ih samo potpomaže veštačkim putem.
Različiti tipovi dijalize zapravo rade na principu uklanjanja otpada, soli i prekomerne količine tečnosti, kako bi sprečili povećanje njihove količine u organizmu i na taj način održavaju bezbedan nivo: kalijuma, natrijuma i bikarbonata u krvi, pa samim tim pomažu i u regulisanju krvnog pritiska.
Pacijenti se nakon dijalize uglavnom osećaju bolje i na taj način, gotovo neometano mogu da nastave sa svakodnevnim životom.

Ipak, pacijenti se upozoravaju na ograničeni unos tečnosti, jer dijaliza može da ukloni samo određenu količinu.

Kako funkcioniše dijaliza?
Krv koja sadrži čestice različitih veličina, oblika i polariteta, u bubreg ulazi putem bubrežnih arterija. Dalje ona teče po jednoj strani membrane, dok suprotnom stranom teku dijalizne tečnosti. Zatim se krv iz pristupne tačke u telu preusmerava na dijaliznu mašinu. Kako su krvne ćelije isuviše velike da prođu kroz membranu, one se vraćaju u telo, pa se ona preusmerava na dijaliznu mašinu.

Bubrezi obrade 18 litara krvi u proseku svakog sata pomoću sofisticirane metode izlučivanja, apsorpcije i reasorpcije.
Tokom dijalize pacijenti primaju lek koji sprečava zgrušavanje krvi.

Vrste dijalize

Zahvaljujući napretku medicine i tehnologije, sada dijaliza može da se sprovodi i u kući pacijenta.

Najčešća vrsta dijalize je tzv. hemodijaliza, koja se obično sprovodi u centrima za dijalizu i to tri puta nedeljno, u većini slučajeva. Čitav tretman traje uglavnom 3 do 5 sati.

Peritonealna dijaliza je metoda koja se obično obavlja u domu pacijenta ili, čak na njegovom radnom mestu, mada može da se uradi skoro bilo gde. Sve što je potrebno za sprovođenje ove metode je: čist prostor za rad, mogućnost da se podigne kesa sa dijaliznom tečnošću i način zagrevanja tečnosti. Pa, ipak ova vrsta dijalize se smatra manje efikasnom od hemodijalize.Za sprovođenje ove metode se koristi sluzokoža trbušne duplje pacijenta, odnosno peritoneum, a ne veštačka membrana. Peritonealna dijaliza se preporučuje ljudima čiji krvni pritisak varira.

Zbrinjavanje pacijenata koji su na bilo kojoj vrsti dijalize zahteva od odoba koje vode brigu o njima veliku odgovornost i edukaciju. Oni bi trebalo da prođu kroz obuku, kako bi naučili neophodne procedure kojih treba da se pridržavaju.

Brojni istraživači i stručnjaci iz ove oblasti su došli do zaključka da ukoliko se dijaliza izvodi tokom noći ili u nekoliko kraćih dnevnih intervala pokazala mnogo efikasnijom u uklanjanju otpada.

Valja imati na umu da je dijaliza bilo koje vrste sa sobom nosi veliku odgovornost.