Saveti kako da poboljšate vaš brak, da bude dobar i uspešan

Imali smo dobar brak. Želeli smo da bude još bolji. Prilikom jedne godišnjice izvršili smo obnovu svog života. U toku zajedničkog života stekli smo mnoga iskustva, a većina od njih bila je dobra. Osećali smo se vrlo prijatno i bili duboko uvereni da svoj brak možemo učiniti još boljim.

U različitim životnim prilikama delovali smo kao bračni par koji živi u atmosferi razumevanja i usklađenih odnosa. Ipak, morali smo da priznamo da smo dozvoljavali da oduševljenje našeg jedinstva povremeno iščezne. Nismo znali pravi uzrok toj pojavi, ali činjenica je bila neumoljiva povremeno smo dopuštali da se to oduševljenje smanji.

Zato smo odlučili da izvršimo neke promene. Najpre smo razmotrili razdoblje lepo provedenog vremena u našem zajedničkom životu. Jedno veče proveli smo razgovarajući o vremenu kako smo se sreli, kada smo prvi put shvatili da volimo jedan drugoga i potvrdili da smo srećni što smo krenuli zajedno. Želeli smo ne samo da se sećamo prošlosti, već da ponovo povratimo svežinu našem braku, tako da zajedničke godine koje su nam preostale budu isto tako uzbudljive i lepe kao i prve godine našeg zajedništva.

Pripremajući se za to, postavili smo sebi sledeća pitanja i trudili se da na svako pošteno odgovorimo:
Da li zaista tako želimo da provedemo ostatak svoga života?
Šta želimo da postignemo promenama koje smo prihvatili?
Šta je najvrednije u našem braku?

U svemu tome nismo izvršili radikalne promene svoje ličnosti, ali smo otkrili mnogo načina da svoj brak učinimo uzbudljivijim i novijim. Zato želimo da sa drugima podelimo neke ideje koje smo primenjivali i ostvarivali tokom mnogih godina u naporima da svoj brak održimo u životu i stalnom usponu.

1. Pitali smo stručnjake.

Moja supruga smatrala je da kao što čitamo knjige i pokazujemo interes za probleme zdravlja, isto tako treba da činimo i sa brakom. Kupila je knjige koje su napisali poznati stručžaci za brak. Pažljivo smo ih pročitali i usvojili sugestije koje su se uklapale u naše prilike i pogrebe. Sa nekim delovima tih knjiga nismo se slagali, ali nam je to neslaganje omogućavalo da razgovaramo o braku.

2. Obnovili smo romansu.

Želeli smo da očuvamo sklad i prijatnost u svom zajedničkom životu. Svojom suprugom oženio sam se zato što sam je voleo i zato sam činio sve da ona nikada ne posumnja u tu činjenicu.

Rodinama smo svake sedmice odvajali jedno veče za naš »večernji sastanak«. Ako je naš program rada to zahtevao, prebacivali smo to vreme na neko drugo veče ali uvek smo uspevali da taj sastanak sigurno ostvarimo.

S vremena na vreme pozivali smo jedan bračni par da ovo vreme podeli sa nama. Međutim, to nismo često činili. Želeli smo da to veče bude posebno vreme otvorenosti i pažnje koju ćemo ukazati jedan drugome.

Za naše večernje sastanke pripremali smo se razmišljajući o događajima iz prošle sedmice, tako da smo sada imali vremena da jedan drugome saopštimo svoj stav o njima. To je za mene značilo mnogo, jer sam u toku prošlih meseci mogao da upoznam i shvatim brige i probleme koji su tištali moju suprugu.

3. Više smo doznali jedan o drugome.

Uprkos mnogim godinama koje smo proveli u braku, ipak potpuno ne poznajemo svog bračnog druga. Čak ni sebe dovoljno ne poznajemo, jer dok god smo živi stalno se menjamo. Zato moja supruga i ja volimo da razmišljamo i govorimo o sebi kao o ljudima koji se još uvek nalaze u procesu prilagođavanja.

U našim odnosima zbivaju se sitnice koje često koristimo kao odskočnu dasku u otkrivanju samoga sebe ili upoznavanju svoga partnera. Ovakvo vreme i motiv za razgovor obično dođu spontano.

Na primer, jednog dana, kada smo pošli od kuće, pružio sam joj jedan koverat. »Zaustaviću se kod poštanskog sandučića«, rekao sam, »tako da možeš da ubaciš taj koverat«

Dok smo se vozili prema pošti, kazala mi je: »Nisi zatvorio pismo. « To je zaista bilo tako. Stavio sam na koverat samo metalnu spajalicu. Ona je skinula spajalicu i pravilno zatvorila pismo.

