Šećer u ishrani

ŠEĆER SE upotrebljava. Kao namirnica. Međutim, još je Paracelzus rekao da od doze zavisi da li je neka supstanca otrovna ili ne. Šećer kao namirnicu veoma prisutnu u savremenoj ishrani uzimamo u tako velikim količinama, da zbog toga moramo očekivati određena oštećenja zdravlja. O tome se vrlo retko govori, ali se zato svakodnevno reklamiraju proizvodi koji sadrže šećer, a u radnjama vrlo privlačno izgledaju i neodoljivo mame na kupovinu. Ne radi se ovom prilikom o nameri da se šećer sasvim protera iz ishrane. To bi bio nerazuman i beznadežan poduhvat. Mnogo više trebalo bi govoriti o opasnostima koje donosi neumerena upotreba šećera i o načinu kako da se ograniči upotreba šećera.

Od bezbrojnih i različitih vrsta šećera (npr. Grožđani šećer, voćni šećer, šećer od šećerne trske i repe, mlečni šećer) pozabavićemo se ovde samo najvažnijim, šećerom od šećerne trske i repe koji ima najveći značaj u ljudskoj ishrani, odnosno najviše učestvuje u našoj pogrešnoj ishrani. On se dobija od šećerne repe ili od šećerne trske i prolazi kroz veliki broj procesa u toku prerade i rafinisanja, sve dok se ne pojavi u poznatom kristalnom, čisto belom obliku. U ovakvom stanju šećer je čisti nosilac kalorija, koji oslobađa energiju, ali ne sadrži ni vitamine ni mineralne materije ili elemente u tragovima u količinama koje bi dale bilo kakav doprinos našem zdravlju.

Za preradu u našem organizmu, šećeru su potrebne mnoge od ovih materija (npr. Vitamin B. I hrom). On zbog toga mora da ih uzima iz drugih namirnica, dakle duhovito rečeno mora da živi na kredit i da taj kredit, nijednu ratu, nikada ne otclati. Zato se šećer i naziva »kradljivcem vitamina B«. Ljudi koji u svojoj ishrani imaju mnogo šećera, pate od nedostatka vitamina B.

Šećer vrlo brzo ulazi u krv i izaziva povećanje koncentracije šećera u krvi. Ovo povećanje dalje izaziva lučenje insulina iz gušterače, zbog čega nivo šećera u krvi naglo opada. Ovako drastično i naglo smanjen sadržaj šećera u krvi može da dovede do osećanja gladi, slabosti, drhtavice, preznojavanja. Čovek koji je ovo doživeo odmah se prihvata sledećeg zalogaja koji sadrži šečer i tako se ceo proces ponavlja. Ovakvo ponašanje vodi do neke vrste zavisnosti od šećera. Ljudi koji odmah posle obilnog obroka osete jaku glad dobro bi bilo da posete svog lekara i pregledaju sadržaj šećera u svojoj hrani. Namirnice koje sadrže mnogo šećera ne bi trebalo da uzimamo na prazan želudac, već uvek sa nekom drugom hranom, na primer, sa parčetom hleba. Time će se usporiti apsorbovanje šećera i povećanje, a zatim pad njegove koncentracije u krvi neće se tako naglo pojaviti.

Poznato je da je šećer glavni uzrok nastanka zubnog karijesa. Hrana bogata šećerom pospešuje stvaranje prekomerne težine i nastanak šećerne bolesti izazvane dugogodišnjim opterećenjem gušterače. Šećer može nepovoljno da utiče na sadržaj masti u krvi, a ovo dalje stvara uslove za nastanak srčanih oboljenja i oboljenja krvotoka (arterioskleroza).

U Švajcarskoj, na primer, dnevna količina šećera po stanovniku iznosi 120 grama. U ovu količinu ulazi pre svega skriveni šećer, koji unosimo sa slatkišima, zaslađenim napicima, vođnim jogurtima i bezbrojnim zaslađenim proizvodima. Smanjenje količine šećera u ishrani savremenog čoveka, najmanje na polovinu, predstavljalo bi vrlo značajan doprinos naporima koji se čine za poboljšanje zdravlja. U čovekovoj životnoj okolini postoje velike mogućnosti za zamenu šećera. I zato se svakom čoveku preporučuje da izvrši određene probe. U svakom slučaju treba napomenuti da prekomerna upotreba braon i žutog šećera nasuprot široko rasprostranjenom mišljenju ne donosi ništa bolje od onoga što daje svakodnevni beli šećer.

Javorov sirup, med, nerafinisani, sirovi trščani šećer i suvo voće su doduše manje štetni, ali kalorična vrednost im je isto tako vrlo nepovoljna. Razne zamene šećera koje se na tržištu sve više pojavljuju u našem telu razgrađuju se nezavisno od insulina. Te zamene odgovaraju dijabetičarima, ali sadrže značajnu količinu kalorija. Veštački zaslađivači saharin i ciklamati nemaju nijedno negativno svojstvo koje ima beli rafinisani šećer. Tvrdnja da pospešuju pojavu raka, ne može se dokazati ako se tačno doziraju. Uprkos mnogim prednostima i veštačke zaslađivače treba vrlo obazrivo upotrebljavati. Dijabetičarima odgovaraju, jer su veoma pogodni kao zamena za šećer. Druge grupe, naročito deca koja nisu dijabetičari, mlade žene u produktivnom dobu i trudnice, treba da se odreknu svih ovih veštačkih materija. Njihova neškodljivost još nije potpuno dokazana i u praksi potvrđena.

Najbolje je da učinimo sve i da se odreknemo veoma zaslađenih jela i poslastica. Tako đemo učiniti prvi korak da se u dogledno vreme pojavimo kao oni koji ne zavise od šećera i drugih veštačkih zaslaćivača.