»To mi se nikada nije desilo«, rekao sam. »Spajalica je dovoljna, jer doprinosi da primalac lakše dođe do sadržine. «

»Ali razmisli o svemu šta se može dogoditi sa sadržajem koverta«, nastavila je ona navodeći čitav niz mogućnosti, za oštećenje ili uništenje sadržine koverta. Počeo sam da se smejem: »To je dobar primer o razlikama koje postoje između nas. Ja sam optimista, ti si mnogo obazrivija, jer pokušavaš da predvidiš i izbegneš svaki mogući problem. «

Dogaćaj sa kovertom usmerio je te večeri naš razgovor ka praktičnijoj strani braka. Priznali smo jedan drugome sve različitosti koje postoje u našoj prirodi, a u skladu sa tim i različiti pristupi i rešenja do kojih dolazimo u svakodnevnom životu.

4. Održavajmo svoju spoljašnost.

Poznajem mnoge bračne parove koji za vreme odmora u svojoj kući, ne obraćaju nikakvu pažnju na svoj izgled. Suprug ima slobodan dan i zato se ne brije, a žena juri okolo po kući sa papilotnama u kosi.

Na početku našeg braka odlučili smo, a nedavno to smo ponovno potvrdili, da želimo da uvek izgledamo privlačni za najvažniju osobu u svom životu. Čak i onda kada imamo običnu ili radnu odeću na sebi, mi smo uredni i čisti.

5. Budimo učtivi.

U početku našeg druženja upoznali smo drugi par koji smo veoma voleli. Bili su u braku punih devet godina. Ipak, nije nam se uvek dopadao način na koji su u javnosti postupali jedan prema drugome. Na primer, on je parkirao kola, izlazio iz njih i polazio ne vodeći nikakvu brigu o njoj. Nije joj čak ni vrata otvorio. Pričali su nam da je on tako postupao i pre nego što su se uzeli. »Većina ljudi vremenom to prestane da čini«, rekao je jednom prilikom iskreno ocenjujući samoga sebe.

Još dok smo bili verenici, obe – ćao sam svojoj verenici da ću nastaviti da se lepo i ljubazno ponašam prema njoj u toku celog našeg braka kao što sam se ponašao u toku razdoblja međusobnog upoznavanja. Još uvek joj otvaram vrata i propuštam je, odmaknem joj stolicu da sedne i slično. To ne moram da činim, ali to otkriva moju ljubav prema njoj i pokazuje koliko je cenim.

Nedavno mi je ovako kazala: »Ti mali izrazi pažnje pomažu mi da shvatim koliko me mnogo voliš. Ti podjednaku pažnju obraćaš na sitnice, ali i na ono što je veoma važno. « Slušajući ovaj njen govor, shvatio sam da su svi moji napori u tom smislu bili zaista vredni truda.

Znam da u našem veku ravnopravnosti polova, neke žene odbijaju da im muškarci otvaraju vrata i čine slične pažnje. »Sposobna sam da vodim brigu o sebi«, kazala mi je jedna žena kada sam pokušao da joj pomognem.

Nisam se protivio, jer sam znao da ona to može da učini. Međutim, ono što ona nije shvatila nije se sastojalo u tome što sam želeo da pokažem fizičku snagu muškarca. Već da učinim malo delo ljubaznosti.

Bračni drugovi koje sam ranije spomenuo šalili su se na račun svog bračnog druga pred stranim ljudima. On ju je zadirkivao zbog kuvanja, a ona je uvek nalazila način da mu javno kaže da nema smisla za muziku.

Trudili smo se da ne stavljamo ovakve primedbe. U nekim oblastima ja sam veoma osetljiv, a i moja supruga takođe je osetljiva na neke primedbe i opaske. Ni ja ni ona ne volimo da se zadirkujemo zbog toga. U našem slučaju to izaziva neprijatna osećanja.

Supružnici iz spomenutog para nisu mnogo nasamo pričali i uvek sam se pitao da li njihove javne nesuglasice nisu proizašle iz toga što te razlike nisu privatno prevaziđene. Svi bračni drugovi najbolje uče dok razgovaraju međusobno. Kad svi ostvarimo ovo načelo, onda nema potrebe da se javno napadamo tužakajući jedno drugo.

6. Dajmo slobodu jedno drugom.

Neki bračni parovi ceo svoj svet izgrađuju oko sebe. Oni vrlo uspešno šire krug svojih poznanika, drugova, prijatelja. To druženje veoma je značajno kad su im prijatelji emocionalno i misaono slični bračni parovi.

U našem braku moja supruga trudila se da ne stvara prijateljstva odvojeno od mene. Iako oko ovog problema nikada nismo imali razmimoilaženja, to je ipak bila oblast o kojoj smo stalno raspravljali.

Moja supruga je moj najbolji prijatelj, koji mi može pružiti veliku pomoć u životu. Međutim, po prirodi ja sam mnogo društveniji od nje i imam šire polje interesovanja i aktivnosti. Ona ne uzima učešća u svim mojim aktivnostima i malo je povučenija osoba. Na početku našeg braka ponekad se osećala nesigurnom kada sam želeo da preduzmem nešto u zajednici sa nekim prijateljem. Na kraju je shvatila da su mi u životu potrebni i drugi ljudi.

7. Delimo teret rada.

Kada smo se uzeli, preuzeo sam na sebe odgovornost za deo tereta domaćeg posla, zato što je moja izabranica bila zaposlena. Takav postupak nije uobičajen u životu mnogih bračnih parova. Tada sam verovao, a danas još više verujem, da ako neka žena radi izvan kuće i poboljšava kućni buiet ne treba da nosi sav teret održavanja domaćinstva.

I danas oboje radimo, iako naša deca nisu kod nas. Zato što nemam redovan program rada i često putujem, ne mogu uvek da obavim sav kućni posao koji želim da uradim. Često sam smatrao da je angažovanje plaćene spremačice dobro rešenje. Prema mom gledanju na problem to je bolje jer čuva vreme koje je dragocenije od novca.

Međutim, to ne rešava sve probleme, alc mojoj supruzi olakšava teret. Još uvek rado obavljam razne domaće poslove kao što je nameštanje kreveta, pranje rublja i posuđa i iznošenje otpadaka. S vremena na vreme pokušavam da kuvam, ali pošto moja supruga veoma dobro kuva, to joj rado prepuštam.
Kada smo ponovo razgovarali o podeli tereta posla, otkrili smo lepotu u zajedničkom obavljanju domaćih poslova. Na primer, promenili smo raspored nameštaja u dve sobe. Nije to bio veliki posao, ali radili smo zajedno. Odlučili smo gde će biti »moja«, a gde ćemo postaviti »njenu« stolicu. To zajedničko odlučivanje podsetilo nas je da je to naša kuća. Kasnije smo razgovarali o zadovoljstvu koje smo doživeli u toku ona dva sata dok smo spremali i razmeštali stvari.

8. Vodimo brigu o sitnicama.

U dužem razdoblju zajedničkog života počnemo da činimo nešto što razdražuje drugoga. Svako od nas različito odgovara na akcije drugih. Mi možemo da prelazimo preko njih i da se pretvaramo da nam ne smetaju. Ali isto tako možemo tiho da radimo i da se naučimo da ih prihvatamo, što je mnogo lakše posle razgovora sa bračnim drugom.

Prilično je čudno saznanje da sitnice, gotovo beznačajne, mogu naneti veliko zlo braku. Sitnice mogu da poruše i spreče velike uspehe. Kad se skupi mnogo takvih sitnica, onda mali sukobi prerastaju u velike krize.

Na primer, supruga mi je jednog dana rekla: »Molim te privuci stolicu stolu kad napuštaš prostoriju. «

Mogao sam da se usprotivim: »Uvek sam je tako ostavljao. « Ona bi mogla da odgovori: »Ja to znam i to mi je smetalo u toku svih tih godina. «

Ranije nikada nisam razmišljao o toj svojoj navici. Otada sam počeo da se trudim da budem svestan toga. Potrebno je vrlo malo vremena, samo jedan sekund da se stolica vrati na svoje mesto. Neznatan napor i malo vremena mogu učiniti da svaki brak teče glatko, a to je zaista vredno napora.

9. Prihvatimo nesavršenstvo drugoga.

Onoliko koliko to moja supruga želi da postanem savršen, ja to nikada neću moći da postignem, i ona je to shvatila. Shvatili smo oboje da sve ne možemo izmeniti kod ljudi sa kojima živimo.

Život u zajednici znači svesno prihvatanje manje savršenog ponašanja jedne osobe i još uvek voleti tu osobu. Tako smo moja žena i ja naučili da popustimo jedno drugome kada su u pitanju beznačajni problemi. Harmonija je mnogo značajnija od pokušaja da svoga druga načinimo onim što želimo da bude ili smatramo da treba da bude. U ovoj oblasti lično, mnogo sam napredovao.

Neke činjenice ne možemo da izmenimo. Na primer, moja supruga uvidela je da moja energija opada oko 10 časova uveče. Kao napor za poboljšanje života u našem braku, odlučili smo da se kasno uveče ne upuštamo u teške i zamorne razgovore. To možda predstavlja sitnicu, ali veliki je doprinos stabilnosti jednoga braka.

10. Naučili smo da kažemo »potrebno mi je« i »ja želim«.

Veliki broj supružnika očekuje od svog bračnog druga da pokaže sposobnost čitanja misli. »Znaš ja uvek volim da mi večera bude u… « ili »Da me zaista voliš ti bi znao da želim da izneseš otpatke. «

Imali smo i mi nekoliko sličnih iskustava. Na kraju doneli smo odluku da nećemo jedno drugo smatrati odgovornim za ono što smo pretpostavili da on ili ona razume ili bi možda mogla da razume. Zvuči jednostavno, ali ipak smo morali da radimo na prevazilaženju ove pojave.

Mi nemamo savršeni brak ali imamo veoma dobar brak. Otpočeli smo sa obnavljanjem odnosa i u toku proteklih dana to je bio jedan od najuzbudljivijih perioda u našem zajedničkom životu. Nameravamo da nastavimo to obnavljanje i produbljivanje odnosa sve dok nas smrt ne rastavi.